Gastroenteritis

Iz Vikipedije, slobodne enciklopedije
Skoči na: navigacija, pretraga
Gastroenteritis
Klasifikacija i spoljašnji resursi

Gastroenteritis virusi: A = rotavirus, B = adenovirus, C = Norovirus i D = Astrovirus.
ICD-10 A02.0, A08., A09., J10.8, J11.8, K52.
ICD-9 008.8 009.0, 009.1, 558
DiseasesDB 30726
MedlinePlus 000252 000254
eMedicine emerg/213
MeSH D005759

Gastroenteritis je upala gastrointestinalnog trakta, koja zahvata želudac i tanko crevo i kao posledica se javlja akutni proliv.[1] Upala je prouzrokovana najčešće infekcijom virusima ili ređe bakterijama, njihovim toksinima, parazitima, ili neželjenim reakcijama na hranu ili lekove. Širom sveta, od neadekvatnog lečenja gastroenteritisa umire 5 do 8 miliona ljudi godišnje,[2] i to je vodeći uzrok smrti kod odojčadi i dece ispod 5 godina.[3]

Najmanje 50% slučajeva gastroenteritisa izazvanih hranom uzrokuje norovirus.[4][5] Još 20% slučajeva ukupno i većina teških slučajeva kod dece, je uzrokovano rotavirusom.[6] Ostali značajni virusni agensi su adenovirus i astrovirus.

Različite vrste bakterija mogu izazvati gastroenteritis, uključujući salmonelu, šigelu, stafilokok, kampilobakter jejuni,[7] klostridije, ešerihija koli, jersinija i drugi. Izvori infekcije su najčešće neadekvatna priprema hrane, podgrejana jela od mesa, morskih plodova, mleka i pekarski proizvodi. Svi uzročnici uzrokuju simptome koji se malo razlikuju međusobno, ali svi uzrokuju proliv. Kolitis, zapaljenje debelog creva, takođe može biti prisutan.

Faktori rizika su konzumiranje nepravilno pripremljene hrane ili kontaminirane vodom i putovanje ili boravak u oblastima loših higijenskih uslova. Takođe je uobičajeno da se kupači u rekama zaraze u vreme kiše, kao rezultat spiranja kontaminirane vode.[8]

Osnova nadzora je odgovarajuća hidratacija. Kod blažih i umerenih slučajeva ovo se može propisno postići primenom oralnog rehidratacionog rastvora. Kod težih slučajeva bi mogla biti potrebna primena tečnosti intravenski. Gastroenteritis prvenstveno pogađa decu i one, u zemljama u razvoju.

Istorijat[uredi]

Pre 20. veka, termin „gastroenteritisa“ nije se često koristio.[9] Ono što se sada dijagnostikuje kao gastroenteritis možda je umesto toga dijagnostikovano preciznije, kao tifus ili kolera, ili manje konkretno kao „crevni grip“, „kolika“, ili ostalim arhaičnim imenima za akutnu dijareju.[10] Istoričari, genalozi, i drugi istraživača treba da imaju u vidu da je gastroenteritisa diskretna dijagnoza od relativno nedavno.

Epidemiologija[uredi]

Onesposobljenost usled dijareje po 100,000 stanovnika.
██ nema podataka ██ ≤50 ██ 50-100 ██ 100-200 ██ 200-300 ██ 300-400 ██ 400-500 ██ 500-750 ██ 750-1000 ██ 1000-1250 ██ 1250-2500 ██ 2500-5000 ██ ≥5000

Na godišnjem nivou u celom svetu se procenjuje da ima od tri do pet milijardi slučajeva gastroenteritisa,[11] koji u prvom redu pogađaju decu i stanovnike zemalja u razvoju.[12] To je dovelo do 1,3 miliona smrtnih slučajeva kod dece mlađih od pet godina u 2008. godini,[13] sa tim da se većina dešavala u najsiromašnijim zemljama sveta.[14] Više od 450.000 smrtnih slučajeva je izazvano rotavirusom kod dece mlađih od 5 godina.[15][16] Kolera uzrokuje oko tri do pet miliona slučajeva bolesti, i godišnje ubija oko 100.000 ljudi.[17] U zemljama u razvoju deca mlađa od dve godine često imaju šest ili više zaraza godišnje koje kao rezultat imaju klinički teške gastroenteritise.[14] Ređe se javlja kod odraslih, delom zbog razvoja stečenog imunitet.[18]

Godine 1980. je gastroenteritis svih uzročnika, uzrokovao 4,6 miliona smrtnih slučajeva kod dece, od kojih se većina dogodila u zemljama u razvoju.[19] Stopa smrtnosti se značajno smanjila (na oko 1,5 miliona smrtnih slučajeva godišnje) do 2000. godine, u velikoj meri zbog uvođenja i širenja upotrebe terapije oralne rehidratacije.[20] U SAD, zaraze koje uzrokuju gastroenteritis su po zastupljenosti druge po redu (posle obične prehlade), i kao rezultat imaju između 200 i 375 miliona slučajeva akutnog proliva[18][14] i oko deset hiljada smrtnih slučajeva godišnje,[14] od koji su od 150 do 300 smrtnih slučajeva kod dece mlađe od pet godina.[1]

Etiologija[uredi]

Infektivni gastroenteritis[uredi]

Infektivni gastroenteritis može biti uzrokovan brojnim vrstama bakterija i virusa. Važno je dijagnozu infektivnih gastroenteritisa posmatrati kao dijagnozu per exclusionem. Više tečnih stolica i povraćanje mogu biti rezultat sistemskih infekcija, kao što su upala pluća, septikemija, infekcija urinarnog trakta, pa čak i meningitis. Hirurška stanja kao što su upala slepog creva, invaginacija i retko Hiršprungova bolest može da dovede u zabludu lekara. Endokrini poremećaji (npr. tireotoksikoza i Adisonova bolest) su poremećaji koji mogu da izazovu proliv. Takođe treba isključiti insuficijenciju pankreasa, sindrom kratkog creva, Viplovu bolest, celijakiju i zloupotrebu laksativa.[21]

Virusi (posebno rotavirus) i bakterije ešerihija koli (Еscherichia coli) i vrste kampilobaktera (Campylobacter) su primarni prouzrokovači gastroenteritisa.[22][12] Međutim, postoje i mnogi drugi infektivni agensi koji mogu izazvati ovaj sindrom.[14] Povremeno se sreću neinfektivni prouzrokovači, ali je njihova verovatnoća mnogo manja u odnosu na virusnu ili bakterijsku etiologiju.[1] Rizik od inficiranja je veći kod dece zbog njihovog slabijeg imuniteta kao i zbog relativno loše higijene.[1]

Virusni gastroenteritis[uredi]

