Iskander (raketni sistem)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
9K720 Iskander

Raketni sistem Iskander
Iskander-M na transporteru za punjenje raketama 9P78-1 u položaju za lansiranje prikazan na vojno-tehničkom forumu «ARMIJA-2016».

Specifikacija
Tip taktička balistička raketa
Zemlja porekla Rusija
Istorija upotrebe
U upotrebi od 2006. godine[1]
Angažovanje u Rusko-gruzijskom ratu
Građanskom ratu u Siriji[2]
Specijalnoj vojnoj operaciji u Ukrajini
Istorija proizvodnje
Početak proizvodnje 1988.
Proizvođači Votkinska fabrika mašinogradnje (Votkinsk) – rakete

Proizvođačko udruženje Barikade (Volgograd) – kopneni deo opreme KBM (Kolomna) – preduzeće koje je razvilo ove sisteme

Specifikacija
Masa 3.800 kg [3]
Dužina 7,3 m
Prečnik 0,92 m
Bojeva glava 480-700 kg sa termonuklearnim oružjem, visoko-eksplozivna fragmentirajuća, kasetna, probojna, termobarička, EMP[4][5]
Performanse
Motor jedan motor na čvrsto gorivo
Domet 400-500 km [6][7]
Maksimalna brzina 2.000 m/s brzina sagorevanja (hipersonična)[8]
Navođenje sistema Inercijalno navođenje, optički DSMAC (Iskander-M), TERCOM (Iskander-K), upotreba GPS/GLONASS-a pored inercijalnog sistema navođenja[9] Inercijal, upotreba GPS/GLONASS-a i optičkog DSMAC terminala za navođenje
Precoznost 5-7 m
Lansirna platforma Transportno vozilo TEL

9K720 Iskander (ruski: «Iskander»; naziv prema NATO klasifikaciji SS-26 Stone) je mobilni balistički raketni sistem kratkog dometa koji proizvodi i koristi ruska vojska. Raketni sistemi (Iskander-M) trebalo bi da zamene zastarele sisteme OTR-21 Točka, koje još uvek koriste ruske oružane snage, u vremenskom periodu do 2020. godine.[10][11][12][13]Iskander ima nekoliko različitih konvencionalnih bojevih glava, uključujući bojevu glavu za kasetnu municiju, bojevu glavu sa pojačanim eksplozivnim dejstvom koja sadrži eksplozivno gorivo i vazduh, bojevu glavu sa visokom eksplozivnom fragmentacijom, penetrator za zemlju kao i za razbijanje bunkera i elektromagnetni impulsni uređaj za antiradarske misije. Ova raketa projektovana je tako da može na sebi nositi i nuklearne bojeve glave. U septembru 2017, generalni konstruktor KB Mašinostrojenija (KBM) Valerij M. Kašin rekao je da postoji najmanje sedam tipova raketa (a možda i više) za sistem Iskander, uključujući tu i jednu krstareću raketu.[14]

Istorija[uredi | uredi izvor]

Kopnena verzija sistema Iskander predstavljala je drugi pokušaj Rusije da zameni stariju sovjestsku raketu Skad. Njen prvi pokušaj zamene, u vidu sistema OTR-23 Oka, eliminisan je prema odredbama iz INF ugovora. Radovi na projektovanju balističkog raketnog sistema Iskandera započeli su u decembru 1988. godine, prvobitno ih je sprovodio i njima rukovodio konstruktor raketnog naoružanja KBM Sergej Nepobedimi, ali na njih nije imao značajnijeg uticaja raspad SSSR-a iz 1991. godine.[15][16]

Prvo uspešno lansiranje sprovedeno je 1996.[17]

U septembru 2004. godine, na sastanku sa visokim zvaničnicima odbrane koji su na njemu izveštavali predsednika Vladimira Putina o izradi budžeta namenjenog za odbranu za 2005. godinu, ruski ministar odbrane Sergej Ivanov govorio je tom prilikom o završetku statičkih ispitivanja novog taktičkog raketnog sistema pod nazivom Iskander. On je rekao da će sistem ući u serijsku proizvodnju 2005. godine, a da će već krajem te godine Rusija imati brigadu tih sistema u svom naoružanju.[1] U martu 2005, jedan izvor u ruskoj odbrambenoj industriji izjavio je za Interfaks-AVN-u da postoji mogućnost razvoja novih raketa dometa 500–600 km, zasnovanih na postojećim taktičkim raketnim sistemima Iskander-E. On je, međutim,tada rekao da taj proces "može potrajati i do pet a možda i šest godina".[1]

Kalendarske 2006. godine pokrenuta je serijska proizvodnja taktičkog balističkog raketnog sistema Iskander-M, a sistem je zatim u svoje naoružanje usvojila i ruska vojska.[1] Prema izeštajima saznaje se da su troškovi proizvodnje raketnog sistema u 2014. smanjeni za trećinu pomoću smanjenjenja marže od 20% koju je primenio proizvođač raketa u svakoj fazi lanca snabdevanja komponentama sa kumulativnih 810% na maržu od 21% koja se primenjuje samo na gotov proizvod.[18]

Postojao je izveštaj od strane GosNIIP-a,tj. konstruktorskog biroa koji pravi smernice za krstareće rakete,o tome da je Rusija završila sva državna ispitivanja „kopnenih raketa 9M728/9M729 kao i njihove modernizovane verzije“.[19]

U novembru 2016. godine ruska vojska objavila je da je u toku proces modernizacije sistema Iskander-M. [10] Iveštaji su pokazali da je više inostarnih zemalja pokazalo svoje interesovanje za kupovinu izvozne verzije Iskandera, ali je takva mogućnost iznesena u javnost tek početkom februara 2017. god.[17]

Prema jednostranim tvrdnjama Sjedinjenih Američkih Država izneta je tvrdnja da su krstarećim raketama 9M728/9M729 (Nato klasifikacija SSC-X-7/SSC-X-8) koje koristi Iskander-K prekršen Ugovor o INF jer je njihov procenjeni domet navodno veći od 500 km.[20]

Dizajn[uredi | uredi izvor]

Iskander-M tokom lansiranja 2018.

Balistička raketa Iskander superiornija je od svog prethodnika,po imenu Oka. Sistem Iskander-M sastavljen je od dve jednostepene vođene rakete na čvrsto gorivo, modela 9M723K1. Svaki od njih može se kontrolisati tokom cele putanje svog leta i opremljen je neodvojivom bojevom glavom. Svakom od raketa koja je razmeštena na vozilu-nosaču može se izvršiti gađanje nezavisno od druge rakete u razmaku od svega nekoliko sekundi. Mobilnost (pokretljivost) lansirne platforme Iskandera otežava protivniku svaki pokušaj usmeren ka sprečavanju lansiranja ove rakete.

