Orangutani

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
(preusmereno sa Орангутан)

Orangutani
Sumatranski orangutan
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Chordata
Klasa: Mammalia
Red: Primates
Podred: Haplorhini
Infrared: Simiiformes
Porodica: Hominidae
Potporodica: Ponginae
Elliot, 1912
Rod: Pongo
Lacépède, 1799
Tipska vrsta
Simia pygmaeus
Linnaeus, 1760
Vrste

Pongo pygmaeus
Pongo abelii
Pongo tapanuliensis

Karta rasprostranjenosti orangutana
Sinonimi

Faunus Oken, 1816
Lophotus Fischer, 1813
Macrobates Billberg, 1828
Satyrus Lesson, 1840

Orangutani (lat. Pongo) su rod velikih čovekolikih majmuna poznati po svojoj inteligenciji, dugačkim rukama i riđem krznu. Poreklom sa Indonezije i Malezije, nastanjuju jedino prašume ostrva Borneo i Sumatre iako su nađeni fosili sa Jave, u Vijetnamu i Kini. Postoje tri živeće vrste iz roda Pongo i potporodice Ponginae.

Ime[uredi | uredi izvor]

Reč orangutan dolazi od reči malajskog i indonežanskog jezika orang što znači „osoba, čovek“ i hutan što znači „šuma“, prema tome orang hutan znači „šumski čovek“.[1][2] Lokalno malajsko stanovništvo orangutane naziva Maias i mawas.

Reč je prvi put potvrđena u engleskom jeziku 1691. godine u obliku orang-outang.

Ime roda Pongo dolazi iz 16. veka od strane engleskog mornara Andrua Batela koji opisuje dva čovekolika stvorenja kao Pongo i Engeco na mestu kod ušća reke Kongo. Danas se veruje da je on opisivao gorile, dok su u 18. veku verovali da su orangutani svi veliki majmuni.

Odlike[uredi | uredi izvor]

Orangutani provode najviše svog vremena na drveću,odnosno u krošnjama gde se pare,hrane i spavaju. Samo mužjaci povremeno silaze na tlo u potrazi za plodovima i drugom hranom. Svake noći orangutani prave gnezdo od lišća i granja u kome će spavati. Manje su društveni od drugih majmuna, a mužjaci i ženke se sastaju samo prilikom parenja,dok se adolescentne ženke nekad zajedno kreću krpz šumu i 2-3 dana. Majke ostaju s mladunčetom dok ono ne napuni šest do sedam godina.[3]

Polni dimorfizam je prisutan kod orangutana: ženke su visine od 1,3 m i težine oko 45 kilograma, dok zreli odrasli mužjaci mogu biti 1,8 m visoki i teški preko 118 kilograma.[4] Odrasli mužjaci imaju upadljive velike obraze i dužu dlaku. Objavljuju svoj položaj otegnurim rikanjem. Svojim dugim nogama sa rasponom do 2,2 m i stopalima kojima može da se drži za grane,odlično je prilagođen životu u krošnjama. Noge su mu vrlo savitljive,a koren šake,stopala,kukovi i rameni zglobovi mogu da se okreću u svim pravcima.[3]

Ponašanje[uredi | uredi izvor]

Udovi orangutana su prilagođeni za „arborealni” život (na drveću)

Životni prostor[uredi | uredi izvor]

Za razliku od ostalih velikih majmuna, orangutani su najčešće kao samotnjaci u krošnjama drveća u kišnim šumama, gde provode najveći deo dana. Najveći su stanovnici drveća među neletećim sisarima. Mogu se naći i u močvarnim šumama obalnih područja kao i u šumama brdovitih područja do 1.500 m nadmorske visine.