Virusi izazivači gastroenteritisa su rotavirus, norovirus, adenovirus, i astrovirus.[18][23] Rotavirus je najčešći uzročnik gastroenteritisa kod dece,[22] i ima sličnu stopu pojavljivanja kako u razvijeni tako i u svetu u razvoju.[24] Virusi uzrokuju oko 70% epizoda infektivne dijareje u pedijatrijskoj starosnoj grupi.[25] Rotavirus je manje uobičajen prouzrokovač kod odraslih, usled stečenog imuniteta.[26]

Norovirus je vodeći uzročnik gastroenteritisa među odraslima u Americi, izazivajući više od 90% slučajeva.[18] Ove lokalizovane epidemije se tipično dešavaju onda kada grupe ljudi provode vreme fizički veoma blizu jedni drugih, kao što je to slučaj na brodovima za krstarenje,[18] u bolnicama ili u restoranima.[1] Ljudi mogu da ostanu infektivni čak i po prestanku dijareje.[18] Norovirus je uzročnik oko 10% slučajeva kod dece.[1]

Virusi ne reaguju na antibiotike i oboleloj deci obično treba nekolko dana za oporavak.[27] Deca primljena u bolnicu sa gastroenteritisom se ponekad testiraju na rotavirus i norovirus,[28][29] što je izuzetno infektivni agens i zahteva posebne procedure i izolaciju da bi se izbegao prenos na druge pacijente. Druge metode, elektronska mikroskopija i poliakrilamidnom gel-elektroforezom, služe u istraživačke svrhe.[30][31]

Bakterijski gastroenteritis[uredi]

Salmonella enterica serotip Typhimurium (ATCC 14028) viđena pod mikroskopom pri uvećanju od 1000 puta nakon bojenja po Gramu.

U razvijenom svetu Campylobacter jejuni je primarni uzročnik bakterijskog gastroenteritisa, od čega je polovina slučajeva povezana sa izloženošću živini.[32] Kod dece su bakterije uzročnici u oko 15% slučajeva, pri čemu su najuobičajniji tipovi Escherichia coli, Salmonella, Shigella, i Campylobacter vrste.[25] Kada hrana kontaminirana bakterijama ostane na sobnoj temperaturi nekoliko sati, bakterije se umnožavaju i povećan je rizik od inficiranja kod onih koji konzumiraju tu hranu.[14] U hranu koja se obično povezuje sa bolešću spadaju sirovo ili nedovoljno kuvano meso, piletina, morski plodovi i jaja; sirove klice; nepasterizovano mleko i meki sirevi; sokovi od voća i porća.[33] U svetu u razvoju, posebno u području subsaharske Afrike i Azije, kolera je uobičajeni uzročnik gastroenteritisa.[17] Ova infekcija se obično prenosi putem kontaminirane vode ili hrane.[17]

Toksični Clostridium difficile je jedan važan uzročnik dijareje kod starijih.[14] Deca mogu da budu nosioci ovih bakterija bez razvijanja simptoma.[14] Ovo je čest uzročnik dijareje kod onih koji su hospitalizovani i često se povezuje sa upotrebom antibiotika.[34] Staphylococcus aureus infektivna dijareja se takođe može javiti kod onih koji su koristili antibiotike.[35]Putnička dijareja“ je obično jedan tip bakterijskog gastroenteritisa. Čini se da lekovi za smanjenje sekrecije želudačne kiseline povećavaju rizik od teže infekcije nakon izloženosti izvesnom broju mikroorganizama, uključujući Clostridium difficile, Salmonella, i Campylobacter vrste.[36] Rizik je veći kod onih koji uzimaju inhibitore protonske pumpe nego kod onih koji koriste antagoniste H2 receptoras.[36]

Parazitarni gastroenteritis[uredi]

Izvestan broj protozoa može uzrokovati gastroenteritis – najčešće je to Giardia lamblia – ali se uključuju i vrste Entamoeba histolytica i Cryptosporidium.[25] Kao grupa, ovi agensi obuhvataju oko 10% slučajeva kod dece.[37] Giardija (Giardia) se češće javlja u svetu u razvoju, ali ovaj etiološki agens prouzrokuje ovu vrstu bolesti skoro svuda u istom stepenu.[38] Češće se javlja kod osoba koje odlaze na putovanja u područja sa visokom prevalencom, kod dece koja pohađaju dnevni boravak (obdanište), kod muškaraca koji stupaju u seksualne odnose sa muškarcima, i posle nekih katastrofa.[38]

Putevi prenošenja zaraze kod infektivnog gastroenteritisa[uredi]

Prenos se može javiti putem kontaminirane vode, ili kada ljudi dele lične predmete.[12] U mestima sa vlažnom i suvom klimom, kvalitet vode se obično pogoršava tokom vlažne sezone, i ovo se povezuje sa vremenom epidemije.[12] U područjima u svetu sa umerenim godišnjim dobima, infekcije su češće zimi.[14] Ishrana beba na flašicu, sa nepropisno sterilisanim flašicama, je značajan uzrok na globalnoj skali.[12] Brzina prenosa je takođe u vezi sa lošom higijenom, posebno među decom,[18] u mnogočlanim domaćinstvima,[39] i kod onih sa prethodno postojećom lošom uhranjenošću.[14] Posle razvijanja tolerancije, odrasli mogu nositi određene mikroorganizme bez postojanja znaka ili simptoma, pa su oni prirodni rezervoar zaraze.[14] Dok se neki agensi (kao što je Shigella) javlja samo kod primata, drugi se mogu javiti kod širokom spektra životinja (kao što su Giardiа).[14]

Neinfektivni oblik gastroenteritisa[uredi]

Postoji niz nezaraznih uzroka upale gastrointestinalnog trakta.[1] Neki od češćih uključuju lekove (kao NSAIL), neke namirnice kao što su laktoza (kod onih koji imaju netoleranciju), i gluten (kod onih sa celijakijama). Kronova bolest je takođe neinfektivni izvor (često teškog) gastroenteritisa.[1] Sekundarno obolenje na toksine se takođe može javiti. Neka stanja vezana za ishranu gde se javlja mučnina, povraćanje, proliv uključuju: ciguatersko trovanje, zbog konzumiranja kontaminirane predatorske ribe, skombroid u vezi sa potrošnjom određenih vrsta pokvarene ribe, tetrodotoksinsko trovanje zbog konzumacije fugu ribe, između ostalog, i botulizam obično zbog lošeg čuvanja hrane.[40]

Patofiziologija[uredi]

Gastroenteritis se definiše kao povraćanje ili proliv, zbog infekcije tankog ili debelog creva.[14] Promene kod tankog creva su obično neinflamatorne, dok su one kod debelog creva zapaljenske.[14] Broj patogena potrebnih da izazove infekciju varira od nekoliko, kao jedan (za Cryptosporidium) do čak 108 (za Vibriо cholerае).[14]