Ciljevi se mogu locirati (otkriti ) ne samo putem satelita i aviona, već i putem konvencionalnog obaveštajnog centra, artiljerijskog posmatrača ili pomoću fotografija iz vazduha skeniranih i pohranjenih u kompjuter. Rakete se mogu ponovo raprogramirati u pogledu zadatog cilja i tokom njihovog leta u slučaju gađanja mobilnih ciljeva.[12] Još jedna jedinstvena karakteristika Iskander-M [21] je optički vođena bojeva glava, koja se takođe može kontrolisati putem šifrovanog radio prenosa, uključujući tu i one iz AVAKS-a ili bespilotnih letelica. Elektro-optički sistem za navođenje pruža joj mogućnost samousmeravanja. Računar na spoljnom delu rakete ima zadatk da prima slike mete, zatim da se nišanom zakači na samu metu i da se prema njoj spušta nadzvučnom brzinom.

U početnoj fazi potisna sila uzgona,tj vektorsa kontrola potiska (KVP) ostvaruje se pomoću grafitnih lopatica sličnih po rasporedu taktičkim balističkim projektilima serije V-2 i Skad. Prema nekim glasinama, u toku svog leta ova raketa prati kvazi-balističku putanju, izvodeći manevre izbegavanja u završnoj fazi leta i tom prilikom uspeva da oslobađa mamce kako bi prodrla u sisteme protivraketne odbrane (američki zvaničnici su potvrdili upotrebu mamaca u bar nekim verzijama ove rakete ).[22] Raketa nikada ne napušta atmosferu jer prati relativno ravnu putanju. Projektil se tokom celog leta kontroliše gasodinamičkim i aerodinamičkim spoljnim kontrolnim površinama. Tom prilikom takođe koristi i mala peraja kako bi smanjio svoj radarski odraz.[23]

Ruski Iskander-M leti hipersoničnom brzinom od 2100–2600 m/s (6–7 Maha) i na visinama od 50 km. Težina rakete Iskandera-M iznosi 4.615 kg, dok na sebi nosi bojevu glavu od 710–800 kg, a ima efektivan domet od 500 km i prilikom gađanja ostvaruje verovatnu kružnu grešku (vkg) od 5–7 metara (kada je povezan sa optičkom glavom za navođenje; 30–70 m u autonomnoj primeni [24]).

Iskander je taktički raketni sistem dizajniran za upotrebu u sukobima različitog stepena intenziteta.[25] Prilikom njegovog konstruisanja osmišljena je mogućnost da ovaj sistem nosi bojeve glave konvencionalnog ili termonuklearnog oružja za gađanje malih i površinskih ciljeva (pokretnih i nepokretnih), u koje se mogu biti uvršteni neprijateljsko vatreno oružje, vazdušna i protivraketna odbrana, komandna mesta i komunikacioni čvorovi i trupe u svojim zonama koncentracije, među drugi. Sistem stoga može uništiti i aktivne vojne jedinice i ciljeve kako bi na taj način degradirao sposobnost neprijatelja za vođenje rat. Prema ruskim tvrdnjama, površina cilja koju uništava jedne bojeve glave iznosi 25.000 kvadratnih metara, odnosno oko dva fudbalska terena.[26]

Tokom 2007. god izvršeno je probno gađanje novom raketom namenjenom ovom sistemu (i lanseru), a to je krstareća raketa R-500,[27] sa dometom efektivne primene do 2000 km ili više.[28] Trenutno, sistem „Iskander-M“, opremljen krstarećim i balističkim projektilima, isporučuje se ruskoj vojsci. Tokom 2013. raketne brigade armije prvi put dobile su rakete opremljene novim sistemom upravljanja.[29] Od 2018. god. raketni kompleks Iskander dobio je mogućnost za gađanje statičnih morskih ciljeva.[30]

Sistem se može transportovati raznim transportnim sredstvima, uključujući i avione.[31]

U slučaju kada nosi nuklarno oružije, procenjena snaga bojeve glave koja se na osnovu projektovanog kapaciteta postavlja na raketu može imati snagu od 5 do 50 kilotona TNT-a (21 do 209 TJ) (Iskander-M).[32]

Istorija upotrebe[uredi | uredi izvor]

Rusija[uredi | uredi izvor]

Kamuflirani kompleks Iskander-M tokom vežbe u Zabajkaliji. juna 2021
Ruska raketna raketna faza leži u spavaćoj sobi kuće u Goriju, Gruzija (2008)

Prva dokumentovana upotreba Iskandera zabeležena je tokom rusko-gruzijskog rata u kojem je prema izveštajimaa zapadnih novinskih agencija navodno ubijen holandski novinar Sten Storimans 12. avgusta 2008. u Goriju.Na ime, po osnovu njihovih izveštaja sastavljenog na osnovu istrage holandske vlade otkriveno je da je jedan fragment od 5 mm iz protivpešadijske podmunicije, koju je nosila raketa Iskander, ubio holandskog novinara.[33]


U septembru 2009. godine ruska vojska je objavila svoje planove da „u kratkom roku“ rasporedi rakete Iskander na određenim položajima u svim vojnim oblastima Rusije.[34][35]

Prema izveštaju Stratfora iz 2010. godine u Rusiji je bilo stacionirano i operativno pet brigad a raketnih Iskander, odnosno 26. raketna brigada u gradu Luga, Lenjingradska oblast, južno od Sankt Peterburga; 92. raketna brigada na Kamenki, kod Penze u oblasti Volge; 103. raketna brigada u Ulan-Udeu, severno od Mongolije; 107. raketna brigada u Semistočnom, na Dalekom istoku;[36] i 114. raketna brigada kod Znamenska, na severnom Kavkazu.[37][38]

U junu 2013. godine otkriveno je da je Rusija rasporedila nekoliko balističkih raketnih sistema Iskander-M u Jermeniji na nepoznatim lokacijama.[39]Tokom 2016. god, mediji su objavili da je Jermenija dobila jedan divizion raketnih sistema Iskander.[40]

U novembru 2014, američki general Bridlav izjavio je da su ruske snage koje su „sposobne da budu nuklearne“ premeštene na polusostrvo Krim,[41] koje je Ruska Federacija anektirala u martu, a sledećeg meseca ukrajinske oružane snage objavile su da je Rusija rasporedila jednu diviziju raketnih sistema Iskander na teritoriji poluostrva koja je prema njihovim navodima osposobljena da nanese nuklearni udar.[42][43] Zvaničnici ruskog ministarstva spoljnih poslova objasnili su poseduju pravo na raspoređivanje nuklearnog oružja na poluostrvu, koje je do tog perioda bilo opštepriznato kao sastavni deo Ukrajine, tj.u decembru 2014.[44] i junu 2015. godine.[45]

