Kašmir (vuna)

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Za drugu upotrebu, pogledajte članak Kašmir (višeznačna odrednica).
Šal od kašmira

Kašmir je naziv za vunu kašmirske koze, veoma cenjenu u tekstilnoj industriji. Koristi se finija i mekanija donja dlaka, pa zato prvo mora da se odstrani gornja dlaka, koja je oštrija i slabijeg kvaliteta.[1]

Kašmir spada u kvalitetna, mekana vlakna. Odevni predmeti napravljeni od njega su izuzetno topli. Posebno su popularni šalovi od kašmira. Vuna kašmira je jedna od najluksuznijih i najskupocenijih prirodnih tkanina, i zbog korisnih i estetskih svojstava koje ima, spada u najtraženije materijale. Proizvodi od vune kašmira su veoma nežni, meki, prijatni na dodir i za nošenje. Džemperi od kašmira greju mnogo bolje nego džemperi slične debljine, napravljeni od ovčije vune. Odevni predmeti od kašmira zadržavaju svoj oblik, ne rastežu se, ne blede i uz odgovarajuću negu mogu da traju dugi niz godina.[2][3]

Najveći svetski proizvođači kašmira su Kina, Mongolija, Indija, Pakistan, Iran, Avganistan, Turska i države Centralne Azije.

Pašmina koze, Ladak, Indija

Poreklo[uredi | uredi izvor]

Istorijski gledano, kašmirske koze su se zvale Capra hircus laniger, kao da su podvrsta domaće koze Capra hircus. Međutim, sada se češće smatraju delom podvrste domaćih koza Capra aegagrus hircus ili alternativne verzije Hircus Blythi Goat. Kašmirske koze proizvode duplo runo koje se sastoji od fine, meke donje dlake pomešane sa ravnijim i mnogo grubljim spoljnim slojem dlake koji se zove zaštitna dlaka (krzno). Da bi se fini donji deo prodao i dalje prerađivao, mora se odvojiti. To je mehanički proces kojim se odvajaju grube od fine dlake. Nakon odvajanja, dobijeni "kašmir" je spreman za farbanje i pretvaranje u tekstilno predivo, tkanine i odevne predmete.

Skidanje vune[uredi | uredi izvor]

Striženje kašmirskih koza, Korindhap, Australija

Kašmirska vuna se sakuplja tokom prolećne sezone mitarenja kada koze prirodno skidaju zimsku dlaku. Na severnoj hemisferi, koze se mitare od marta do maja. U nekim regionima, mešana masa fine i grube dlake se uklanja ručno pomoću grubog češlja koji izvlači čuperke vlakana sa životinje dok se češalj provlači kroz runo. Sakupljeno vlakno tada ima veći prinos čistog kašmira nakon što se vlakno opere i osuši. Duga, gruba zaštitna dlaka se tada obično ošiša sa životinje i često se koristi za četke, naličja tkanine i druge namene koje nisu u oblasti odeće. Životinje u Iranu, Avganistanu, Novom Zelandu i Australiji obično se šišaju, što rezultira većim sadržajem grube dlake i manjim prinosom čistog kašmira. U Americi je najpopularnija metoda češljanje. Proces traje do dve nedelje, ali sa uvežbanim okom kada se vlakno oslobađa, moguće je izčešljati vlakna za oko nedelju dana. Izraz "bebi kašmir" se koristi za vlakna dobijena od mlađih koza i ima reputaciju mekšeg.

Proizvodnja[uredi | uredi izvor]

Slika Vilijama Simpsona iz 1867. koja prikazuje muškarce koji proizvode šalove od pašmirske vune

Kina je postala najveći proizvođač sirovog kašmira, procenjen na 19.200 metričkih tona godišnje (2016). Sledi Mongolija sa 8.900 tona iz 2016. godine, [4] dok Avganistan, Iran, Turska, Kirgistan [5] i druge centralne azijske republike proizvode manje količine. Čisti kašmir, koji nastaje uklanjanjem životinjske masti, prljavštine i grubih dlaka sa runa, procenjuje se na 6.500 tona godišnje. Zajednice u Kašmiru i dalje proizvode ultra-fin kašmir ili pašminu, ali njegova retkost i visoka cena, zajedno sa političkom nestabilnošću u regionu, otežavaju nabavku i regulisanje kvaliteta. Procenjuje se da je prosečna godišnja proizvodnja po kozi 150 g (0,33 lb).

