Pogrom u Kaunasu
Pogrom u Kaunasu je bio masakr nad Jevrejima koji su živeli u Kaunasu u Litvaniji, koji se dogodio od 25. do 29. juna 1941 − u prvim danima operacije Barbarosa i nacističke okupacije Litvanije. Najozloglašeniji događaj nje odigrao u garaži Lijetukis, gde je nekoliko desetina jevrejskih muškaraca javno mučeno i ubijeno 27. juna. Nakon juna, sistematska ubijanja su vršena u raznim tvrđavama Kaunaske tvrđave, posebno u Sedmoj i Devetoj tvrđavi.[2]
Pozadina[uredi | uredi izvor]
Litvanski aktivistički front (LAF), nacionalna oslobodilačka organizacija koja je delovala unutar sovjetske Litvanije, preuzela je kontrolu nad gradom[3] i većim delom unutrašnjosti Litvanije u veče 23. juna. SS-brigadefirer Franc Valter Štaleker je stigao u Kaunas u jutro 25. juna. Posetio je štab Litvanske sigurnosne policije i održao dugačak antisemitski govor u kome je ohrabrio Litvance da reše „jevrejski problem“.[4] Prema Štalekerovom izveštaju od 15. oktobra, lokalni Litvanci nisu bili entuzijastični u vezi sa pogromom, pa je morao da iskoristi Algirdasa Klimaitisa i njegove ljude.[4] Klimaitis je kontrolisao paravojnu jedinicu od oko 600 ljudi koju je u Tilzitu organizovao SD i koja nije bila potčinjena LAFu.[4]
Masakr[uredi | uredi izvor]
Počev od 25. juna, jedinice koje su organizovali nacisti su napadale jevrejske civile u Slobodki (Vilijampole), jevrejskom predgrađu Kaunasa, u kome se nalazila svetski poznata Slabodka ješiva. Prema rabinu Efraiimu Ošriju, Nemci su bili prisutni na mostu ka Slobodki, ali su Litvanski dobrovoljci ubijali Jevreje. Rabinu Slobodke, Ravu Zalmanu Osovskom, su ruke i noge vezane za stolicu, „onda je njegova glava postavljena na otvoreni tom gemare (tom u Talmudu), i odsekli su mu glavu“, nakon čega su mu ubijeni supruga i sin. Njegova glava je postavljena na prozor njegovog stana uz znak: „Ovo ćemo uraditi svim Jevrejima“[5]
Do 28. juna 1941, prema Štalekeru, 3.000 ljudi je ubijeno u Kaunasu, a još 1.200 u drugim obližnjim mestima.[3] Neki veruju da je Štaleker preuveličao svoje rezultate.[6][7]
Kontroverza[uredi | uredi izvor]
Postoji kontroverza oko toga ko je glavni odgovoran za započinjanje masakara, lokalni Litvanci ili nacisti.
Litvanci citiraju Štalekerov izveštaj Himleru od 15. oktobra. Štaleker je napisao da je uspeo u prikrivanju akcija Forkomando jedinica (prethodnica) i da je učinio da izgleda kao inicijativa lokalnog stanovništva.[4]
Drugi izvori tvrde da su masakri započeli i pre nego što su Nemci stigli.[8] Oni ističu da su se ubistva dešavala i po selima a ne samo u Kaunasu.
Vidi još[uredi | uredi izvor]
Reference[uredi | uredi izvor]
- ^ The Death Dealer of Kovno - Beachcombing's Bizarre History Blog
- ^ Arvydas Anušauskas; et al., ur. (2005). Lietuva, 1940–1990 (na jeziku: litvanski). Vilnius: Lietuvos gyventojų genocido ir rezistencijos tyrimo centras. str. 203. ISBN 978-9986-757-65-8.
- ^ a b MacQueen, Michael (1998). „Nazi Policy towards the Jews in the Reichskommissariat Ostland, June–December 1941: From White Terror to Holocaust in Lithuania”. Ur.: Gitelman, Zvi. Bitter Legacy: Confronting the Holocaust in the USSR. Indiana University Press. str. 97. ISBN 978-0-253-33359-9.
- ^ a b v g Bubnys, Arūnas (2003). „Lietuvių saugumo policija ir holokaustas (1941–1944)”. Genocidas ir rezistencija (na jeziku: litvanski). 13. ISSN 1392-3463. Prevod na engleski isečaka iz Štalekerovog izveštaja je dostupan ovde: „The Einsatzgruppen: Report by Einsatzgruppe A in the Baltic Countries (October 15, 1941)”. Jewish Virtual Library. American-Israeli Cooperative Enterprise. Pristupljeno 29. 3. 2015.
- ^ Oshry, Ephraim (1995). Annihilation of Lithuanian Jewry. New York: Judaica Press, Inc. str. 3. ISBN 978-1-880582-18-3.
- ^ Budreckis, Algirdas M. (1968). The Lithuanian National Revolt of 1941. Boston: Lithuanian Encyclopedia Press. str. 62—63. OCLC 47283. „Opet, iz nekog nepoznatog razloga, Štaleker preuveličava svoje statistike. Izveštaj L Šausa Sovjetskoj vanrednoj državnoj komisiji kaže da je u „prvom pogromu od 25. do 26. juna, u kaunaskom predgrađu Slobodka (Vilijampole), ubijeno 600 Jevreja u ulicama Arbarski, Paverski, Viljuski i Irogalski.”
- ^ Sužiedėlis, Saulius (zima 2001). „The Burden of 1941”. Lituanus. 4 (47). ISSN 0024-5089. Arhivirano iz originala 15. 09. 2012. g. Pristupljeno 06. 01. 2017. „Sa druge strane, uprkos brojnosti takvih incidenata, dostupni dokazi ne podržavaju sliku velikih rulja sačinjenih od lokalnog stanovništva koji su lovili Jevreje na hiljade čak i pre dolaska Nemaca, kao što su neki tvrdili.”
- ^ Greenbaum, Masha (1995). The Jews of Lithuania: A History of a Remarkable Community 1316–1945. Gefen Publishing House. str. 307. ISBN 9789652291325.