U martu 2016. godine, prema nekim tvrdnjama najmanje jedan sistem Iskander navodno je bio raspoređen i u ruskoj vazdušnoj bazi Hmeimim u Siriji.[46] U januaru 2017. izraelska kompanija je tvrdila da su satelitske fotografije potvrdile raspoređivanje u Siriji.[47]

Prema izveštaju Foks njuza početkom februara 2017. godine, četiri rakete Iskander navodno su ispaljene na ciljeve sirijske opozicije u provinciji Idlib u Siriji.[48]

Tokom Ruske specijalne operacije u Ukrajini 2022. godine, Rusija je lansirala nekoliko projektila Iskander preko svoje granice u Ukrajinu kao deo svog napada. Ovde su tokom svoje primene ove rakete pokazale svoju ranije slabo poznatu sposobnost za korišćenje mamca kako bi zbunile sisteme protivvazdušne odbrane protivnika. Veruje se da je ova tehnologija bila strogo čuvana tajna i da nije integrisana u rakete Iskander koje se izvoze van teritorije Rusije.[49] Od 23. aprila 2022. Rusija je rasporedila više jedinica opremljenih sistemima Iskander-M u Belgorodskoj oblasti na rastojanju svega 60 km od granice sa susednom Ukrajinom.[50]

Kalinjingradska oblast[uredi | uredi izvor]

U novembru 2008. godine, ruski predsednik Dmitrij Medvedev je u svom prvom godišnjem obraćanju Saveznoj skupštini Rusije najavio planove za raspoređivanje raketa Iskander u Kalinjingradskoj oblasti, inače najzapadnijoj teritoriji Rusije na jugoistočnoj obali Baltičkog mora, u sluju daljeg približavanja SAD, ruskim zapadnim granicama, pomoću njihovog evropskog sistema odbrane od balističkih raketa.[51][52] Američki predsednik Barak Obama 17. septembra 2009. Najavio je otkazivanje projekta američke protivraketne odbrane u Poljskoj i Češkoj.[53] Sledećeg dana, Moskva je nagovestila da bi zauzvrat mogla da otkaže svoje planove za razmeštanje raketa sistema Iskander u Kalinjingradu;[54] nekoliko dana kasnije, Medvedev je potvrdio svoju odluku da se rakete ne razmeštaju.[55]

Prema nezvaničnim izveštajima ruskih medija, Rusija je rasporedila rakete Iskander u Kalinjingradskoj oblasti u okviru svojih vojnih vežbi u martu 2015. godine.[56]

Dana 8. oktobra 2016, ruska vojska potvrdila je da je premestila rakete Iskander-M u svoju Kalinjingradsku oblast, dodajući da je taj potez deo rutinskih vežbi i da se događao više puta ranije u toku vojnih vežbi i da će se obavljati i u budućnosti.[57] Nekoliko dana kasnije, predsednik Odbora za odbranu ruske Državne dume Vladimir Šamanov prokomentarisao je da je prebacivanje raketnih sistema Iskander-M u Kalinjingradsku oblast izvršeno radi suzbijanja potencijalnih pretnji od strane američkih raketnih odbrambenih objekata koji su bili stacionirani u Evropi, kao i onih ofanzivnih koji bi naknadno mogli biti stacionirani.

Početkom februara 2018. Šamanov je potvrdio da je Rusija rasporedila ne identifikovani broj raketa Iskander u Kalinjingradskoj oblasti. Nekoliko dana ranije, lokalni vojni komandanti saopštili su da su u Kalinjingradskoj oblasti,[58][59] kao i u Severnoj Osetiji, završene takozvane „park zone“ za razmeštanje raketa Iskander.[60]

Jermenija[uredi | uredi izvor]

Jermenija je navodno koristila svoje raketne sisteme Iskander protiv azerbejdžanskih snaga tokom rata u Nagornom Karabahu 2020. Prema nepotvrđenim tvrdnjama bivšeg predsednika Jermenije Serža Sargsjana, rakete su bile ispaljene na grad Šuši nakon njegovog zauzimanja od strane azerbejdžanskih snaga tokom poslednjih dana rat.[61] Odgovarajući na ove tvrdnje, premijer Nikol Pašinjan nije ni potvrdio ni demantovao ovu tvrdnju da je na Šuši ispaljivan sistem Iskander, ali je implicirao to da rakete koje su lansirane navodno nisu eksplodirale ili su eksplodirale samo „u oko 10 odsto slučajeva“.[62] Tvrdnje jermenskog premijera su odbacili brojni ruski parlamentarci i vojni eksperti, kao i bivši ministar odbrane Jermenije Sejran Ohanjan (pod kojim je Jermenija nabavila rakete).[62][63]Rusko Ministarstvo odbrane objavilo je saopštenje u kojem se tvrdi da rakete Iskander uopšte nisu korišćene tokom rata u Nagornom Karabahu 2020.[64] Još jednu tvrdnju izneo je anonimni azerbejdžanski zvaničnik rekavši da su jermenske snage ispalile raketu Iskander na prestonicu Azerbejdžana Baku u poslednjim danima rata u Nagorno-Karabahu 2020. godine, ali da ju je navodno oborio izraelski PVO sistem Barak 8.[65] Zaposleni u Azerbejdžanskoj Nacionalnoj agenciji za protivminsku akciju, koji su u Šušiju vršili deminiranje i čišćenje teritorija od mina i granata, 15. marta otkrili su prema nekim navodima olupinu projektila Iskander-M sa identifikacionim brojem 9M723.[66][67][68][69]

Varijante[uredi | uredi izvor]

Iskander-M[uredi | uredi izvor]

Varijanta namenjena oružanim snagama Rusije sadrži dve vrste kvazibalističkih raketa sa iznakom 9M723 i zvaničnim dometom od 415 km,a po nekim glasinama i do 500 km. Brzina svake rakete iznosi od 6–7 maha, visina leta odvija se u rasponu od 6–50 km,ova raketa je osposobljena je da leti u stelt ražimu kao i nosi nuklearno oružje, tokom leta je aktivno kontrolisana u svim fazama, a ne samo po balističkoj putanji leta. Neposredno nakon lansiranja i po svom približavanju cilju, raketa izvršava intenzivan manevar u cilju izbegavanja antibalističkih projektila.[70]Ova raketa stalno manevriše, odnosn tokom svog celog leta.[31][71]

Iskander-K[uredi | uredi izvor]

Iskander-K

"K" se koristi kao oznaka, za Krilatu raketu ("krыlataя raket").Je varijanta namenjena nošenju različitih tipova krstarećih raketa. A trenutno uključuje:

  • 9M728 (Nato klasifikacija SSC-X-7) poznat i kao R-500 – sa visinom leta do 6 km, i zvaničnim dometom do 500 km,[72]kao i automatskim podešavanjem putanje,tj. kretanja, praćenjem reljefa na terenu u toku svog leta.[70] Raketa je razvijena na bazi projektila 3M10, 3M54/3M14 i Kh-101/102 i može je lansirati na cilj i varijanta Iskander-M.
  • 9M729 (Nato klasifikacija SSC-X-8) – je nova raketa dugog dometa koja predstavlja navodno kopnenu verziju raketnog kompleksa 3M14 Kalibar-NK sa dometom između 300–3.400 milja (480–5.470 km) i može biti bazirana čak i na krstarećoj raketami sa oznakom Kh-101 koja osposobljena za vazdušno lansiranje i ostvaruje domet od preko 5.500 km (3.400 mi).[73][74] Prema podatcima Ruske Federacije, njen domet iznosi svega 480 km, a posebno razvijeni samohodni lanser može nositi 4 rakete. Raketa 9M729 poseduje bojevu glavu većeg učinka i novi sistem upravljanja kojim ostvaruje veću preciznost. Većina delova i komponenti za rakete 9M728 i 9M729 identičnog su satava.[75]

Trenutno postoji 7 različitih tipova balističkih i krstarećih raketa namenjenih za obe varijante raketnog sistema Iskander.[76][77]

Iskander-E[uredi | uredi izvor]

"E" predstavlja oznaku za iszvoznu verziju od ruske reči Eksport. Direktor državne korporacije Rostek Sergej Čemezov prokomentarisao je da je raketni kompleks Iskander ozbiljno ofanzivno oružje koje može da nosi nuklearnu bojevu glavu. Ovaj balistički raketni sistem nalazi se na vojnoj listi proizvoda zabranjenih za izvoz. Raketni kompleksi Iskander ne mogu da se izvoze.[78]

U 2016. Jermenija, ruski saveznik i članica Organizacije ugovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB), postala je prva strana zemlja koja je upravljala ovim sistemom. Iskander-E ima maksimalni domet do 280 km, u skladu sa ograničenjima Režima kontrole raketne tehnologije za izvoz,[79] i opremljen je pojednostavljenim inercijalnim sistemom navođenja. Leti na spljoštenoj putanji ispod 50 km visine, omogućavajući time aerodinamičko upravljanje pomoću repnih peraja, kao i manje predvidljivu putanju leta i preciznu isporuku boevog tereta na cilj. [79] Sistem takođe može da koristi rakete koje nose bojeve glave sa kasetnom municijom.[80]

Korisnici[uredi | uredi izvor]

Ruski sistemi Iskander u sastavu 119. raketne brigade.
Iskander jermenske vojske tokom vojne parade u Jerevanu
  •  Rusija poseduje – 160 jedinica (13 raketnih brigada sa po 12 jedinica i jednu jedinicu sa 4 jedinice na poligonu Kapustin Jar).[81][82]Koje su namenjene službi u Zapadnom vojnom okrugu u periodu od 2010. godine.[83] Ove rakete su takođe raspoređene i u Jermeniji.[39] Dve isporuke iz 2013. god [84] usmerene su u Raketne jedinice u Krasnodarskoj i Stavropoljskoj oblasti kao i u Republici Adigeji u sastavu 49. armije Južnog vojnog okruga i ka raketnoj brigadi u Istočnom vojnom okrugu koje su ostvarile prijem us svoje redove simtema Iskander-M u toku tekuće 2013. godine.[85] Nakon toga još jedna isporuka izvršena je u julu 2014. [86] a raketna brigada, stacionirana u oblasti Orenburg, prenaoružana sa starog na novi sistem „Iskander-M“, što je finalizovano do 20. novembra 2014. godine.[87] Zatim je 6. brigadi isporučena serija ovih raketa 16. juna 2015. u jedinicu u Ulan Udeu (pretpostavlja se 103. raketna brigada). Sedmoj brigadi dostavljene su iste rakete u novembru 2015. godine na području Južnog vojnog okruga.[88] To jest svih planiranih 120 kompleksa.[89] A 20. samostalnoj gardijskoj raketnoj brigadi – 5. Kombinovane armije razmeštene u Istočnom vojnom okrugu (brigada stacionirana u Spasko-Dalnom, Primorski kraj) – u junu 2016. [90] Još jedna isporuka izvršena je u novembru 2016. god Centralnom vojnom okrugu MD. Nakon toga sledeća isporuka obavljena je u 2-gom kvartalu 2017. god. Ugovorom namenjenim za proivodnju još dve brigade i krstareće rakete namenjenih ovom sistemu potpisan je u avgustu 2017. godine, ukupan broj raketnih brigada će biti povećan na 13.[91] Brigadni komplet taktičkih balističkih raketnih sistema za model Iskander-M isporučen je osoblju velike raketne jedinice u Zapadnom vojnom okrugu krajem 2017. godine.[92] Poslednja brigada dostavljena je OMU-u namenjena za raketnu formaciju kombinovane vojske u Kurskoj oblasti u novembru 2019. godine. [93][94] Krajem 2021. godine isporučen je još jedan komplet namenjen za opremanje jedne brigade i dva bataljona.[95]
  •  Jermenija poseduje – 25 jedinica ovog sistema.[96] Nekoliko sistema je prikazano na probi parade povodom Dana nezavisnosti u septembru 2016. Dva menadžera ruskog vojno-industrijskog kompleksa Rosoboroneksport potvrdila su da su četiri sistema 9K720 Iskander isporučena Jermeniji po sporazumu o naoružanju u okviru ODKB, čime je Jermenija postala zemlja u vojnoj uniji sa Rusijom, tojest prva strana država van Rusije koja ima poseduje ove raketne sisteme.[97][98] U februaru 2017, ministar odbrane Jermenije izjavio je ruskim medijima da su rakete Iskandera koje su stacionirane u Jermeniji i prikazane na vojnoj paradi u septembru 2016. u vlasništvu Oružanih snaga Jermenije i u čijem će se naoružanju od sada nalaziti.[99]
  •  Alžir poseduje – 4 puka (48 lansera). Tokom izložbe Dubai Eeršou 2017, predstavnici Federalne službe za vojno-tehničku saradnju zvanično su potvrdili da je raketni sistem Iskander-E isporučen jednoj od zemalja iz regiona Bliskog istoka i Severne Afrike.[100][101] Francuski publicista iz oblasti odbrane Filip Langloa objavio je u izdanju časopisa DSI za septembar–oktobar 2017. da je Alžir kupio 4 puka Iskander-E.[102] To je zatim potvrdio i magazin Komersant.[103]
  •  Belorusija – je ostvarila kupovinu za sada još nepoznatog broj balističkih raketnih sistema Iskander u maju 2022, što je izjavio beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko.[104] Prema nekim tumačenjima predsednik Putin najavio je mogući plan davanja Belorusiji nuklearnih verzija rakete Islander. Prilikom razgovora o sistemu Iskander on je u delu razgovora o ovom sistemu rekao : „može da ispaljuje balističke i krstareće rakete, konvencionalne kao i nuklearne“.[105]

