Kasiopeja (sazvežđe)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Kasiopeja
Sazvežđe
Kasiopeja
Spisak zvezda u sazvežđu Kasiopeja
Latinsko imeCassiopeia
SkraćenicaCas
GenitivCassiopeiae
SimbolizujeKasiopeju, mitsku kraljicu Etiopije
Rektascenzija1
Deklinacija+60[1]
Površina598 sq. deg. (25)
Najsjajnija zvezdaAlfa Kasiopeje (Šedar) (2,15m)
Meteorski rojeviPerseidi
Susedna
sazvežđa
Vidljivo u rasponu +90° i −20°.
U najboljem položaju za posmatranje u 21:00 čas u novembru.

Kasiopeja (lat. Cassiopeia) je sazvežđe severne hemisfere, jedno od 88 savremenih i 48 originalnih Ptolomejevih sazvežđa. Prepoznatljivo je po karakterističnom rasporedu najsjajnijih zvezda u obliku slova W.

Sa magnitudom 2,2, Alfa Kasiopeja, ili Šidar, je generalno najsjajnija zvezda u Kasiopeji, iako je povremeno zaseni promenljiva Gama Kasiopeja, koja je dostigla magnitudu 1,6. U sazvežđu se nalaze neke od najsjajnijih poznatih zvezda, uključujući žute hipergigante Ro Kasiopeja i V509 Kasiopeja i beli hipergigant 6 Kasiopeja. Godine 1572, supernova Tiho Brahea je sjajno buknula u Kasiopeji.[2] Kasiopeja A je ostatak supernove i najsjajniji ekstrasolarni radio izvor na nebu na frekvencijama iznad 1 GHz. Utvrđeno je da četrnaest zvezdanih sistema ima egzoplanete, od kojih se za jednu — HR 8832 — smatra da ima sedam planeta. Kroz Kasiopeju prolazi bogat deo Mlečnog puta, koji sadrži niz otvorenih jata, mladih blistavih zvezda galaktičkog diska, i maglina. IC 10 je nepravilna galaksija koja je najbliža poznata zvezdorodna galaksija i jedina u Lokalnoj grupi galaksija.

Karakteristike[uredi | uredi izvor]

IC 10, nepravilna galaksija u Kasiopeji
M103, otvoreno zvezdano jato u Kasiopeji

Pokrivajući 598,4 kvadratnih stepeni i otuda 1,451% neba, Kasiopeja se nalazi na 25. mestu od 88 sazvežđa po površini.[3] Graniči se sa Cefejem na severu i zapadu, Andromedom na jugu i zapadu, Persejem na jugoistoku i Žirafom na istoku, a takođe deli kratku granicu sa Gušterom na zapadu.

Skraćenica od tri slova za sazvežđe, koju je usvojila Međunarodna astronomska unija 1922, je „Cas“.[4] Zvanične granice sazvežđa, koje je postavio belgijski astronom Ežen Delport 1930. godine,[a] definisane su poligonom od 30 segmenata. U ekvatorijalnom koordinatnom sistemu, koordinate rektascenzije ovih granica leže između 00h 27m 03s i 23h 41m 06s, dok su koordinate deklinacije između 77,69° i 46,68°.[1] Njen položaj na severnoj nebeskoj hemisferi znači da je čitavo sazvežđe vidljivo posmatračima severno od 12°J.[3][b] Visoko na severnom nebu, ono je cirkumpolarno (to jest, nikada ne zalazi na noćnom nebu) posmatračima u Evropi, Kanadi i severnim Sjedinjenim Državama.[6]

Mitologija[uredi | uredi izvor]

Po mitologiji, Kasiopeja je bila etiopska kraljica i žena kralja Cefeja koja je tvrdila da je lepša od Nereida, zbog čega je osuđena da žrtvuje svoju ćerku Andromedu morskom čudovištu. Andromedu je spasio Persej skamenivši morsko čudovište pomoću glave Meduze.[7] Kasiopeju je Posejdon ipak kaznio tako što je osuđena da se cele godine okreće na nebu pri čemu pola godine provodi okrenuta naglavačke. Sve ličnosti ovog mita su dobile svoje sazvežđe: Kasiopeja, Cefej, Andromeda, Persej, Pegaz (krilati konj koji je izašao iz Meduzinog tela nakon što joj je Persej odsekao glavu) i Kit (morsko čudovište).[8][9]

Druge kulture vide ruku ili losove rogove u obrascu.[10] Među njima su Laponci, za koje Kasiopeja formira rog vapita. Čukči iz Sibira su slično videli pet glavnih zvezda kao pet lovaca na jelene.[8][9]

Ljudi sa Maršalskih ostrva videli su Kasiopeju kao deo velike konstelacije pliskavice. Glavne zvezde Kasiopeje prave njen rep, Andromeda i Trougao formiraju njeno telo, a Ovan čini glavu.[8] Na Havajima su Alfa, Beta i Gama Kasiopeja su imali imena. Alfa Kasiopeja se zvala Poloahilani, Beta Kasiopeja se zvala Polula, a Gama Kasiopeja se zvala Mulehu. Ljudi sa Pukapuke su videli figuru Kasiopeje kao posebnu konstelaciju pod nazivom Na Taki-tolu-a-Mataliki.[11]