Klinička slika[uredi]

Sedam tipova stolice na Bristolskoj skali stolica za utvrđivanje dijareje

Gastroenteritis često uključuje bol ili grčeve u stomaku, proliv i/ili povraćanje sa neinflamatornom infekcijom početnog tankog creva, i infekcijom ili zapaljenjem debelog creva.[41][21][42][43] Proliv je čest i može biti praćen povraćanjem. Virusni proliv obično izaziva česte vodene stolice, a krv u stolici može ukazati na bakterijski kolitis. U nekim slučajevima, čak i kada je prazan želudac, sama žuč može biti povraćana. Dete sa gastroenteritisom može biti letargično, pati od nedostatka sna, ima blago povišenu telesnu temperaturu, ima znake dehidracije (suva sluzokoža), tahikardija, smanjen turgor kože, bledilo kože, ulegle fontanele, uvučene očne jabučice, oči se presijavaju, loša je perfuzija i u najtežim stanjima javlja se šok.

Stanje je obično akutno od samog početka, obično traje 1-6 dana, i samoograničavajuće je.

Za gastroenteritis je karakteristična istovremena pojava dijareje i povraćanja,[18] ili manje uobičajeno, pojava samo jednog ili drugog.[1] Abdominalni grčevi takođe mogu biti prisutni.[1] Znaci i simptomi obično počinju 12-72 časa nakon inficiranja infektivnim agensom.[12] Ukoliko je virusnog porekla, do ozdravljenja dolazi u roku od nedelju dana.[18] Neki virusni prouzrokovači se takođe povezuju sa pojavom groznice, zamora, glavobolje, i bolom u mišićima.[18] Kod kada je stolica krvava, manja je verovatnoća da je uzročnik virusnog porekla,[18] odnosno, najverovatnije je bakterijskog.[32] Neke bakterijske infekcije praćene su jakim abdominalnim bolom i mogu potrajati nekoliko nedelja.[32]

Deca zaražena rotavirusom se obično u potpunosti oporavljaju za tri do osam dana.[24] Međutim, u siromašnim zemljama je često nedostupna terapija za teže slučajeve infekcije, pa je uobičajena pojava uporne dijareje.[45] Dehidratacija je uobičajena komplikacija dijareje,[46] pa dete sa izraženim stepenom dehidratacije može imati produženo kapilarno punjenje, slab turgor kože i nenormalan ritam disanja.[47] Povratne infekcije se tipično javljaju u područjima gde je loša higijena, pothranjenost (nepravilna ishrana),[12] i zakržljali rast, što može rezultovati dugotrajnim zastojem kognitivnog razvoja.[14]

Reaktivni artritis se javlja kod 1% ljudi nakon infekcija izazvanih Campylobacter vrstama, a Gijen-Bareov sindrom kod 0,1 % ljudi.[32] Hemolitički uremijski sindrom (HUS) se može javiti usled infekcije šiga toksinom - koga produkuju ''Escherichia coli bakterije ili Shigella vrste, dovodeći do smanjenog broja trombocita, oslabljene funkcije bubrega, i smanjenje broja eritrocita (usled njihove razgradnje).[37] Deca imaju veće predispozicije za dobijanje HUS-a nego odrasli.[14] Neke virusne infekcije mogu da izazovu dečije benigne epi-napade.[1]

Dijagnoza[uredi]

Gastroenteritis se obično dijagnostikuje klinički, na osnovu znakova i simptoma obolelog.[18][48] Utvrđivanje tačnog uzroka obično nije potrebno, jer ne menja stanje.[12] Međutim, kulture stolica treba da se obavljaju kod onih sa krvlju u stolici, kod onih, koji su možda bili izloženi trovanju hranom, i onih, koji su nedavno putovali u zemlje u razvoju.[25] Dijagnostički testovi takođe mogu da se urade radi nadzora.[18] Pošto se hipoglikemija javlja u oko 10% odojčadi i male dece, merenje seruma glukoze u ovoj populaciji se preporučuje.[47] Elektroliti i bubrežne funkcije takođe treba proveriti kada postoji zabrinutost zbog teške dehidratacije.[25]

Procena gubitka tečnosti[uredi]

Utvrđivanje da li osoba ima dehidratacija je važan deo procene, gde se dehidratacija obično delji na blagu (3-5%), umerenu (6-9%) i tešku (≥ 10%).[1] Kod dece, najprecizniji znaci umerene ili teške dehidratacije su produženo kapilarno punjenje, siromašni turgor kože, i abnormalno disanje.[47][49] Ostali korisni nalazi (kada se koriste u kombinaciji) su upale oči, smanjena aktivnost, nedostatak suza, i suva usta.[1] Normalna količina urina i oralni unos tečnosti je ohrabrujući.[47] Laboratorijsko ispitivanje je od male kliničke koristi u određivanju stepena dehidratacije.[1]

Diferencijalna dijagnoza[uredi]

Drugi potencijalni uzroci znakova i simptoma koji imitiraju one viđene kod gastroenteritisa koje treba isključiti, uključuju apendicitis, volvulus, inflamatornu bolest creva, infekcije urinarnog trakta , i dijabetes melitus.[25] Insuficijenciju pankreasa, sindrom kratkih creva, Viplovu bolest, celijakije i preterano korišćenje laksativa takođe treba razmotriti.[50] Diferencijalna dijagnoza može biti nešto komplikovanija ako osoba ima samo povraćanje ili dijareju (umesto oboje).[1]

Apendicitis se može javiti sa povraćanjem, bolom u stomaku, kao i blagom dijarejom u do 33% slučajeva.[1] Ovo je u suprotnosti sa tešom dijarejom što je tipično za gastroenteritis.[1] Infekcije pluća ili urinarnog trakta kod dece mogu izazvati povraćanje ili proliv.[1] Klasična dijabetička ketoacidoza (DKA) se javlja sa bolovima u stomaku, mučninom i povraćanjem, ali bez dijareje.[1] Jedno istraživanje pokazalo je da 17% dece sa DKA su prvobitno dijagnostikovani kao gastroenteritis.[1]

Terapija[uredi]

Cilj lečenja je da se zameni izgubljena tečnost i elektroliti. Oralna rehidracija je najpoželjniji tretman nadoknade tečnosti i elektrolita izazvanih dijarejom kod dece sa lakom i umerenom dehidracijom.[51][52]

Gastroenteritis je obično akutna i samoizlečiva bolest, koja ne zahteva terapiju.[46] Najbolje lečenje kod onih sa blagom ili umerenom dehidratacijom je oralna rehidrataciona terapija. (ORT).[37] Metoklopramid i / ili Ondansetron, međutim, može biti od pomoći kod neke dece,[53] a butilskopolamin je koristan u lečenju bolova u trbuhu.[54]