Tehnički detalji[uredi | uredi izvor]

Specifikacija[uredi | uredi izvor]

Poizvođač :Votkinska fabrika mašinogradnje-(Votkinsk) proizvođač raketa Titan Barikade (Volgograd) – kopneni deo opreme KBM (Kolomna) – preduzeće koje je razvilo ove sisteme

  • Domet:
    • Maksimalni domet: 500 km ( za Iskander-M, nezvanično)
    • Minimalni domet: 50 km[106]
  • tačnost: 5–7 m sa terminalnom fazom TERKOM optoelektronskim sistemom navođenja (Iskander-M)[106]
  • 1–30 m za model 9K720[31][32]
  • Vreme za lansiranje: do 4 minuta za postizanje najvišeg stepena borbene gotovosti, do 16 minuta za prelazak u stanje za pokret.[106]
  • Vremenski razmak između dva lansiranja: manje od minuta[106]
  • Opseg radne temperature: -50 °C do +50 °C [106]
  • Brzina sagorevanja: ≈2.100 m/s
  • Broj projektila:
  • na lanseru 9P78: 2 na transporteru za punjenje raketama
  • 9T250: 2
  • dodeljeni radni vek: 10 godina
  • Posada: 3 (kamion lanser)

Sastavni delovi sistema[uredi | uredi izvor]

Kompletan sistem Iskander uključuje:[106]

  • projektile
  • transportno-montažno-lanser vozilo (šasija kamiona 8×8 MZKT-79306 ASTROLOG) *Transportno i utovarno vozilo (šasija kamiona 8×8 MZKT-79306 ASTROLOG)[107]
  • Komandno-štabno vozilo (šasija kamiona na šest točkova KAMAZ)
  • Vozilo stanice za pripremu informacija (šasija kamiona na šest točkova KAMAZ)
  • Vozilo za održavanje i popravku (šasija kamiona na šest točkova KAMAZ)
  • Vozilo za održavanje života (šasija kamiona na šest točkova KAMAZ)
  • Komplet depo opreme
  • Komplet opreme za čas obuke TEL (za punjenje sistama proektilima)
  • Komplet opreme za čas obuke CSV
  • Plakati za sa obrazovnim sadržajem za obuku.
  • Maketa projektila za obuku

Predviđene mete[uredi | uredi izvor]

Sistem je namenjen za dejstvovanje konvencionalnom bojevom glavom, odnosno za gađanje tačaka i ciljeva u okviru odgovarajuće oblasti, uključujući tu :[108]

  • za dejstvo po neprijateljskom vatrenom oružju (raketni sistemi, višecevni raketni sistemi, artiljerijska oruđa velikog dometa)
  • za dejstvo po naoružanju protivvazdušne i protivraketne odbrane,
  • za dejstvo po naoružanju protivvazdušne i protivraketne odbrane,kao i aerodromima
  • za dejstvo po komandnim mestima i komunikacionim čvorovima
  • za dejstvo po trupama u oblastima koncentracije neprijateljskih snaga
  • za dejstvo po kritičnim obejektima civilne infrastrukture

Takođe sposobljen je gađanje po dobro utvrđenim ciljevima, kao što su bunkeri ili zaklona za avione.[23]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

DF-11

Uporedivi projektili[uredi | uredi izvor]

H-47M2 Kindžal

Hjonmo-2 (možda je baziran na Iskanderu)

