Канингамова казуарина

Kaningamova kazuarina
	Žensko stablo staro oko 120 godina u Parku Parc de la Ciutadella u Barseloni
Naučna klasifikacija
Carstvo:	Plantae
Divizija:	Magnoliophyta
Klasa:	Magnoliopsida
Red:	Fagales
Porodica:	Casuarinaceae
Rod:	Casuarina
Vrsta:	C. cunninghamiana
Binomno ime
	Casuarina cunninghamiana; Miq.
	Prirodni areal i zone introdukcije

Kaningamova kazuarina (Casuarina cunninghamiana Miq.) je jedna od 35 vrsta roda Casuarina. Naziv roda potiče od malajske reči casuari, zbog sličnosti grančica sa perjem ptice kazuar. Jedan od čestih naziva za ovu vrstu je she-oak, koji se koristi u Australiji i odnosi se na atraktivnu teksturu kore stabla koja je slična kori hrasta. Epitet vrste dat je u čast Alana Kaningama (Alan Cunningham, 1791-1839), australijskog botaničara, istraživača i upravnika Botaničke bašte u Sidneju^[1].

Opis vrste[uredi | uredi izvor]

Kaningamova kazuarina je uspravnorastuće drvo visoko, ili srednje visine od 10 do 35 m i širine krune oko 10 metara. Kruna gusta, zimzelena. Kora je braon boje, sitno ispucala, nalik krljuštima. Vrsta je dvodoma.

Listovi su nerazvijeni, vrlo sitni, ljuspasti, u nodusu 6-8 listova srasta u nazubljeni rukavac; izbojci su tanki, okruglasti, bledozeleni, viseći, podsećaju na listove rastavića (Casuarina equisetifolia L., koja je najsličnija Kaningamovoj kazuarini, ima epitet zbog ove osobine). Internodije su duge oko 3 mm.

Cvetovi su jednopolni, muški u terminalnim okruglim resama, neupadljivi, crvenkastobraon boje, 0,4-4 cm dugi, široki do 3 mm, na vrhovima izdanaka, spiralno poređani u 11-13 spirala po resi. Ženski cvetovi su mali, crvenkasti, u glavičastim cvastima ovalnog oblika, 5 mm dugi. Cveta tokom maja-juna, ponekad ponovljeno tokom toplijih jeseni. Kazuarine su anemofilne vrste, pa imaju lak polen; stranooplodne su.

Plodovi, ahenije sa terminalnim krilom, u malim okruglim "šišarkama", veličine 7-14 mm. Pojedinačni plodovi su sitni (440.000–550.000/kg) braon boje sa kriocem 3-4 mm dugi, sazrevaju u septembru-oktobru. Po sazrevanju seme se brzo osipa.^[2]^[3]^[4].

Areal[uredi | uredi izvor]

Casuarina cunninghamiana je autohtona vrsta u Australiji, na teritoriji koja se proteže od reke Dejli na severu do istoka prema Kvinslendu i istočnom Novom Južnom Velsu. Javlja se na nadmorskim visinama od 0 do 200 m, u sredinama sa prosečnom godišnjom temperaturom od -13 do +29^oC, i prosečnom godišnjom količinom padavina od 50 do 500 mm. Populacije na višim nadmorskim visinama u Novom Južnom Velsu podnose temperature do -10^oC^[2].

Introdukovana je u mnogim zemljama širom sveta sa odgovarajućim klimatskim uslovima, kao što su: Argentina, Brazil, Venecuela, Egipat, Etipoija, Zambija, Izrael, Indija, Kenija, Kostarika, Meksiko, Palestina, SAD, Tajland, Tanzanija, Čile, Španija, Šri Lanka ... U nekim delovima sveta može da bude invazivna.

Bioekološke karakteristike[uredi | uredi izvor]

Kao autohtona vrsta u Australiji, Casuarina cunninghamiana se uglavnom nalazi u toploj, umereno vlažnoj klimatskoj zoni. Neki obalski lokaliteti se nalaze u toploj vlažnoj klimatskoj zoni, dok su neke populacije dalje ka unutrašnjosti kopna u umereno suvoj klimatskoj zoni. Ova vrsta je generalno dominantna u biljnim zajednicama rečnih korita. Ograničena je na korita reka i potoka i može se prostirati u kratkoj razdaljini do stenovitih padina brda iznad vodotoka. Podnosi umereno slane uslove, međutim, u prirodnim uslovima, kada rečna voda postaje slankasta u priobalskim područjima obično je zameni Casuarina glauca Sieber.

Heliofilna je i otporna na sušu ali samo uz pogodan nivo podzemnih voda, koje bi nadoknadile manjak padavina. Kada se posadi van svog prirodnog staništa, prilagođava se srednje suvim staništima. Relativno je otporna na vatru, posebno u mlađem dobu.

Raste na peščanim ili glinasto peskovitom zemljištima, uključujući i šljunkovite terase starih rečnih tokova, i ređe gline. Uspešno se sadi u kiselim, baznim, neutralnim, zaslanjenim i lošim zemljištima i padinama pogođenim erozijom. Na izrazito krečnjačkim zemljištima postaje hlorotična. Kao azotofiksator podnosi ekstremno siromašna zemljišta^[5]^[6]^[7].