Orangutani su dnevne životinje, a za noć grade gnezna u krošnji drveća od grana i lišća. I to obično svake noći grade novo gnezdo, a veoma retko ponovo koriste isto. Na tlo silaze samo ako nema načina da preko krošanje dospeju na drugo stablo. Tlom se kreću na sva četiri ekstremiteta, kada su veoma oprezni i plašljivi. Po krošnjama drveća se penju, hodaju ili se prebacuju s grane na granu, hvatajući se svojim dugim rukama. Pokreti su im sporiji nego, na primer, gibonski. Od kiše i podnevnog sunda sklanjaju se pod velike listove, koje obično i sami beru i drže nad glavom.

Orangutani komuniciraju različitim zvukovima. Mužjaci se dugo oglašavaju kako bi privukli ženke i predstavili se kao opomenu drugim mužjacima. Pripadnici oba pola pokušavaju da zastraše susede nizom niskih grlenih zvukova poznatih kao kolektivna „kotrljajuća galama” (koja se redom prenosi od jednog do drugog do granice teritorije i dalje).[5] Kada su iznervirani, orangutani usisaju vazduh kroz napućene usne, što je stvara zvuk koji je poznat kao „poljubac vriskom”. Kada je uznemirena, dojenčad se oglašava mekim sirenama.

Ishrana[uredi | uredi izvor]

Plodovi su omiljena hrana orangutana,ali oni jedu i druge delove biljakamed,jaja i druge male životinje poput guštera,termita i mladih ptica.Orangutani pripremaju hranu prednjim nogama i zubima,guleći biljke i plodove kako bi doprli do njihove sočne unutrašnjosti.Majka i njen potomak hrane se zajedno u šumi,otkidajući plodove i lišće sa drveća.[3]

Taksonomija i filogenetika[uredi | uredi izvor]

Dve orangutanske vrste su jedini postojeći članovi potfamilija Ponginae. Ovaj potfamilija obuhvata i izumrle rodove Lufengpithecus, koji je živeo u južnoj Kini i Tajlandu, pre 2-8 miliona godina i Sivapithecus, koji je živeo u Indiji i Pakistanu pre od 12,5 do 8,5 miliona godina. Ovi majmuni su verovatno živeli u suvljim i hladnijim okruženjima nago što su ona današnjih orangutana. Veruje se da je Khoratpithecus piriyai, koji su živeo u Tajlandu, pre 5-7 miliona godina, bio najbliži poznati rođak orangutana. Najveći poznati primat, bio je Gigantopithecus, takođe predstavnik potporodice Ponginae. Živio je u Kini, Indiji i Vijetnamu od pre 5 miliona do 100 hiljada godina.

U superfamiliji Hominoidea, giboni su divergirali tokom ranog miocena (pre o oko 19.7 do 24,1 miliona godina (prema dokazima molekulskog sata), a orangutani su se odvojili od loze afričkih velikih majmuna pre oko 15.7 do 19,3 miliona godina.

Taksonomija roda Pongo[6] Filogenija superfamilije Hominoidea[7]‍(Fig. 4)
Rod Pongo
  • Bornejski orangutan (Pongo pygmaeus)
    • Pongo pygmaeus pygmaeus – severozapadne populacije
    • Pongo pygmaeus morio – istočne populacije
    • Pongo pygmaeus wurmbii – jugozapadne populacije
  • Sumatranski orangutan (Pongo abelii – severozapadno od jezera Toba)
  • Tapanulski orangutan (Pongo tapanuliensis – na Sumatri južno od jezera Toba )
 Hominoidea
 
 
 
 

humans (genus Homo)

 
 

chimpanzees (genus Pan)

 
 
 

gorillas (genus Gorilla)

 
 
 

orangutans (genus Pongo)

 
 
 

gibbons (family Hylobatidae)

 
 

Populacije na dva ostrva su klasifikovane kao podvrste, do 1996. Godine. Tada su uzdignute na status vrste, a tri različite populacije na Borneu su podignute na rang podvrsta. Populacija koja se trenutno navodi kao P. wurmbii može biti bliže Sumatraskom orangutanu od ostalih bornejskih podvrsta orangutana. Ako se potvrdi da je P. abelii ustvari podvrsta P. wurmbii (Tiedeman, 1808), vrste P. pygmaeus, što nije utvrđeno izvan sumnje, može biti da je to populacija koja je navedena kao P. wurmbii (u tom slučaju P. wurmbii će biti mlađi sinonim za P. pygmaeus, dok se jedno od imena zasad smatra mlađim sinonimom za P. pygmaeus, koji će imati prednost za severozapadni bornjnski takson).