Čisti kašmir se može farbati i ispredati u predivo i plesti u džempere, kape, rukavice, čarape i drugu odeću, ili tkati u tkanine, a zatim seći i sastavljati u odevne predmete kao što su kaputi, jakne, pantalone, pidžame, marame, ćebad i drugi predmeti. Proizvođači tkanina i odeće u Škotskoj, Italiji i Japanu odavno su poznati kao lideri na tržištu. Kašmir se takođe može mešati sa drugim vlaknima da bi se smanjila cena odeće ili da bi se dobila svojstva poput elastičnosti od vune ili sjaja od svile.

Grad Aksbridž, Masačusets, u Sjedinjenim Državama, bio je inkubator za industriju kašmirske vune. Imao je prve električne razboje za vunu i prvu proizvodnju "satena". Kapron Mil je imao prve električne razboje 1820. Izgoreo je u požaru 21. jula 2007.

U Sjedinjenim Državama, prema Američkom zakonu o označavanju vunenih proizvoda iz 1939. godine, sa izmenama i dopunama (15 Kodeksa SAD, odeljak 68b(a)(6)), proizvod od vune ili tekstila može biti označen kao da sadrži kašmir samo ako su ispunjeni sledeći kriterijumi :

  • takav proizvod od vune su fina donja vlakna proizvedena od kašmirske koze (Capra hircus laniger);
  • prosečan prečnik vlakana takvog vunenog proizvoda ne prelazi 19 mikrona;
  • takav proizvod od vune ne sadrži više od 3 procenta (po težini) kašmirskih vlakana prosečnog prečnika koji prelazi 30 mikrona;
  • prosečan prečnik vlakna može biti podložan koeficijentu varijacije oko srednje vrednosti koja ne sme da pređe 24 procenta.[6]
Džemperi od kašmira

Vrste vlakana[uredi | uredi izvor]

  • Sirovo – vlakno koja nije obrađeno i u suštini je direktno sa životinje
  • Obrađeno – vlakno koje je prošlo kroz procese striženja, pranja, češljanja i spremno je za predenje ili pletenje/heklanje/tkanje
  • Devičansko – nova vlakna koja se po prvi put prave u predivo, tkanine ili odeću
  • Reciklirano – vlakna dobijena od ostataka ili tkanina koje su prethodno bile tkane ili valjane, a možda su ih prethodno koristili, a možda i ne, potrošači iz različitih delova sveta.

Svetska industrija kašmira[uredi | uredi izvor]

Mongolija isporučuje svetu 9.600 tona sirovog kašmira godišnje. 15% ukupnog sirovog kašmira koji isporučuje Mongolija koristi se za proizvodnju gotovih proizvoda, dok se preostalih 85% izvozi u poluprerađenom obliku. 70% ukupne sirovine koja se koristi za proizvodnju gotovih odevnih predmeta u Mongoliji nabavlja Gobi Corporation, a preostalih 30% koriste drugi proizvođači u Mongoliji.

Očekuje se da će globalno tržište modne luksuzne odeće od kašmira dostići 4,2 milijarde američkih dolara u 2025. godini, rastući po godišnjoj stopi rasta od 3,86% godišnje između 2018. i 2025. godine.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Dečačka haljina proizvedena oko 1855. u Kašmiru; keper od kašmirske vune sa svilenim vezom i svilenim resama.

