Slovenizam

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Primer slovenizma, uključenog u brojne svetske jezike – „pištolj“ (češki: píšťala, „zviždaljka“)

Slovenizmi ili slavicizmi su reči i izrazi (leksički, gramatički, fonetski itd) pozajmljeni ili izvedeni iz slovenskih jezika.

Istorija[uredi | uredi izvor]

Južni jezici[uredi | uredi izvor]

Većina jezika bivšeg Sovjetskog Saveza i nekih susednih zemalja (na primer, mongolski) je pod značajnim uticajem ruskog, posebno u rečniku. Rumunski, albanski i mađarski jezici pokazuju uticaj susednih slovenskih naroda, posebno u rečniku koji se odnosi na gradski život, poljoprivredu, zanatstvo i trgovinu, glavne kulturne inovacije u vremenima ograničenih dugotrajnih kulturnih kontakata. U svakom od ovih jezika slovenske leksičke pozajmljenice predstavljaju najmanje 15% ukupnog rečnika. Međutim, rumunski ima mnogo manji uticaj od slovenskog nego albanski ili mađarski. Ovo je potencijalno zato što su slovenska plemena prelazila i delimično naseljavala teritorije koje su naseljavali stari Iliri i Vlasi na svom putu ka Balkanu.

Germanski jezici[uredi | uredi izvor]

Slovenski narodi na tlu savremene Nemačke i Austrije krajem 10. veka

Maks Fasmer, specijalista za slovensku etimologiju, tvrdio je da nije bilo slovenskih pozajmica u protogermanskom jeziku. Međutim, postoje izolovane slovenske pozajmice (uglavnom novije) na druge germanske jezike. Na primer, reč za "granicu" (u modernom nemačkom Grenze, holandski grens) je pozajmljeno iz zajedničkoslovenske granice. Međutim, u istočnoj Nemačkoj postoji mnogo nemačkih imena mesta zapadnoslovenskog porekla, posebno Pomern, Šverin, Roštok, Libek, Berlin, Lajpcig i Drezden. Engleski izvodi kvark (vrsta sira i subatomske čestice) od nemačkog Quark, što je zauzvrat izvedeno iz slovenskog tvarog, što znači "skuta". Mnoga nemačka prezimena, posebno u istočnoj Nemačkoj i Austriji, slovenskog su porekla.

Skandinavski jezici uključuju reči kao što su torv/torg (tržnica) iz tъrgъ (trŭgŭ) ili poljski targ, [1] humle (hmelj), [2] reje/reke/räka (škampi, škampi), [3] i, preko srednjeg donjeg nemačkog, tolk (tumač) iz staroslovenskog tlŭkŭ, [4] i pram/pråm (šlep) iz zapadnoslovenskog pramŭ. [5]

Uralski jezici[uredi | uredi izvor]

Postoji veliki broj pozajmljenih slovenskih reči u finskim jezicima, verovatno već u protofinskom. [6] Mnoge pozajmljenice su dobile finizovani oblik, pa je teško reći da li je takva reč izvorno finska ili slovenska. [7]

Do danas se u mađarskom jeziku nalazi ogroman broj slavizama (ugrofinskog porekla). To je zbog činjenice da se mađarski jezik u velikoj meri formirao na bazi slovenskog supstrata nekadašnje Kneževine Panonije.

Drugi[uredi | uredi izvor]

Češka reč robot se sada nalazi u većini jezika širom sveta, a reč pištolj, verovatno takođe iz češkog, [8] nalazi se u mnogim evropskim jezicima.