Beleške[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b v g 9K720 Iskander-M (SS-26 Stone) – Program Archived 2008-11-12 at the Wayback Machine GlobalSecurity.org retrieved on 11-15-08
  2. ^ Tłumacz Google". Ria Novosti. 22 December 2017.
  3. ^ Iskander / SS-26 specs Archived 2008-11-12 at the Wayback Machine GlobalSecurity.org, Pristupljeno 11-15-08
  4. ^ "Iskander/SS-26". Federation of American Scientists. Archived from the original on 2013-01-10. Pristupljeno 12. 2. 2013.
  5. ^ "Iskander (SS-26)". CSIS Missile Threat. Archived from the original on 2016-11-04. Pristupljeno 3. 11. 2016.
  6. ^ "Iskander M/E (SS-21 / SS-26)". Archived from the original on 2014-12-23. Pristupljeno 23 December 2014.
  7. ^ "Udarnaя Sila: Raketnaя pautina (operativno-taktičeskiй raketnый kompleks 9K720 "Iskander" SS-26 "Stone") » RNNS.RU". Archived from the original on 6 January 2017. Pristupljeno 8 October 2016.
  8. ^ "MilitaryRussia.Ru — otečestvennaя voennaя tehnika (posle 1945g.) - Statьi". Archived from the original on 4 January 2015. Pristupljeno 23 December 2014.
  9. ^ "Dmitriй Rogozin: "Iskanderы" budut razmeщenы v Kaliningrade". Archived from the original on 23 December 2014. Pristupljeno 23 December 2014.
  10. ^ a b "Minoboronы poobeщalo polnostью osnastitь raketnыe voйska «Iskanderami» Arhivirano 2017-02-11 na sajtu Wayback Machine RBC, 18 November 2016.
  11. ^ Artillery units of Russia will replace Tochka-U tactical missile with Iskander-M Arhivirano 2017-09-14 na sajtu Wayback Machine – Armyrecognition.com, 28 November 2016
  12. ^ a b 9K720 Iskander-M (SS-26 Stone) Archived 2008-11-11 at the Wayback Machine GlobalSecurity.org. Pristupljeno 11-15-08
  13. ^ "NATO Members Alarmed by Russian Nuclear Missile Deployment". 17 December 2013. Archived from the original on 30 July 2014. Pristupljeno 23 December 2014.
  14. ^ Raketnый kompleks "Iskander-M" polučil novыe tipы raket Arhivirano 2017-09-14 na sajtu Wayback Machine TASS, 14 September 2017.
  15. ^ "Velikiй voin i zaщitnik "Iskander"" (in Russian). VPK. 10 February 2014. Archived from the original on 6 October 2014. Pristupljeno 3 October 2014.
  16. ^ Veronika Ušakova (19. 05. 2014.). "Raketnaя эra Nepobedimogo" (in Russian). Krasnaya Zvezda. Archived from the original on 2017-09-14. Pristupljeno 14. 9. 2017.
  17. ^ a b „Rossiя moderniziruet "Iskander"”. Arhivirano iz originala 23. 12. 2014. g. Pristupljeno 23. 12. 2014. 
  18. ^ „Stoimostь operativno-taktičeskogo raketnogo kompleksa "Iskander" snižena praktičeski na tretь”. Arhivirano iz originala 23. 12. 2014. g. Pristupljeno 23. 12. 2014. 
  19. ^ „Russia has more SSC-8 cruise missiles than expected, with conflictual range | February 2019 Global Defense Security army news industry | Defense Security global news industry army 2019 | Archive News year”. Arhivirano iz originala 12. 02. 2019. g. Pristupljeno 15. 02. 2019. 
  20. ^ Hans M. Kristensen (30. 07. 2014). „Russia Declared In Violation Of INF Treaty: New Cruise Missile May Be Deploying – Federation Of American Scientists”. Fas.org. Arhivirano iz originala 03. 02. 2019. g. Pristupljeno 22. 08. 2018. 
  21. ^ „Operativno-taktičeskiй raketnый kompleks "Iskander-Э" - AO Naučno-proizvodstvennaя korporaciя "KB Mašinostroeniя"”. Arhivirano iz originala 27. 9. 2016. g. Pristupljeno 8. 10. 2016. 
  22. ^ Ismay, John (14. 3. 2022). „Russia Deploys a Mystery Munition in Ukraine”. The New York Times. New York City. Pristupljeno 15. 3. 2022. „Iskander-M short-range ballistic missiles are releasing a previously unknown decoy designed to evade air-defense systems, an American official said.” 
  23. ^ a b „SS-26 Stone Iskander 9M72 9P78E Ballistic missile system”. Arhivirano iz originala 25. 7. 2010. g. 
  24. ^ „SS-26 Stone Iskander 9M72 9P78E Ballistic missile system”. Arhivirano iz originala 25. 7. 2010. g. 
  25. ^ „SS-26 (Iskander) – Missile Threat”. CSIS. Arhivirano iz originala 2016-11-04. g. Pristupljeno 2016-11-03. 
  26. ^ „Iskander tactical missile systems strike mock enemy's objects at Zapad-2021 drills”. 
  27. ^ Iskander Missile System Arhivirano 2014-10-06 na sajtu Wayback Machine, Pristupljeno 11-18-08
  28. ^ „Udarnaя Sila: Raketnaя pautina (operativno-taktičeskiй raketnый kompleks 9K720 "Iskander" SS-26 "Stone")”. rnns.ru (na jeziku: ruski). 25. 10. 2009. Arhivirano iz originala 22. 11. 2014. g. Pristupljeno 23. 12. 2014. 
  29. ^ „TASS: Armiя i OPK”. Arhivirano iz originala 6. 10. 2014. g. Pristupljeno 8. 10. 2016. 
  30. ^ „Iskander missile complex can now strike sea targets”. 3. 8. 2018. Arhivirano iz originala 5. 8. 2018. g. Pristupljeno 5. 8. 2018. 
  31. ^ a b v „Raketnый kompleks "Iskander"”. Arhivirano iz originala 3. 5. 2015. g. Pristupljeno 23. 12. 2014. 
  32. ^ a b „- 9723”. Arhivirano iz originala 23. 12. 2014. g. Pristupljeno 23. 12. 2014. 
  33. ^ Zaken, Ministerie van Buitenlandse. „Bijlage: verslag onderzoeksmissie Storimans – Kamerbrief inzake het verslag van de onderzoekscommissie- Storimans”. www.rijksoverheid.nl. Arhivirano iz originala 2017-08-13. g. Pristupljeno 2017-08-12. 
  34. ^ „"Iskander" zdesь, "Iskander" tam”. 29. 9. 2009. Arhivirano iz originala 11. 2. 2017. g. Pristupljeno 9. 2. 2017. 
  35. ^ „Moskva planiruet razmestitь raketы "Iskander" v každom voennom okruge”. Deutsche Welle. Arhivirano iz originala 12. 12. 2018. g. Pristupljeno 22. 05. 2019. 
  36. ^ note other sources now place the brigade at Birobidzhan. http://www.ww2.dk/new/army/rbr/23rbr.htm Arhivirano 2017-08-14 na sajtu Wayback Machine and warfare.ru.
  37. ^ Russian Missiles on NATO's Border Arhivirano 2017-06-13 na sajtu Wayback Machine Stratfor.com, November 30, 2010
  38. ^ Lauren Goodrich (Stratfor analyst), Eurasia Arhivirano jun 13, 2013 na sajtu Wayback Machine [Fwd: INSIGHT – RUSSIA – Iskander Missile], released by WikiLeaks, 27 February 2012