Kašmir se proizvodi u Mongoliji, Nepalu i Kašmiru hiljadama godina. Vlakno je takođe poznato kao pašm (persijski za vunu) ili pašmina (persijska/urdu reč koja potiče od pašma) zbog upotrebe u ručno rađenim kašmirskim šalovima. [7] Reference na vunene šalove pojavljuju se u tekstovima koji su preživeli između 3. veka pre nove ere i 11. veka nove ere. [8] Međutim, popularna teorija u Kašmiru je da je vladar Kašmira iz 15. veka, Zain-ul-Abidin, osnovao lokalnu industriju vune dovodeći tkalje iz Turkestana. [8] Još jedna lokalna tradicija osnivača svih kašmirskih zanata vidi u poznatom svecu iz 14. veka Miru Sajidu Ali Hamadaniju koji je, tradicija kaže, doveo 700 zanatlija iz Persije u Kašmir. [9] Kada je Ali Hamadani posetio Ladak, on je prvi put u istoriji otkrio toplinu i finoću ladaške kozje vune.[10] Očešljao je malo kozje vune i svojim rukama napravio par čarapa. Potom je te čarape poklonio kralju Kašmira, sultanu Kutubdinu (1374—89 nove ere). [11] Sultan je bio zadivljen njihovom izdržljivošću i finoćom. [10] Ali Hamadani je doneo sirovu kozju vunu iz Ladaka i predložio kralju da započne tkanje šalova u Kašmiru. To je bio početak upotrebe kašmirske vune.

Trgovina komercijalnim količinama sirovog kašmira između Azije i Evrope počela je sa Valerie Audresset SA, Francuska, tvrdeći da je prva evropska kompanija koja je komercijalno prela kašmir. [12] Vunica je uvezena sa Tibeta preko Kazanja, glavnog grada ruske pokrajine Volge, a korišćena je u Francuskoj za izradu imitacije tkanih šalova. Za razliku od kašmirskih šalova, francuski šalovi su imali drugačiji uzorak na svakoj strani. [13] Uvezeni kašmir je širen na velika sita i tučen štapovima da bi se otvorila vlakna i uklonila prljavština. Nakon toga, kašmir je pran i deca su uklanjala gruba vlakna. Vuna je zatim valjana i češljana koristeći iste metode koje su korišćene za predenje. [14][15]

U 18. i ranom 19. veku, Kašmir je imao uspešnu industriju koja je proizvodila šalove od kozje fine vune uvezene sa Tibeta i Tartarije preko Ladaka. Smanjenje trgovine je kontrolisano ugovorima potpisanim kao rezultatom prethodnih ratova.[16] Šalovi su uvedeni u zapadnu Evropu kada je general Napoleon Bonaparta poslao jedan u Pariz iz svoje akcije u otomanskom Egiptu. Rečeno je da je dolazak šala stvorio trenutnu senzaciju i postavljeni su planovi za početak proizvodnje proizvoda u Francuskoj. [17]

Godine 1799. u svojoj fabrici u Remsu, Vilijam-Luj Terno, vodeći proizvođač vune u Francuskoj pod Napoleonom, počeo je da proizvodi imitacije indijskih šalova koristeći vunu španskih merino ovaca. Do 1811. godine, uz pomoć vlade, Terno je takođe počeo da eksperimentiše sa proizvodnjom pravih indijskih šalova koristeći ono što je on nazvao laine de Perse, odnosno vuna od tibetanskih kašmirskih koza. [18] Godine 1818, Terno je odlučio da pomogne u osnivanju stada kašmirskih koza u Francuskoj. Organizovana je čuvena ekspedicija u Persiju, koju je predvodio orijentalista i diplomata Pjer Amede Žober, koju je delimično finansirala francuska vlada. Od stečenog stada od 1.500 životinja, samo 256 je bezbedno stiglo u proleće 1819. u Marselj i Tulon preko Krima. Francuska vlada je tada kupila oko 100 koza od kašmira (po 2.000 franaka za svaku) i poslala ih na kraljevsku farmu ovaca u Perpinjanu. Ostatak, oko 180, uključujući novorođenčad, otišao je na Ternoovo imanje u Sent Uanu izvan Pariza. [19] Iako je Terno imao malo uspeha da natera male farmere da dodaju kašmir u svoja stada ovaca, nekoliko bogatih zemljoposednika bilo je spremno da eksperimentiše sa kozama. Na primer, Ternoovo stado je 1823. godine video K.T. Tauer iz Eseksa, Engleska. Tauer je kupio dve ženske i dve muške koze i vratio ih u Englesku, gde je 1828. godine dobio zlatnu medalju od Društva za podsticanje umetnosti, proizvodnje i trgovine za uzgoj stada kašmira. Takođe, nekoliko Ternoovih koza je kupljeno za uzornu farmu u Grinjonu, blizu Versaja, koju je vodio M. Polonso. Polonso je ukrstio kašmir sa angorskim kozama da bi poboljšao donje vlakno za predenje i tkanje. Ovo stado kašmir-angore video je Vilijam Rajli iz Novog Južnog Velsa 1828. i ponovo 1831, kada je i kupio trinaest koza za pretovar u Australiju. U to vreme, prosečna proizvodnja stada Polonsoa bila je 16 unci (500 grama) vune. Ternoovo stado u Sent Uanu još je brojalo 150 kada je poznati industrijalac umro 1833. godine. Krdo u Perpinjanu je izumrlo do 1829.[20][21][22]