Zvezde[uredi | uredi izvor]

Klasična predstava Kasiopeje kao sazveđža — vidi se položaj pet glavnih zvezda (koje formiraju slovo W)

W formiraju zvezde beta, alfa, gama, delta i epsilon Kasiopeje. Beta Kasiopeje (Kaf, „palma“) je promenljiva zvezda, žutobeli džin magnitude 2,28. Dvostruko je veća od Sunca i 28 puta sjajnija. Alfa Kasiopeje (Šedir ili Šedar, „grudi“) je narandžasti džin 500 puta sjajniji od Sunca, prividne magnitude 2,25. Gama Kasiopeje je eruptivna promenljiva čiji je u maksimumu sjaja svetlija i od alfe i od bete (magnituda 2,15). Delta Kasiopeje (Ksora ili Ruhbah, „koleno“) je eklipsna promennjiva čija magnituda varira između 2,68 i 2,71. Epsilon Kasiopeje je plavobeli džin 720 puta sjajniji od Sunca, prividne magnitude 3,38.

Ro i V509 Kasiopeje su među najluminoznijim zvezdama Mlečnog puta. Eta Kasiopeje je binarna zvezda čija je primarna komponenta žuti patuljak nalik Suncu, a sekundarna narandžasti patuljak.

Tihoova zvezda (SN 1572, B Kasiopeje) je supernova iz 1572. godine čiju je pojavu dokumentovao danski astronom Tiho Brahe. U Kasiopeji se nalazi još jedan ostatak supernove — Kasiopeja A — najsnažniji ekstrasolarni radio-izvor (posmatrano sa Zemlje).

Oblik sa Alfe Kentaura[uredi | uredi izvor]

Sunce i Kasiopeja posmatrano sa Alfe Kentaura

Posmatrano sa Alfe Kentaura, najbliže zvezde Sunčevom sistemu, Sunce bi bilo deo sazvežđa Kasiopeje, i videlo bi se kao zvezda prividne magnitude 0,5 u produžetku W oblika (koji više ne bi bio W već cik-cak).

Objekti dubokog neba[uredi | uredi izvor]

U Kasiopeji se nalaze dva Mesjeova objekta otvorena jata M52 i M103. M52 je vidljiv već pomoću dvogleda, a kroz teleskop se vidi kao bogato jato V oblika. M103 je poslednji objekat koji je Šarl Mesje uvrstio u svoj katalog. Sadrži između 40 i 50 zvezda i nalazi se na oko 8000 svetlosnih godina od Zemlje.

Kasiopeja sadrži i nepravilnu galaksiju IC 10 otkrivenu 1887. Ova galaksija se nalazi u blizini ravni Mlečnog puta tako da je zaklanja međuzvezdana materija. U IC 10 se zvezde formiraju najvećim ritmom u Lokalnoj grupi

Napomene[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Delporte had proposed standardising the constellation boundaries to the International Astronomical Union, who had agreed and gave him the lead role[5]
  2. ^ While parts of the constellation technically rise above the horizon to observers between the latitudes of 12°S and 43°S, stars within a few degrees of the horizon are to all intents and purposes unobservable.[3]

Izvori[uredi | uredi izvor]

  1. ^ a b „Cassiopeia, Constellation Boundary”. The Constellations. International Astronomical Union. Pristupljeno 2. 12. 2016. 
  2. ^ Chisholm, Hugh, ur. (1911). „Cassiopeia”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski). 5 (11 izd.). Cambridge University Press. str. 460. 
  3. ^ a b v Ian Ridpath. „Constellations: Andromeda–Indus”. Star Tales. self-published. Pristupljeno 2. 12. 2016. 
  4. ^ Russell, Henry Norris (1922). „The New International Symbols for the Constellations”. Popular Astronomy. 30: 469. Bibcode:1922PA.....30..469R. 
  5. ^ Ridpath, Ian. „Constellation boundaries: How the modern constellation outlines came to be”. Star Tales. self-published. Pristupljeno 1. 6. 2016. 
  6. ^ Arnold, H.J.P; Doherty, Paul; Moore, Patrick (1999). The Photographic Atlas of the Stars. Boca Raton, Florida: CRC Press. str. 20. ISBN 978-0-7503-0654-6. 
  7. ^ Chen, P.K. (2007). A Constellation Album: Stars and Mythology of the Night Sky. str. 82. ISBN 9781931559386. 
  8. ^ a b v Staal 1988, str. 14–18
  9. ^ a b Chen 2007, str. 82–83
  10. ^ Ptak, Robert (1998). Sky Stories Ancient and Modern. New York: Nova Science Publishers. str. 104. 
  11. ^ Makemson, Maud Worcester (1941). The Morning Star Rises: an account of Polynesian astronomy. Yale University Press. str. 281. 

Literatura[uredi | uredi izvor]

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Kasiopeja na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Касиопеја_(сазвежђе)&oldid=27558596”