  39. ^ a b Harutyunyan, Sargis (3. 6. 2013). „Advanced Russian Missiles 'Deployed In Armenia'”. Radio Free Europe/Radio Liberty. Arhivirano iz originala 22. 6. 2013. g. Pristupljeno 22. 6. 2013. 
  40. ^ «Iskanderы» doehali do Armenii Arhivirano 2017-01-29 na sajtu Wayback Machine Vedomosti, 18 September 2016.
  41. ^ „Russian forces "capable of being nuclear" moving to Crimea, NATO chief says” (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 2018-03-18. g. Pristupljeno 2018-03-17. 
  42. ^ „"Mi dobre znaєmo pro naяvnіstь rosійsьkih kompleksіv "Іskander" na teritorії timčasovo okupovanogo Krimu", — general-maйor Oleksandr Rozmaznіn”. Mіnіsterstvo oboroni Ukraїni. Arhivirano iz originala 2018-03-18. g. Pristupljeno 2018-03-17. 
  43. ^ „Ukraine military say Russia deploys Iskander air defense missiles in Crimea”. Kyiv Post (na jeziku: engleski). 2014-12-04. Arhivirano iz originala 2016-05-29. g. Pristupljeno 2018-03-17. 
  44. ^ Loiko, Sergei L. (15. 12. 2014). „Russia says it has a right to put nuclear weapons in Crimea”. Los Angeles Times. Arhivirano iz originala 2018-03-18. g. Pristupljeno 2018-03-17. 
  45. ^ Keck, Zachary (jun 2015). „Russia Threatens to Deploy Nuclear Weapons in Crimea”. The National Interest (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 2018-03-18. g. Pristupljeno 2018-03-17. 
  46. ^ „Jeremy Binnie, London: "Iskander missile launcher spotted in Syria", IHS Jane's 360, 31 March 2016”. Arhivirano iz originala 5. 11. 2016. g. Pristupljeno 13. 11. 2016. 
  47. ^ Majumdar, Dave (8. 1. 2017). „Report: Russia's Dangerous Iskander-M Ballistic Missiles Are Now in Syria”. The National Interest. Arhivirano iz originala 2017-02-06. g. Pristupljeno 2017-02-05. 
  48. ^ Tomlinson, Lucas (8. 2. 2017). „Russia sends Syria its largest missile delivery to date, US officials say”. Fox News. Arhivirano iz originala 8. 2. 2017. g. Pristupljeno 8. 2. 2017. 
  49. ^ Ismay, John (14. 3. 2022). „Russia Deploys a Mystery Munition in Ukraine”. The New York Times. Pristupljeno 31. 3. 2022. 
  50. ^ tagesschau.de. „Liveblog: ++ Sofortige Waffenruhe für Mariupol gefordert ++”. tagesschau.de (na jeziku: nemački). Pristupljeno 24. 04. 2022. 
  51. ^ Leslie, Neil (13. 11. 2008). „The Kaliningrad Missile Crisis”. Arhivirano iz originala 29. 11. 2016. g. Pristupljeno 14. 12. 2016. 
  52. ^ „Russia to deploy missiles in Kaliningrad to counter US threat”. Xinhua News Agency. 6. 11. 2008. Arhivirano iz originala 15. 7. 2010. g. Pristupljeno 2. 4. 2010. 
  53. ^ „Obama cancels missile defense and changes transatlantic politics”. The Globe and Mail. Toronto. 25. 9. 2009. Arhivirano iz originala 3. 5. 2017. g. Pristupljeno 23. 8. 2017. 
  54. ^ «Iskanderы» podoždut Arhivirano 2017-02-03 na sajtu Wayback Machine VZ.ru
  55. ^ Medvedev rešil ne razmeщatь "Iskanderы" v Kaliningradskoй oblasti Arhivirano 2017-02-03 na sajtu Wayback Machine RIA Novosti, 26 September 2009.
  56. ^ „Poland and U.S. Army hold joint air defence exercises near Warsaw”. Reuters. Arhivirano iz originala 3. 12. 2015. g. Pristupljeno 8. 10. 2016. 
  57. ^ „Russia moves nuclear-capable missiles into Kaliningrad”. Reuters. 8. 10. 2016. Arhivirano iz originala 2. 7. 2017. g. Pristupljeno 2. 7. 2017. 
  58. ^ Russia deploys Iskander nuclear-capable missiles to Kaliningrad: RIA Arhivirano 2018-02-05 na sajtu Wayback Machine Reuters, 5 February 2017.
  59. ^ V GD podtverdili, čto kompleksы "Iskander" razmestili pod Kaliningradom Arhivirano 2018-02-05 na sajtu Wayback Machine RIA Novosti, 5 February 2018.
  60. ^ V Kaliningradskoй oblasti zaveršili sozdanie zonы pod "Iskander-M" Arhivirano 2018-02-06 na sajtu Wayback Machine RIA Novosti, 31 January 2018.
  61. ^ „Serzh Sargsyan: Armenia Fired Iskander Missiles at Shushi”. USC Institute of Armenian Studies (na jeziku: engleski). 2021-02-16. Pristupljeno 2021-02-24. 
  62. ^ a b „Iskander tactical missile systems were not used in Karabakh, say experts”. TASS. 24. 2. 2021. Pristupljeno 2021-02-24. 
  63. ^ Babayan, Aza; Bedevian, Astghik (24. 2. 2021). „Armenian PM Accused Of Lying About Russian Missiles”. Azatutyun (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-02-24. 
  64. ^ „Minoboronы Rossii zaяvilo, čto "Iskanderы" ne primenяlisь v hode konflikta v Karabahe” [The Ministry of Defense of Russia declared that "Iskanders" were not used during the conflict in Karabakh]. TASS (na jeziku: ruski). 25. 2. 2021. Pristupljeno 2021-03-02. 
  65. ^ Soylu, Ragip (1. 3. 2021). „Israeli defence system shot down Russian missile Armenia fired at Baku”. Middle East Eye (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-03-02. 
  66. ^ „Kto vыstrelil iz "Iskandera" po Šuše? - pervыe versii”. haqqin.az. Pristupljeno 2021-03-31. 
  67. ^ „ISKANDER JE IPAK KORIŠĆEN U KARABAHU? Azeri pokazali dokaz, čeka se odgovor Jerevana (FOTO)”. www.srbijadanas.com (na jeziku: srpskohrvatski). Pristupljeno 2021-03-31. 
  68. ^ „ANAMA: V Šušu bыla sbrošena raketa "Iskander-M"”. Informacionnoe Agentstvo Report (na jeziku: ruski). Pristupljeno 2021-04-02. 
  69. ^ „Şuşaya atılan "İskəndər"dən Ermənistanda yoxdur — Bəs kim edib?”. Qafqazinfo (na jeziku: azerbejdžanski). 2021-04-01. Pristupljeno 2021-04-02. 
  70. ^ a b „Počemu OTRK "Iskander" tak pugaet naših sosedeй”. Arhivirano iz originala 29. 12. 2014. g. Pristupljeno 23. 12. 2014. 
  71. ^ „Operativno-taktičeskiй raketnый kompleks 9K720 'Iskander'”. Arhivirano iz originala 19. 4. 2009. g. Pristupljeno 23. 12. 2014. 
  72. ^ „Photo” (PDF). army-news.ru. Arhivirano iz originala 10. 12. 2014. g. Pristupljeno 07. 12. 2014. 
  73. ^ „Russia Again Flight Tests Illegal INF Cruise Missile”. The Washington Free Beacon. 28. 9. 2015. Arhivirano iz originala 1. 12. 2017. g. Pristupljeno 21. 11. 2017. 
  74. ^ „SŠA: Rossiя polučila raketu, narušaющuю dogovor RSMD”. Vedomosti. 14. 2. 2017. Arhivirano iz originala 8. 9. 2017. g. Pristupljeno 21. 11. 2017. 