Osim toga, poznati su fosili koji je opisan pod nazivom Pongo hooijeri (pronađeni u Vijetnamu), i višestruke fosilne podvrste, koje su opisane iz više delova jugoistočne Azije. Nije jasno da li pspadaju u P. pygmaeus ili P. abelii ili, ustvari, predstavljaju različite vrste.

Genomika[uredi | uredi izvor]

Genom sumatranskog orangutana je sekvenciran u januaru 2011. Nakon čoveka i običnog čimpanze, sumatranski orangutan je postao treća vrsta hominida čiji je genom sekvenciran. Zatim je sekvenciran i genom bornejske vrste orangutana.

Analizom genetičke raznolikosti utvrđeno je da je ona manja kod boorneanskog orangutana (P. pygmaeus) nego u onih sa Sumatre (P. abelii), bez obzira na činjenicu da na Borneu ima 6-7 puta više orangutana nego na Sumatri. Genomske relacije su pokazale da su se ove dve vrste razišle pre oko 400.000, više nego što se nedavno i ranije mislilo. Takođe, sekvenciranje orangutanskog genoma je pokazalo da je mnogo sporije evoluirao nego kod od šimpanzi i ljudske DNK.

Ranije je bilo procenjeno da su se ove vrste međusobno filogenetski razišle pre 2.9 do 4,9 miliona godina. Istraživači se nadaju da će ovi podaci pomoći konzervaciji i očuvanju ugroženih majmuna i bitno pomoći boljem razumevanju bolesti čoveka.

Bornejski orangutani imaju 2n=48 hromozoma u diploidnoj hromozomskoj garnituri.[8]

Vrste[uredi | uredi izvor]

Bornejski orangutan[uredi | uredi izvor]

Bornejski orangutan (lat. Pongo pygmaeus) je neznatno veći od sumatranskog, a takođe je i češći. U divljini živi oko 45.000 jedinki. Životni vek im je oko 35 do 40 godina u divljini, dok u zarobljeništvu mogu da žive i do 60 godina. Bebe ostaju s majkama dok ne napune 8 ili 9 godina. Orangutani imaju dugačko detinjstvo u poređenju s drugim majmunima. Vodi više usamljenički život od sumatranskog rođaka i češće putuje po zemlji. To je zbog toga što nema prirodnih neprijatelja, dok na Sumatri živi sumatranski tigar.

Sumatranski orangutan[uredi | uredi izvor]

Sumatranski orangutan (lat. Pongo abelii) je ređa vrsta od dve vrste orangutana. Endemska je vrsta, što znači da živi samo na indonežanskom ostrvu Sumatri. Ovi orangutani rastu do 1,4 m i mužjaci su teški oko 70 kilograma. U divljini može doživeti 35-40, dok u zarobljeništvu 60 godina. Ovi majmuni koriste oruđe, kao grančice, da bi došli do hrane. Takođe, koriste veliki list kao kišobran tokom čestih prašumskih kiša. U divljini ih je ostalo samo oko 7.500 jedinki.

Status[uredi | uredi izvor]

Odrastao mužjak bornejskog orangutana

Bornejski orangutan je ugrožena životinjska vrsta[9], dok je sumatranski orangutan kritično ugrožena vrsta[10] prema IUCN Crvenoj listi sisara. Obe vrste su svrstane u Apendiks I Vašingtonskog sporazuma o zaštiti vrsta. Populacija bornejskog orangutana u divljini broji oko 50.000 jedinki, a sumatranskog samo 7.000—7.500 jedinki. Orangutan je nacionalna životinjska vrsta u malezijskoj državi Sabah.