Značaj[uredi | uredi izvor]

Mlada stabla Casuarina cunninghamiana služe za ispašu stoke, a lišće je korisno kao stočna hrana u sušnim periodima, mada nema veliku hranljivu vrednost. Drvo ove vrste je teško za obradu i zahteva dobro poliranje. Koristi se za panele, nameštaj, burad, držalje za sekire, ukrasne predmete, kao i drvo za građu. U Australiji lišće se koristi za bojenje vune kako bi se dobile nijanse zlatne, zelene i sive boje, a kora za štavljenje kože.

Casuarina cunninghamiana se koristi i za kontrolu erozije, jer sa svojom mrežom finih sekundarnih korenova štiti rečne obale. U Egiptu se sadi duž puteva da spreči njihovo zasipanje peskom, a predstavlja i značajnu vrstu za sprečavanje začepljenja peskom kanala za navodnjavanje, takođe je pogodna za pošumljavanje i stabilizaciju peščanih predela (dina). U velikoj meri se sadi u vetrobranim pojasima^[7]^[8]

Razmnožavanje[uredi | uredi izvor]

Vrsta se razmnožava setvom semena u proleće u stakleniku. Seme se seje plitko (manje od 1 cm dubine). Kada se klijavci dovoljno razviju pikiraju se individualno u posude i gaje u stakleniku do kraja prve godine. Narednog proleća, po prestanku opasnosti od mrazeva presađuju se na stalno mesto.

Može da se razmnoži i poluzrelim reznicama jula-avgusta u ograđenim lejama ^[7]^[2].

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

^ Erhardt, W., Götz, E., Bödeker, N., Seybold, S.: Zender Handwörterbuch der Pflanzennamen. Dictionary of Plant Names, Dictionnaire des Noms de Plantes. 16. Auflage. Stuttgart: Verlag Eugen Ulmer, 2000. 900 S., ISBN §-8001-5080-8
^ ^a ^b ^v Wrigley. J. W., Fagg. M. (1988): Australian Native Plants. Collins. (Australia) ISBN 978-0-7322-0021-3
^ Boland, D. J.; Brooker, M. I. H.; Chippendale, G. M.; McDonald, M. W. (2006): Forest trees of Australia (5th ed.). Collingwood, Vic.: CSIRO Publishing. ISBN 978-0-643-06969-5. str. 80.
^ Dirr, Michael A. (2009): Manual of woody landscape plants: Their identification, ornamental characteristics, culture, propagation, and uses (6th ed.). Champaign, IL: Stipes Publishing.
^ Morris J.D., Collopy J.J. (1999): Water use and salt accumulation by Eucalyptus camaldulensis and Casuarina cunninghamiana on a site with shallow saline groundwater, Agricultural Water Management, Volume 39, Issues 2–3, pp. 205-227
^ Luke J. Potgieter, David M. Richardson, John R. U. Wilson (2014): Casuarina: biogeography and ecology of an important tree genus in a changing world. Biol Invasions 16: 609–633, DOI 10.1007/s10530-013-0613-x
^ ^a ^b ^v Huxley. A. (1992): The New RHS Dictionary of Gardening. MacMillan Press 1992 ISBN 978-0-333-47494-5
^ Cribb. A. B. and J. W. Useful Wild Plants in Australia. William Collins Pty Ltd. Sidney 1981 ISBN 978-0-00-216441-2.

[1] Erhardt, W., Götz, E., Bödeker, N., Seybold, S.: Zender Handwörterbuch der Pflanzennamen. Dictionary of Plant Names, Dictionnaire des Noms de Plantes. 16. Auflage. Stuttgart: Verlag Eugen Ulmer, 2000. 900 S., ISBN §-8001-5080-8

[Wrigley-2] v Wrigley. J. W., Fagg. M. (1988): Australian Native Plants. Collins. (Australia) ISBN 978-0-7322-0021-3

[Boland-3] Boland, D. J.; Brooker, M. I. H.; Chippendale, G. M.; McDonald, M. W. (2006): Forest trees of Australia (5th ed.). Collingwood, Vic.: CSIRO Publishing. ISBN 978-0-643-06969-5. str. 80.

[dir-4] Dirr, Michael A. (2009): Manual of woody landscape plants: Their identification, ornamental characteristics, culture, propagation, and uses (6th ed.). Champaign, IL: Stipes Publishing.

[5] Morris J.D., Collopy J.J. (1999): Water use and salt accumulation by Eucalyptus camaldulensis and Casuarina cunninghamiana on a site with shallow saline groundwater, Agricultural Water Management, Volume 39, Issues 2–3, pp. 205-227

[6] Luke J. Potgieter, David M. Richardson, John R. U. Wilson (2014): Casuarina: biogeography and ecology of an important tree genus in a changing world. Biol Invasions 16: 609–633, DOI 10.1007/s10530-013-0613-x

[Hux-7] v Huxley. A. (1992): The New RHS Dictionary of Gardening. MacMillan Press 1992 ISBN 978-0-333-47494-5

[Crib-8] Cribb. A. B. and J. W. Useful Wild Plants in Australia. William Collins Pty Ltd. Sidney 1981 ISBN 978-0-00-216441-2.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]