Kašmirski šalovi u Parizu, 1809.

Do 1830. tkanje šalova od kašmira sa pređom proizvedenom u Francuskoj postalo je važna škotska industrija. Škotski odbor poverenika za podsticanje umetnosti i proizvodnje ponudio je nagradu od 300 funti sterlinga prvoj osobi koja bi mogla da prede kašmir u Škotskoj po francuskom sistemu. Kapetan Čarls Stjuart Kokrejn prikupio je potrebne informacije dok je bio u Parizu i dobio škotski patent za proces 1831. U jesen 1831. prodao je patent Henriju Houldsvortu i sinovima Glazgova. Godine 1832. Henri Houldsvort i sinovi započeli su proizvodnju prediva, a 1833. dobili su nagradu.[23]

Dauson Internešnal tvrdi da je izmislio prvu komercijalnu mašinu za uklanjanje dlaka 1890. godine, a od 1906. su kupovali kašmir iz Kine, ali su bili ograničeni na kupovinu vlakana iz Pekinga i Tjenđina do 1978. godine. 1978. trgovina je liberalizovana i Dauson Internešnal je počeo da kupuje kašmir iz mnogih provincija. [12] Mnogi rani tekstilni centri su se razvili kao deo američke industrijske revolucije. Među njima, dolina Blekstoun je postala veliki doprinos američkoj industrijskoj revoluciji. Grad Aksbridž, Masačusets, postao je rani tekstilni centar u dolini Blekstoun, koja je bila poznata po proizvodnji kašmirske vune i satena.

Austrijski proizvođač tekstila Bernard Altman je zaslužan za masovno dovođenje kašmira u Sjedinjene Američke Države počevši od 1947. godine. [24]

Kritika[uredi | uredi izvor]