Nadoknada tečnosti[uredi]

Primarni tretman gastroenteritisa kod dece i odraslih je rehidratacija, odnosno nadoknada vode i elektrolita izgubljenih u stolicama. Ovo se najbolje postiže davanjem oralne rehidratacione terapije (ORT), mada se to može postići i intravenskim putem, ako je potrebno u slučaju sniženja svesti ili ileusa. Utvrđeno je da je oralna rehidrataciona terapija zasnovana na kompleksnim ugljenim hidratima izrađenih od pšenice ili pirinča superiorna u odnosu terapiju zasnovanu na glukozi.[55][56][57]

Slatka pića kao što su bezalkoholna pića i voćni sokovi se ne preporučuju tokom gastroenteritisa kod dece ispod 5 godina jer mogu da pogoršaju proliv. I obična voda se može koristiti ako je specifična ORT nedostupna ili neprijatnog ukusa.[58]

Higijensko dijetetski režim[uredi]

Preporučuje se da se sa dojenjem odojčadi nastavi na uobičajen način, a da bebe koje se hrane formulom nastave sa svojom formulom odmah nakon terapije oralne rehidratacije.[59] Obično nisu neophodne formule bez laktoze ili sa smanjenom laktozom.[59] Deca treba da nastave sa svojom uobičajenom ishranom tokom epizoda proliva, osim u slučaju hrane bogate jednostavnim šećerima koju treba izbegavati.[59] BRAT dijeta (banane, pirinač, pasirane jabuke, tost i čaj) se više ne preporučuje, jer ne sadrži dovoljno hranljivih sastojaka i nema nikakvih prednosti u odnosu na normalnu ishranu.[59] Neki probiotici su se pokazali korisnima za smanjenje kako trajanja bolesti, tako i učestalosti stolice.[60] Mogu takođe da budu korisni za prevenciju i lečenje proliva vezanog za upotrebu antibiotika.[61] Fermentisani mlečni proizvodi (poput jogurta) su na sličan način korisni.[62] Dodaci cinka pokazuju efikasnost i u lečenju i u prevenciji proliva kod dece u zemljama u razvoju.[63]

Terapija lekovima[uredi]

Gastroenteritis je obično akutna i samoograničavajuća bolest koja ne zahteva terapiju lekovima. Metoklopramid i ondansetron ipak mogu biti korisni kod dece.

Antibiotici

Antibiotici se obično ne primenjuju kod gastroenteritisa, iako se ponekad preporučuju ukoliko su simptomi naročito teški [64] ili ako je izdvojen osetljivi bakterijski uzrok ili se na njega sumnja.[65] Ukoliko će se upotrebljavati antibiotici, prednost će imati makrolidi (poput azitromicina) u odnosu na fluorhinolone, zbog više stope otpornosti na drugo pomenute.[32] Pseudomembranozni kolitis, koji je obično prouzrokovan upotrebom antibiotika, tretira se prekidom uzročnog agensa i lečenjem ili metronidazolom ili vankomicinom.[19] Bakterije i protozoe koje su podložne lečenju su šigela,[66] salmonela tifi,[67] i vrste „giardija“.[38] Kod onih, izazvanim vrstama „giardija“ ili „Entamebom histolitika“, preporučuje se lečenje tinidazolom i daje mu se prednost nad metronidazolom.[68][38] Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuje upotrebu antibiotika kod male dece koja imaju i krvavi proliv i temperaturu.[1]

Antimotilični lekovi

Kod antimotiličnih lekova postoji teoretski rizik prouzrokovanja komplikacija, i mada je kliničko iskustvo pokazalo da za to postoji mala verovatnoća,[21] ovi lekovi se ne savetuju osobama sa krvavim prolivom ili prolivom koji je praćen temperaturom.[69] Loperamid, analog opioida, obično se koristi za simptomatsko lečenje proliva.[70] Loperamid se ne preporučuje kod dece, jer postoji mogućnost prelaženja nerazvijene krvno-moždane barijere i da uzrokuje toksičnost. Bizmut subsalicilat, nerastvorljiv kompleks trovalentnog bizmuta i salicilata, može da se koristi kod blažim i umerenih slučajeva,[21] ali salicilatna toksičnost je teoretski moguća.[1]

Antiemetici

Antiemetički lekovi mogu biti korisni u borbi protiv povraćanja kod dece. Ondansetron u jednoj dozi ima neke prednosti jer se samo jednom dozom postiže manja potreba za intravenski unos tečnosti i hospitalizaciju usled smanjenja povraćanja.[71][72][73] Metoklopramid takođe može biti od pomoći.[73][74][75]

Alternativni lekovi[uredi]

Probiotici

Neki probiotici su pokazali da su korisni u prevenciji i lečenju različitih oblika gastroenteritisa.[59] Fermentisani proizvodi (kao što je jogurt) takođe smanjuju trajanje simptoma.[76]

Cink

Svetska zdravstvena organizacija preporučuje da odojčad i deca primaju cink kao dodatak ishrani do dve nedelje posle početka gastroenteritisa.[77] U studiji iz 2009, međutim nisu pronađene bilo kakve koristi od ovog dodatka.[78]

Mere prevencije[uredi]

Procenat Rotavirus testova sa pozitivnim rezultatima, nadzora nedelje, Sjedinjene Američke Države, jul 2000 - jun 2009

Broj obolelih se može smanjiti održavanjem higijene- pranjem ruku i prikladnom termičkom obradom hranom. Zahvaljujući vakcinama protiv rotavirusa između 2000. i 2009. je opao broj slučajeva dijareje izazvane rotavirusom u Sjedinjenim Državama.[79]

Način života[uredi]

Snabdevanje lako dostupnom nekontaminiranom vodom i dobre sanitarne navike su važne za smanjenje stope infekcije i klinički značajnih gastroenteritisa.[14] Lične mere higijene, (kao što je pranje ruku) , su pokazale da smanjuju incidencu i prevalencu stope gastroenteritisa kako u zemljama u razvoju tako i u razvijenim zemljama za čak 30%.[47] Gelovi na bazi alkohola takođe mogu biti efikasni.[47] Dojenje je važno, naročito u mestima sa lošom higijenom, kao što je i opšte poboljšanje higijene.[12] Majčino mleko smanjuje i učestalost infekcija i njihovo trajanje.[1] Izbegavanje kontaminirane hrane ili pića je takođe efikasno.[80]

Vakcinacija[uredi]