  75. ^ „Foreign military attaches, media get a look at 9M729 for Iskander-M launchers”. Arhivirano iz originala 28. 01. 2019. g. Pristupljeno 27. 01. 2019. 
  76. ^ „New ballistic missile created for Iskander tactical system”. 25. 12. 2015. Arhivirano iz originala 25. 11. 2016. g. Pristupljeno 8. 10. 2016. 
  77. ^ „Military & Defense – Iskander-M system gets new types of missiles — manufacturer”. TASS. Arhivirano iz originala 17. 11. 2017. g. Pristupljeno 30. 11. 2017. 
  78. ^ „Čemezov: raketnыe kompleksы "Iskander" ne poйdut na эksport”. Arhivirano iz originala 15. 10. 2016. g. Pristupljeno 8. 10. 2016. 
  79. ^ a b Elleman, Michael (8. 5. 2019). „North Korea's Newest Ballistic Missile: A Preliminary Assessment”. 38 North. The Henry L. Stimson Center. Arhivirano iz originala 9. 5. 2019. g. Pristupljeno 9. 5. 2019. 
  80. ^ „Iskander (SS-26 Stone)”. military-today.com. Arhivirano iz originala 24. 11. 2017. g. Pristupljeno 21. 11. 2017. 
  81. ^ „Kompleks 9K720 Iskander - SS-26 STONE - Struktura kompleksa i hronologiя - MilitaryRussia.Ru — otečestvennaя voennaя tehnika (posle 1945g.)”. Arhivirano iz originala 28. 9. 2016. g. Pristupljeno 8. 10. 2016. 
  82. ^ „CAMTO / Novosti / V voйska Юžnogo voennogo okruga postupil vtoroй brigadnый komplekt OTRK "Iskander-M"”. Arhivirano iz originala 12. 1. 2017. g. Pristupljeno 8. 10. 2016. 
  83. ^ http://en.ria.ru/military_news/20101214/161766995.html Arhivirano 2013-12-20 na sajtu Wayback Machine http://en.ria.ru/military_news/20130212/179432505/Russian-Army-Chief-Visits-Missile-Academy.html Arhivirano 2013-12-20 na sajtu Wayback Machine
  84. ^ http://www.arms-expo.ru/049057054050124051051056055051.html Arhivirano 2013-12-05 na sajtu Wayback Machine http://ria.ru/defense_safety/20131114/976887621.html Arhivirano 2013-11-15 na sajtu Wayback Machine
  85. ^ „Юžnый voennый okrug polučil kompleksы "Iskander-M"”. RIA Novosti. 19. 12. 2013. Arhivirano iz originala 29. 11. 2014. g. Pristupljeno 23. 12. 2014. 
  86. ^ „NPK "KBM" peredala Minoboronы tretiй komplekt OTRK "Iskander-M" dlя osnaщeniя raketnoй brigadы”. Arhivirano iz originala 29. 11. 2014. g. Pristupljeno 23. 12. 2014. 
  87. ^ „Raketnaя brigada CVO perevooružena na noveйšie operativno-taktičeskie raketnыe kompleksы "Iskander-M"”. 20. 11. 2014. Arhivirano iz originala 29. 11. 2014. g. Pristupljeno 23. 12. 2014. 
  88. ^ „CAMTO / Novosti / AO "NPK «KBM" sdalo Minoboronы RF šestoй brigadnый komplekt OTRK "Iskander-M"”. Arhivirano iz originala 11. 1. 2017. g. Pristupljeno 8. 10. 2016. 
  89. ^ „"Iskander" naučili vzrыvatь metro po fotografii”. Arhivirano iz originala 29. 11. 2014. g. Pristupljeno 23. 12. 2014. 
  90. ^ „Ministr oboronы podtverdil peredaču "Iskanderov" 41-й armii CVO - Eženedelьnik "Voenno-promыšlennый kurьer"”. vpk-news.ru. Arhivirano iz originala 2016-12-01. g. Pristupljeno 2016-11-30. 
  91. ^ „Russian Defence Ministry to receive two brigade sets of the Iskander-M tactic missile complexes : Ministry of Defence of the Russian Federation”. Eng.mil.ru. 24. 08. 2017. Arhivirano iz originala 30. 08. 2017. g. Pristupljeno 30. 11. 2017. 
  92. ^ „Military & Defense – Russian troops receive brigade set of Iskander-M ballistic missile system”. TASS. Arhivirano iz originala 01. 12. 2017. g. Pristupljeno 30. 11. 2017. 
  93. ^ „V rossiйskoй armii zaveršili perevooruženie na "Iskanderы"”. 25. 11. 2019. 
  94. ^ „Troops test-fire Iskander tactical missile system in Russia's south”. 
  95. ^ „Tovariщ Ministr oboronы Rossiйskoй Federacii, uvažaemыe tovariщi!” (PDF). function.mil.ru (na jeziku: ruski). Arhivirano iz originala (PDF) 20. 1. 2022. g. Pristupljeno 8. 5. 2022. 
  96. ^ Administrator. „Armenia will receive weapons from Russia under a $100 million loan - March 2018 Global Defense Security army news industry - Defense Security global news industry army 2018 - Archive News year”. www.armyrecognition.com. Arhivirano iz originala 2018-03-31. g. Pristupljeno 2018-04-01. 
  97. ^ „SMI: Armeniя polučila rossiйskie kompleksы "Iskander-M"”. Vzglyad (na jeziku: ruski). 16. 9. 2016. Arhivirano iz originala 19. 9. 2016. g. Pristupljeno 19. 9. 2016. 
  98. ^ „Vedomosti: Russia shipped four Iskander missile systems to Armenia”. Arhivirano iz originala 2017-08-18. g. Pristupljeno 2016-09-19. 
  99. ^ Vigen Sarkisяn: "Iskanderы" prinadležat Armenii, upravlяem imi mы Arhivirano 2018-02-05 na sajtu Wayback Machine RIA Novosti, 22 February 2017.
  100. ^ „Rossiя postavila OTRK "Iskander-Э" v odnu iz stran Severnoй Afriki”. RIA Novosti. 15. 11. 2017. Arhivirano iz originala 16. 11. 2017. g. Pristupljeno 17. 11. 2017. 
  101. ^ Binnie, Jeremy (16. 11. 2017). „Russian official says MENA country has Iskander-E missiles”. IHS Jane's 360. Arhivirano iz originala 18. 11. 2017. g. Pristupljeno 18. 11. 2017. 
  102. ^ Langloit, Philippe (22. 11. 2017). „Les Forces Armées Algériennes”. DSI Magazine. France: Centre d'analyse et de prévision des risques internationaux. str. 56—57. Arhivirano iz originala 1. 12. 2017. g. 
  103. ^ „Rossiйskoe oružie uderžalo svoe mesto”. Gazeta "Kommersantъ". 2018-05-03. str. 1. Arhivirano iz originala 2018-12-06. g. Pristupljeno 2018-03-06. 
  104. ^ „Belarus buys Russian Iskander and S-400 missile systems to face NATO threat”. armyrecognition.com. 20. 5. 2022. 
  105. ^ „Russia promises Belarus Iskander-M nuclear-capable missiles”. BBC. 25. 6. 2022. Pristupljeno 26. 6. 2022. 
  106. ^ a b v g d đ promotional CD of KBM
  107. ^ „Iskander (SS-26 Stone) Short-Range Ballistic Missile”. Military-Today. 2010-12-31. Arhivirano iz originala 2011-10-19. g. Pristupljeno 2011-05-15. 
  108. ^ „9K720 "Iskander" - operativno-taktičeskiй raketnый kompleks”. Arhivirano iz originala 23. 12. 2014. g. Pristupljeno 23. 12. 2014. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Искандер_(ракетни_систем)&oldid=27725553”