Proizvodnja kašmirske vune je kritikovana zbog štetnih uticaja na životnu sredinu koji direktno proističu iz uzgoja stada. Zbog načina na koji koze uništavaju biljke koje jedu, tako što ih čupaju iz korenja umesto da pasu po vrhovima, kao i zbog toga što imaju oštra kopita koja probijaju zemlju kojom gaze. Velika potražnja za kašmirom izaziva nestajanje pašnjaka u Kini i Mongoliji, zagađenje vazduha se povećava, a stada gladuju. Fabrike u Alašanu su prinuđene da se zatvore nekoliko dana u nedelji zbog racionilazije vode jer se tamošnje pustinje šire za 400 kvadratnih milja godišnje. Od 2016. godine, degradacija 65% travnjaka u ovoj oblasti povezana je sa povećanjem temperature Mongolije za četiri stepena Farenhajta, tri stepena više od temperatura u drugim delovima sveta. Uz pravilno upravljanje, travnjaci bi se mogli oporaviti za deset godina. Napori za ublažavanje posledica uključuju promenu zanata, zabranu ispaše, ručno hranjenje koza i pokušaj da se ubede mongolski stočari da uzgajaju jakove ili kamile umesto ili pored manjeg broja koza, pošto je dlaka ovih životinja takođe vredna i njihov uticaj na travnjake je manji.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Da li znate razliku između kašmira i vune?”. zenskimagazin.rs. Pristupljeno 25. 2. 2022. 
  2. ^ GREŠA, PETER. „Kašmir - osnovne informacije”. kasmir.rs. Pristupljeno 25. 2. 2022. 
  3. ^ „Što je kašmir?”. dzemperodkasmira.com. Pristupljeno 25. 2. 2022. 
  4. ^ National Statistical Office of Mongolia, 2015.
  5. ^ Toigonbaev, Sabyr (18. 3. 2015). „The finer, the better”. D+C Development and Cooperation. 42 (4). Pristupljeno 9. 6. 2015. 
  6. ^ „Wool Products Labeling Act of 1939 (15 U.S.C. § 68)”. Federal Trade Commission. Pristupljeno 13. 1. 2009. 
  7. ^ Encyclopædia Britannica (2008). cashmere.
  8. ^ a b Encyclopædia Britannica (2008). kashmir shawl.
  9. ^ Sheraza Number (2004). Kashmir Academy Arts and Culture.(ed.), Jeelani Allaie
  10. ^ a b Zutshi, Chitralekha (2014). Kashmir's Contested Pasts: Narratives, Geographies, and the Historical Imagination. Oxford University Press. ISBN 978-0199089369. 
  11. ^ Rafiabadi, Hamid Naseem (2005). Saints and Saviours of Islam. Sarup & Sons. ISBN 8176255556.
  12. ^ a b McGregor, Bruce Allan (avgust 2002). Australian Cashmere Attributes and Processing (PDF) (Izveštaj). Rural Industries Research and Development Corporation. str. 10. Arhivirano iz originala (PDF) 2009-09-26. g. Pristupljeno 2008-07-21. 
  13. ^ George Ripley and Charles A. Dana, ur. (1861). „Cashmere”. The New American Cyclopedia. IV. New York: D. Appleton & Company. str. 514. Pristupljeno 17. 8. 2010. 
  14. ^ Newton, W. (1836). The London Journal of Arts and Sciences and Repertory of Arts And Sciences and Repertory of Patent Inventions. p.423.
  15. ^ Gilroy, Clinton G. (1844). The Art of Weaving, by Hand and by Power, With an Introductory Account of Its Rise and Progress in Ancient and Modern Times. New York: George D. Baldwin. pp. 270-71.
  16. ^ Bell, James (1829). A System of Geography Popular and Scientific or a Physical, Political and Statistical Account of the World and Its Various Divisions. London.
  17. ^ "Cashmere", The New American Cyclopedia, IV (1861), p.514.
  18. ^ Ternaux, William (1819). "Notice sur l'importation en France des chèvres à laine de cachemire, originaires du Thibet", Bulletin de la société pour l'industrie, XVIII.
  19. ^ Ternaux, William (1822). Recueil des pièces sur l'importation et naturalisation en France par MM. Ternaux et Jaubert des chèvres de race thibetaine, ou chèvres à duvet de Cachemire. Paris.
  20. ^ Southey, Thomas (1851). The Rise, Progress and Present State of Colonial Sheep & Wools. London: Effingham Wilson.
  21. ^ "On the Cashmere-Angora Shawl Goat", in American Journal of Science and Art, vol 25 (January 1834)
  22. ^ "Cashmere Shawls, Part II", Saturday Magazine, Vol 19 (London 1841), 13-14.
  23. ^ The Ministers of the respective parishes (1854). The New Statistical Account of Scotland, Volume VI. Edinburgh and London: William Blackwood & sons. str. 168. 
  24. ^ „Vintage Fashion Guild : Label Resource : Altmann, Bernhard”. vintagefashionguild.org. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кашмир_(вуна)&oldid=26897389”