2009. godine, Svetska zdravstvena organizacija preporučuje, da se zbog efikasnosti i bezbednosti rotavirusna vakcina ponudi svoj deci u svetu.[22][81] Postoje dve komercijalne rotavirus vakcine, a još je nekoliko u razvoju.[81] U Africi i Aziji ove vakcine smanjuju teška oboljenja kod odojčadi,[81] a zemlje, koje su uspostavile programe nacionalne imunizacije su videle pad u stopi i težini bolesti.[82][83] Ova vakcina može takođe da spreči bolest nevakcinisane dece smanjenjem broja cirkulišućih infekcija.[84] Od 2000. godine, implementacija programa rotavirus vakcinacije u Sjedinjenim Državama je znatno smanjila broj slučajeva dijareje, do čak 80 posto.[85][86][87] Prvu dozu vakcine treba dati odojčadima između 6-te i 15-te nedelje starosti.[22] Nađeno je da oralna vakcina kolere ima 50-60% efikasnosti u trajanju od preko 2 godine.[88]

Komplikacije[uredi]

Dehidracija je zajednička komplikacija svih dijareja. Ona može biti pogoršana uzdržavanjem od uzimanja tečnosti, uzimanjem sokova ili bezalkoholnih pića.[89] Malapsorpcija laktoze, glavnog šećera u mleku, može se takođe javiti. To može pogoršati proliv,[90] međutim, to nije razlog da se prekine dojenje.

Društvo i kultura[uredi]

Gastroentritis se vezuje za mnoge nazive iz govornog jezika uključujući i nazive „Montezumova osveta“, „delhijski stomak“, „turista“, i „trk na zadnja vrata“, i mnoga druga.[14] Odigrao je ulogu u mnogim vojnim pohodima i veruje se da je izvorište izraza „bez petlje nema slave“.[14]

Gastroenteritis je glavni razlog 3,7 miliona poseta lekaru opšte prakse godišnje u SAD[1] i 3 miliona poseta u Francuskoj.[91] Za gastroenteritis u celini u Sjedinjenim američkim državama se veruje da za rezultat ima troškove od 23 milijarde američkih dolara godišnje[92] a samo zahvaljujući rotavirusu ima za rezultat predviđene troškove od 1 milijarde američkih dolara godišnje.[1]

Istraživanja u gastroenterologiji[uredi]

Postoji više vakcina protiv gastroenteritisa koje su u razvoju. Na primer, vakcine protiv šigele i enterotoksične ešerije koli (ETEK), dva vodeća bakteriološka uzroka gastroenteritisa širom sveta.[93][94]

Enterokolitis kod sisara[uredi]

Gastroenteritis kod pasa i mačaka je uzrokovan mnogim istim agensima kao i kod ljudi. Najčešći organizmi su: „kampilobakter“, „klostridijum dificile“, „Klostridijum prefrigens“, i „salmonela“.[95] Veliki broj toksičnih biljaka takođe mogu da uzrokuju simptome.[96] Neki agensi su mnogo specifičniji za odrećene vrste. Zarazni koronavirus gastroentritisa (TGEV) se javlja kod svinja i ima za rezultat povraćanje, proliv i dehidrataciju.[97] Veruje se da ga divlje ptice prenose na svinje i ne postoji određeno lečenje koje je dostupno.[98] Ne prenosi se na ljude.[99]

Vidi još[uredi]

Reference[uredi]