U poslednjih deset i više godina, uništavanje prirodnog staništa orangutana je prouzrokovala seča šuma, kopanje rudnika i šumski požari.[11] Takođe, tome je doprinelo i nelegalno pretvaranje ogromnih tropskih šuma u plantaže palminog ulja.[12] Pojedini naučnici veruju da će stalni porast ovih plantaža dovesti do istrebljenja orangutana do 2012. godine.[13] Lovokradice ubijaju majke da bi ukrali bebe orangutana i koristili ih kao kućne ljubimce.

Zanimljivosti[uredi | uredi izvor]

  • O orangutanima je pisao još rimski pisac Plinije. Opisao ih je kao veoma zle životinje, slične čoveku. Hodaju čas na dve, čas na četiri noge. Pošto su veoma brze, tvrdio je da se mogu uhvatiti samo onda kada ostare ili se razbole.

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Orangutan Foundation International: All About Orangutans”. Arhivirano iz originala 27. 10. 2005. g. Pristupljeno 1. 8. 2006. 
  2. ^ „Tracking Orangutans from the Sky”. PLoS Biol. 3 (1): e22. 2004. doi:10.1371/journal.pbio.0030022. 
  3. ^ a b v David Burnie,Animal 2001,Dorling Kinderslay limited,London
  4. ^ „Sumatran Orangutan Society”. Arhivirano iz originala 14. 11. 2006. g. Pristupljeno 1. 4. 2007. 
  5. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 14. 9. 2011. g. Pristupljeno 14. 9. 2011. 
  6. ^ Groves, C.P. (2005). Wilson, D.E.; Reeder, D. M., ur. Mammal Species of the World: A Taxonomic and Geographic Reference (na jeziku: engleski) (3 izd.). Baltimore: Johns Hopkins University Press. str. 183—84. ISBN 0-801-88221-4. OCLC 62265494. 
  7. ^ Israfil, H.; Zehr, S. M.; Mootnick, A. R.; Ruvolo, M.; Steiper, M. E. (2011). „Unresolved molecular phylogenies of gibbons and siamangs (Family: Hylobatidae) based on mitochondrial, Y-linked, and X-linked loci indicate a rapid Miocene radiation or sudden vicariance event” (PDF). Molecular Phylogenetics and Evolution. 58 (3): 447—55. PMC 3046308 Slobodan pristup. PMID 21074627. doi:10.1016/j.ympev.2010.11.005. Arhivirano iz originala (PDF) 10. 5. 2012. g. 
  8. ^ Homologies Between Human and Animals. Institute of Cytology and Genetics, SB RAS Novobrisk.
  9. ^ Eudey, A. & Members of the Primate Specialist Group (2000). „Pongo pygmaeus”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2006. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 25. 8. 2006. 
  10. ^ Eudey, A. & Members of the Primate Specialist Group (2000). „Pongo abelii”. IUCN Red List of Threatened Species. Version 2006. International Union for Conservation of Nature. Pristupljeno 11. 5. 2006.  Database entry includes justification for why this species is critically endangered
  11. ^ Rijksen, H. D. & Meijaard, E. (1999). Our Vanishing Relative: The Status of Wild Orang-utans at the Close of the Twentieth Century. Boston: Kluwer Academic Publishers. 
  12. ^ [„Documents | Friends of the Earth[[Kategorija:Botovski naslovi]]” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 12. 01. 2011. g. Pristupljeno 04. 08. 2007.  Sukob URL—vikiveza (pomoć) Documents | Friends of the Earth]
  13. ^ Five years to save the orang utan | Environment | The Observer, Pristupljeno 17. 4. 2013.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Rijksen, H. D. & Meijaard, E. (1999). Our Vanishing Relative: The Status of Wild Orang-utans at the Close of the Twentieth Century. Boston: Kluwer Academic Publishers. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Орангутани&oldid=26174111”