  1. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r s t ć u f Singh, Amandeep (July 2010). „Pediatric Emergency Medicine Practice Acute Gastroenteritis — An Update“. Emergency Medicine Practice 7 (7). 
  2. ^ Kasper DL, Braunwald E, Fauci AS, Hauser SL, Longo DL, Jameson JL. (2005). Harrison's Principles of Internal Medicine. New York: McGraw-Hill. ISBN 0-07-139140-1. 
  3. ^ King CK, Glass R, Bresee JS, Duggan C (November 2003). „Managing acute gastroenteritis among children: oral rehydration, maintenance, and nutritional therapy“. MMWR Recomm Rep 52 (RR-16): 1-16. PMID 14627948. 
  4. ^ „Norovirus: Technical Fact Sheet“. National Center for Infectious Diseases, CDC. 
  5. ^ Marshall JA, Bruggink LD (April 2011). „The dynamics of norovirus outbreak epidemics: recent insights“. International Journal of Environmental Research and Public Health 8 (4): 1141-9. DOI:10.3390/ijerph8041141. PMC 3118882. PMID 21695033. 
  6. ^ Tate JE, Burton AH, Boschi-Pinto C, Steele AD, Duque J, Parashar UD (February 2012). „2008 estimate of worldwide rotavirus-associated mortality in children younger than 5 years before the introduction of universal rotavirus vaccination programmes: a systematic review and meta-analysis“. The Lancet Infectious Diseases 12 (2): 136-41. DOI:10.1016/S1473-3099(11)70253-5. PMID 22030330. 
  7. ^ Man, SM (December 2011). „The clinical importance of emerging Campylobacter species“. Nature Reviews. Gastroenterology & Hepatology 8 (12): 669-85. DOI:10.1038/nrgastro.2011.191. PMID 22025030. 
  8. ^ Seven Surfing Sicknesses.
  9. ^ „Gastroenteritis“. Oxford English Dictionary 2011 Приступљено 15. 1. 2012.. 
  10. ^ Rudy's „List of Archaic Medical Terms“. 
  11. ^ Elliott, EJ (2007 Jan 6). „Acute gastroenteritis in children.“. BMJ (Clinical research ed.) 334 (7583): 35-40. DOI:10.1136/bmj.39036.406169.80. PMC 1764079. PMID 17204802. 
  12. ^ a b v g d đ e ž z Webber 2009, strane 79
  13. ^ Black, RE; Cousens, S, Johnson, HL, Lawn, JE, Rudan, I, Bassani, DG, Jha, P, Campbell, H, Walker, CF, Cibulskis, R, Eisele, T, Liu, L, Mathers, C, Child Health Epidemiology Reference Group of WHO and, UNICEF (2010 Jun 5). „Global, regional, and national causes of child mortality in 2008: a systematic analysis.“. Lancet 375 (9730): 1969-87. DOI:10.1016/S0140-6736(10)60549-1. PMID 20466419. 
  14. ^ a b v g d đ e ž z i j k l lj m n nj o p r Mandell 2010, Ch. 93
  15. ^ Tate, JE; Burton, AH, Boschi-Pinto, C, Steele, AD, Duque, J, Parashar, UD, WHO-coordinated Global Rotavirus Surveillance, Network (2012 Feb). „2008 estimate of worldwide rotavirus-associated mortality in children younger than 5 years before the introduction of universal rotavirus vaccination programmes: a systematic review and meta-analysis.“. The Lancet infectious diseases 12 (2): 136-41. DOI:10.1016/S1473-3099(11)70253-5. PMID 22030330. 
  16. ^ World Health Organization (November 2008). „Global networks for surveillance of rotavirus gastroenteritis, 2001–2008“. Weekly Epidemiological Record 47 (83): 421-428 Приступљено 10. 5. 2012.. 
  17. ^ a b v Charles, RC; Ryan, ET (2011 Oct). „Cholera in the 21st century.“. Current opinion in infectious diseases 24 (5): 472-7. DOI:10.1097/QCO.0b013e32834a88af. PMID 21799407. 
  18. ^ a b v g d đ e ž z i j k l Eckardt AJ, Baumgart DC (January 2011). „Viral gastroenteritis in adults“. Recent Patents on Anti-infective Drug Discovery 6 (1): 54-63. PMID 21210762. 
  19. ^ a b Mandell, Gerald L.; Bennett, John E.; Dolin, Raphael (2004). Mandell's Principles and Practices of Infection Diseases (6th ed.). Churchill Livingstone. ISBN 0-443-06643-4. 
  20. ^ Victora CG, Bryce J, Fontaine O, Monasch R (2000). „Reducing deaths from diarrhoea through oral rehydration therapy“. Bull. World Health Organ. 78 (10): 1246-55. PMC 2560623. PMID 11100619. 
  21. ^ a b v g The Oxford Textbook of Medicine. Edited by David A. Warrell, Timothy M. Cox and John D. Firth with Edward J. Benz, Fourth Edition (2003), Oxford University Press, ISBN 0-19-262922-0
  22. ^ a b v g Szajewska, H; Dziechciarz, P (January 2010). „Gastrointestinal infections in the pediatric population.“. Current Opinion in Gastroenterology 26 (1): 36-44. DOI:10.1097/MOG.0b013e328333d799. PMID 19887936. 
  23. ^ Dennehy PH (January 2011). „Viral gastroenteritis in children“. The Pediatric Infectious Disease Journal 30 (1): 63-4. DOI:10.1097/INF.0b013e3182059102. PMID 21173676. 
  24. ^ a b Meloni, A; Locci, D, Frau, G, Masia, G, Nurchi, AM, Coppola, RC (2011 Oct). „Epidemiology and prevention of rotavirus infection: an underestimated issue?“. The journal of maternal-fetal & neonatal medicine : the official journal of the European Association of Perinatal Medicine, the Federation of Asia and Oceania Perinatal Societies, the International Society of Perinatal Obstetricians 24 Suppl 2: 48-51. DOI:10.3109/14767058.2011.601920. PMID 21749188. 
  25. ^ a b v g d đ Webb, A; Starr, M (2005 Apr). „Acute gastroenteritis in children.“. Australian family physician 34 (4): 227-31. PMID 15861741. 
  26. ^ Desselberger U, Huppertz HI (January 2011). „Immune responses to rotavirus infection and vaccination and associated correlates of protection“. The Journal of Infectious Diseases 203 (2): 188-95. DOI:10.1093/infdis/jiq031. PMC 3071058. PMID 21288818. 
  27. ^ Haffejee IE (1991). „The pathophysiology, clinical features and management of rotavirus diarrhoea“. Q. J. Med. 79 (288): 289-99. PMID 1649479. 
  28. ^ Patel MM, Tate JE, Selvarangan R, et al. (2007). „Routine laboratory testing data for surveillance of rotavirus hospitalizations to evaluate the impact of vaccination“ (Subscription required). Pediatr. Infect. Dis. J. 26 (10): 914-9. DOI:10.1097/INF.0b013e31812e52fd. PMID 17901797. 
  29. ^ Pediatric ROTavirus European CommitTee (PROTECT) (2006). „The paediatric burden of rotavirus disease in Europe“. Epidemiol. Infect. 134 (5): 908-16. DOI:10.1017/S0950268806006091. PMC 2870494. PMID 16650331. 
  30. ^ Beards GM (1988). „Laboratory diagnosis of viral gastroenteritis“. Eur. J. Clin. Microbiol. Infect. Dis. 7 (1): 11-3. DOI:10.1007/BF01962164. PMID 3132369. 
  31. ^ Steel HM, Garnham S, Beards GM, Brown DW (1992). „Investigation of an outbreak of rotavirus infection in geriatric patients by serotyping and polyacrylamide gel electrophoresis (PAGE)“. J. Med. Virol. 37 (2): 132-6. DOI:10.1002/jmv.1890370211. PMID 1321223. 
  32. ^ a b v g d Galanis, E (2007 Sep 11). „Campylobacter and bacterial gastroenteritis“. CMAJ : Canadian Medical Association 177 (6): 570-1. DOI:10.1503/cmaj.070660. PMC 1963361. PMID 17846438. 
  33. ^ Nyachuba, DG (2010 May). „Foodborne illness: is it on the rise?“. Nutrition Reviews 68 (5): 257-69. DOI:10.1111/j.1753-4887.2010.00286.x. PMID 20500787. 
  34. ^ Moudgal, V; Sobel, JD (2012 Feb). „Clostridium difficile colitis: a review.“. Hospital practice (1995) 40 (1): 139-48. DOI:10.3810/hp.2012.02.954. PMID 22406889. 
  35. ^ Lin, Z; Kotler, DP; Schlievert, PM; Sordillo, EM (2010 May). „Staphylococcal enterocolitis: forgotten but not gone?“. Digestive diseases and sciences 55 (5): 1200-7. PMID 19609675. 
  36. ^ a b Leonard, J; Marshall, JK, Moayyedi, P (2007 Sep). „Systematic review of the risk of enteric infection in patients taking acid suppression.“. The American journal of gastroenterology 102 (9): 2047-56; quiz 2057. DOI:10.1111/j.1572-0241.2007.01275.x. PMID 17509031. 
  37. ^ a b v Elliott, EJ (6. 1. 2007.). „Acute gastroenteritis in children.“. BMJ (Clinical research ed.) 334 (7583): 35-40. DOI:10.1136/bmj.39036.406169.80. PMC 1764079. PMID 17204802. 
  38. ^ a b v g Escobedo, AA; Almirall, P, Robertson, LJ, Franco, RM, Hanevik, K, Mørch, K, Cimerman, S (2010 Oct). „Giardiasis: the ever-present threat of a neglected disease.“. Infectious disorders drug targets 10 (5): 329-48. PMID 20701575. 
  39. ^ Grimwood, K; Forbes, DA (December 2009). „Acute and persistent diarrhea.“. Pediatric clinics of North America 56 (6): 1343-61. DOI:10.1016/j.pcl.2009.09.004. PMID 19962025. 
  40. ^ Lawrence, DT; Dobmeier, SG; Bechtel, LK; Holstege, CP (May 2007). „Food poisoning.“. Emergency medicine clinics of North America 25 (2): 357-73; abstract ix. DOI:10.1016/j.emc.2007.02.014. PMID 17482025. 
  41. ^ Harrison's Principles of Internal Medicine 16th Edition, The McGraw-Hill Companies, ISBN 0-07-140235-7
  42. ^ Sleisenger & Fordtran's Gastrointestinal and Liver Disease 7th edition, by Mark Feldman; Lawrence S. Friedman; and Marvin H. Sleisenger, ISBN 0-7216-8973-6, Hardback, Saunders, Published July 2002
  43. ^ Mandell's Principles and Practices of Infection Diseases 6th Edition (2004) by Gerald L. Mandell MD, MACP, John E. Bennett MD, Raphael Dolin MD, ISBN 0-443-06643-4 · Hardback · 4016 Pages Churchill Livingstone
  44. ^ Murray PR, Pfaller MA, Rosenthal KS. (2005). Medical Microbiology. Mosby. ISBN 0-323-03303-2. 
  45. ^ „Toolkit“. DefeatDD Приступљено 3. 5. 2012.. 
  46. ^ a b „Management of acute diarrhoea and vomiting due to gastoenteritis in children under 5“. National Institute of Clinical Excellence. April 2009. 
  47. ^ a b v g d đ Tintinalli 2010, strane 830-839
  48. ^ „Gastroenteritis (cont.)“ Приступљено 5. 4. 2010.. 
  49. ^ Steiner, MJ; DeWalt, DA, Byerley, JS (9. 6. 2004.). „Is this child dehydrated?“. JAMA : the Journal of the American Medical Association 291 (22): 2746-54. DOI:10.1001/jama.291.22.2746. PMID 15187057. 
  50. ^ Warrell D.A., Cox T.M., Firth J.D., Benz E.J., ed. (2003). The Oxford Textbook of Medicine (4th ed.). Oxford University Press. ISBN 0-19-262922-0. 
  51. ^ „Practice parameter: the management of acute gastroenteritis in young children. American Academy of Pediatrics, Provisional Committee on Quality Improvement, Subcommittee on Acute Gastroenteritis“. Pediatrics 97 (3): 424-35. 1996. PMID 8604285. 
  52. ^ Alhashimi D, Al-Hashimi H, Fedorowicz Z (2009). „Antiemetics for reducing vomiting related to acute gastroenteritis in children and adolescents“. Cochrane Database Syst Rev (2): CD005506. DOI:10.1002/14651858.CD005506.pub4. PMID 19370620. 
  53. ^ Alhashimi D, Al-Hashimi H, Fedorowicz Z (2009). Alhashimi, Dunia. ed. „Antiemetics for reducing vomiting related to acute gastroenteritis in children and adolescents“. Cochrane Database Syst Rev (2): CD005506. DOI:10.1002/14651858.CD005506.pub4. PMID 19370620. 
  54. ^ Tytgat GN (2007). „Hyoscine butylbromide: a review of its use in the treatment of abdominal cramping and pain“. Drugs 67 (9): 1343-57. DOI:10.2165/00003495-200767090-00007. PMID 17547475. 
  55. ^ „BestBets: Fluid Treatment of Gastroenteritis in Adults“. 
  56. ^ Canavan A, Arant BS (October 2009). „Diagnosis and management of dehydration in children“. Am Fam Physician 80 (7): 692-6. PMID 19817339. 
  57. ^ Gregorio GV, Gonzales ML, Dans LF, Martinez EG (2009). „Polymer-based oral rehydration solution for treating acute watery diarrhoea“. Cochrane Database Syst Rev (2): CD006519. DOI:10.1002/14651858.CD006519.pub2. PMID 19370638. 
  58. ^ „Diarrhoea and vomiting in children under 5“. 
  59. ^ a b v g d King CK, Glass R, Bresee JS, Duggan C (November 2003). „Managing acute gastroenteritis among children: oral rehydration, maintenance, and nutritional therapy“. MMWR Recomm Rep 52 (RR-16): 1-16. PMID 14627948. 
  60. ^ Allen SJ, Martinez EG, Gregorio GV, Dans LF (2010). Allen, Stephen J. ed. „Probiotics for treating acute infectious diarrhoea“. Cochrane Database Syst Rev 11 (11): CD003048. DOI:10.1002/14651858.CD003048.pub3. PMID 21069673. 
  61. ^ Hempel, S; Newberry, SJ; Maher, AR; Wang, Z; Miles, JN; Shanman, R; Johnsen, B; Shekelle, PG (2012 May 9). „Probiotics for the prevention and treatment of antibiotic-associated diarrhea: a systematic review and meta-analysis.“. JAMA : the journal of the American Medical Association 307 (18): 1959-69. PMID 22570464. 
  62. ^ Mackway-Jones, Kevin (June 2007). „Does yogurt decrease acute diarrhoeal symptoms in children with acute gastroenteritis?“. BestBets. 
  63. ^ Telmesani, AM (2010 May). „Oral rehydration salts, zinc supplement and rota virus vaccine in the management of childhood acute diarrhea.“. Journal of family and community medicine 17 (2): 79-82. DOI:10.4103/1319-1683.71988. PMC 3045093. PMID 21359029. 
  64. ^ Traa BS, Walker CL, Munos M, Black RE (April 2010). „Antibiotics for the treatment of dysentery in children“. Int J Epidemiol 39 (Suppl 1): i70–4. DOI:10.1093/ije/dyq024. PMC 2845863. PMID 20348130. 
  65. ^ Grimwood K, Forbes DA (December 2009). „Acute and persistent diarrhea“. Pediatr. Clin. North Am. 56 (6): 1343-61. DOI:10.1016/j.pcl.2009.09.004. PMID 19962025. 
  66. ^ Christopher, PR; David, KV, John, SM, Sankarapandian, V (2010 Aug 4). „Antibiotic therapy for Shigella dysentery“. Cochrane database of systematic reviews (Online) (8): CD006784. DOI:10.1002/14651858.CD006784.pub4. PMID 20687081. 
  67. ^ Effa, EE; Lassi, ZS, Critchley, JA, Garner, P, Sinclair, D, Olliaro, PL, Bhutta, ZA (2011 Oct 5). „Fluoroquinolones for treating typhoid and paratyphoid fever (enteric fever).“. Cochrane database of systematic reviews (Online) (10): CD004530. DOI:10.1002/14651858.CD004530.pub4. PMID 21975746. 
  68. ^ Gonzales, ML; Dans, LF, Martinez, EG (2009 Apr 15). „Antiamoebic drugs for treating amoebic colitis.“. Cochrane database of systematic reviews (Online) (2): CD006085. DOI:10.1002/14651858.CD006085.pub2. PMID 19370624. 
  69. ^ Harrison's Principles of Internal Medicine (16th ed.). McGraw-Hill. ISBN 0-07-140235-7. 
  70. ^ Feldman, Mark; Friedman, Lawrence S.; Sleisenger, Marvin H. (2002). Sleisenger & Fordtran's Gastrointestinal and Liver Disease (7th ed.). Saunders. ISBN 0-7216-8973-6. 
  71. ^ DeCamp LR, Byerley JS, Doshi N, Steiner MJ (September 2008). „Use of antiemetic agents in acute gastroenteritis: a systematic review and meta-analysis“. Arch Pediatr Adolesc Med 162 (9): 858-65. DOI:10.1001/archpedi.162.9.858. PMID 18762604. 
  72. ^ Mehta S, Goldman RD (2006). „Ondansetron for acute gastroenteritis in children“. Can Fam Physician 52 (11): 1397-8. PMC 1783696. PMID 17279195. 
  73. ^ a b Alhashimi D, Al-Hashimi H, Fedorowicz Z (2009). „Antiemetics for reducing vomiting related to acute gastroenteritis in children and adolescents“. Cochrane Database Syst Rev (2): CD005506. DOI:10.1002/14651858.CD005506.pub4. PMID 19370620. 
  74. ^ Sturm JJ, Hirsh DA, Schweickert A, Massey R, Simon HK (May 2010). „Ondansetron use in the pediatric emergency department and effects on hospitalization and return rates: are we masking alternative diagnoses?“. Ann Emerg Med 55 (5): 415-22. DOI:10.1016/j.annemergmed.2009.11.011. PMID 20031265. 
  75. ^ „Ondansetron: Drug Information Provided by Lexi-Comp: Merck Manual Professional“. 
  76. ^ „Does yogurt decrease acute diarrhoeal symptoms in children with acute gastroenteritis“. 
  77. ^ „Rehydrate.org: Zinc Supplementation“. 
  78. ^ Patel A, Dibley MJ, Mamtani M, Badhoniya N, Kulkarni H (2009). „Zinc and copper supplementation in acute diarrhea in children: a double-blind randomized controlled trial“. BMC Med 7: 22. DOI:10.1186/1741-7015-7-22. PMC 2684117. PMID 19416499. 
  79. ^ „Reduction in Rotavirus After Vaccine Introduction - United States, 2000--2009“. 
  80. ^ „Viral Gastroenteritis“. Center for Disease Control and Prevention. February 2011 Приступљено 16. 4. 2012.. 
  81. ^ a b v World Health Organization (December 2009). „Rotavirus vaccines: an update“ (PDF). Weekly epidemiological record 51–52 (84): 533-540. PMID 20034143 Приступљено 10. 5. 2012.. 
  82. ^ Giaquinto, C; Dominiak-Felden G, Van Damme P, Myint TT, Maldonado YA, Spoulou V, Mast TC, Staat MA (2011 July). „Summary of effectiveness and impact of rotavirus vaccination with the oral pentavalent rotavirus vaccine: a systematic review of the experience in industrialized countries“. Human Vaccines 7: 734-748. DOI:10.4161/hv.7.7.15511. PMID 21734466 Приступљено 10. 5. 2012.. 
  83. ^ Jiang, V; Jiang B, Tate J, Parashar UD, Patel MM (July 2010). „Performance of rotavirus vaccines in developed and developing countries“. Human Vaccines 6 (7): 532-542. DOI:10.4161/hv.6.7.11278. PMC 3322519. PMID 20622508 Приступљено 10. 5. 2012.. 
  84. ^ Patel, MM; Steele, D, Gentsch, JR, Wecker, J, Glass, RI, Parashar, UD (January 2011). „Real-world impact of rotavirus vaccination.“. The Pediatric Infectious Disease Journal 30 (1 Suppl): S1–5. DOI:10.1097/INF.0b013e3181fefa1f. PMID 21183833. 
  85. ^ US Center for Disease Control and Prevention (2008). „Delayed onset and diminished magnitude of rotavirus activity—United States, November 2007–May 2008“. Morbidity and Mortality Weekly Report 57 (25): 697-700. PMID 18583958 Приступљено 3. 5. 2012.. 
  86. ^ „Reduction in rotavirus after vaccine introduction—United States, 2000–2009“. MMWR Morb. Mortal. Wkly. Rep. 58 (41): 1146-9. October 2009. PMID 19847149. 
  87. ^ Tate, JE; Cortese, MM, Payne, DC, Curns, AT, Yen, C, Esposito, DH, Cortes, JE, Lopman, BA, Patel, MM, Gentsch, JR, Parashar, UD (January 2011). „Uptake, impact, and effectiveness of rotavirus vaccination in the United States: review of the first 3 years of postlicensure data.“. The Pediatric Infectious Disease Journal 30 (1 Suppl): S56–60. DOI:10.1097/INF.0b013e3181fefdc0. PMID 21183842. 
  88. ^ Sinclair, D; Abba, K, Zaman, K, Qadri, F, Graves, PM (16. 3. 2011.). Sinclair, David. ed. „Oral vaccines for preventing cholera.“. Cochrane Database of Systematic Reviews (3): CD008603. DOI:10.1002/14651858.CD008603.pub2. PMID 21412922. 
  89. ^ „Diarrhoea and vomiting in children under 5“. 
  90. ^ Arya, SC (1984). „Rotaviral infection and intestinal lactase level“. J. Infect. Dis. 150 (5): 791. PMID 6436397. 
  91. ^ Flahault, A; Hanslik, T (2010 Nov). „[Epidemiology of viral gastroenteritis in France and Europe].“. Bulletin de l'Academie nationale de medecine 194 (8): 1415-24; discussion 1424-5. PMID 22046706. 
  92. ^ Albert (2008), str. 66.
  93. ^ World Health Organization. „Enterotoxigenic Escherichia coli (ETEC)“. Diarrhoeal Diseases Приступљено 3. 5. 2012.. 
  94. ^ World Health Organization. „Shigellosis“. Diarrhoeal Diseases Приступљено 3. 5. 2012.. 
  95. ^ Weese, JS (2011 Mar). „Bacterial enteritis in dogs and cats: diagnosis, therapy, and zoonotic potential.“. The Veterinary clinics of North America. Small animal practice 41 (2): 287-309. DOI:10.1016/j.cvsm.2010.12.005. PMID 21486637. 
  96. ^ Rousseaux2009 (), str. 182.
  97. ^ MacLachlan (2009), str. 399.
  98. ^ Fox (2002), str. 649.
  99. ^ Jeffrey J. Zimmerman ..., ed. Diseases of swine (10th ed. ed.). Chichester, West Sussex: Wiley-Blackwell. стр. 504. ISBN 978-0-8138-2267-9. 

Literatura[uredi]

Spoljašnje veze[uredi]


Star of life.svg     Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).