Poznata slovenska reč u skoro svim evropskim jezicima je votka, pozajmljenica iz ruske vodka (vodka), koja je i sama pozajmljena iz poljskog wódka (lit. „mala voda“), od zajedničkog slovenskog voda („voda“, srodna engleskoj reči) sa deminutivnim završetkom „-ka“. [9] [10] Zahvaljujući srednjovekovnoj trgovini krznom sa severnom Rusijom, panevropski zajmovi iz Rusije uključuju poznate reči kao što je samur. [11] Engleska reč „vampir“ je pozajmljena (možda preko francuskog vampire) iz nemačkog Vampir, pak izvedeno od srpske reči vampir, nastavljajući praslovensko *ǫpyrь, [12] [13] iako je poljski naučnik K. Stahovski tvrdio da je poreklo reči ranoslovensko *vąpěrь, koje seže do turskog oobyr. [14] Nekoliko evropskih jezika, uključujući engleski, pozajmilo je reč polje (što znači "velika, ravna ravnica") direktno iz bivših jugoslovenskih jezika (tj. slovenački, hrvatski i srpski). Tokom procvata SSSR- a u 20. veku, mnogo više ruskih reči postalo je poznato širom sveta: da, sovjetski, sputnjik, perestrojka, glasnost, kolhoz itd. Još jedna pozajmljenica iz ruskog je samovar (doslovno "samokuvanje").

Unutar slovenskog prostora[uredi | uredi izvor]

U okviru slovenskih jezika primećuju se i pozajmljenice iz jednog slovenskog jezika u drugi, na primer, srednjovekovni polonizmi i rusizmi u književnim ukrajinskim i beloruskim jezicima.

Nakon krštenja Poljske na poljski jezik je uticao češki koji su doneli misionari iz Kraljevine Češke. [15]

Češki „buditelji“ (češki: buditelé) i slovenački lingvisti s kraja 19. veka takođe su se okrenuli ruskom jeziku kako bi ponovo slavili svoje ponovo nastale jezike i očistili ih od stranog jezika. To je uglavnom bilo zbog nametanja nemačkog jezika slovenskim državama.

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ Hellquist, Elof (1922). „torg”. Svensk etymologisk ordbok (na jeziku: švedski). 
  2. ^ Hellquist, Elof (1922). „humle”. Svensk etymologisk ordbok (na jeziku: švedski). 
  3. ^ Hellquist, Elof (1922). „räka”. Svensk etymologisk ordbok (na jeziku: švedski). 
  4. ^ Hellquist, Elof (1922). „tolk”. Svensk etymologisk ordbok (na jeziku: švedski). 
  5. ^ Hellquist, Elof (1922). „pråm”. Svensk etymologisk ordbok (na jeziku: švedski). 
  6. ^ On the Earliest Slavonic Loanwords in Finnic. Ed. by Juhani Nuorluoto, Helsinki (2006) ISBN 9521028521
  7. ^ THE FINNISH-RUSSIAN RELATIONSHIPS: THE INTERPLAY OF ECONOMICS, HISTORY, PSYCHOLOGY AND LANGUAGE Mustajoki Arto, Protassova Ekaterina, 2014
  8. ^ Titz, Karel (1922). „Naše řeč – Ohlasy husitského válečnictví v Evropě”. Československý Vědecký ústav Vojenský (na jeziku: češki): 88. Pristupljeno 26. 1. 2019. 
  9. ^ Harper, Douglas. „vodka”. Online Etymology Dictionary. 
  10. ^ Merriam-Webster's Online Dictionary. Retrieved 28 April 2008
  11. ^ Harper, Douglas. „sable”. Online Etymology Dictionary. 
  12. ^ cf.: Deutsches Wörterbuch von Jacob Grimm und Wilhelm Grimm. 16 Bde. [in 32 Teilbänden. Leipzig: S. Hirzel 1854–1960.], s.v. Vampir; Trésor de la Langue Française informatisé; Dauzat, Albert, 1938. Dictionnaire étymologique. Librairie Larousse; Wolfgang Pfeifer, Etymologisches Woerterbuch, 2006, p. 1494; Petar Skok, Etimologijski rjecnk hrvatskoga ili srpskoga jezika, 1971–1974, s.v. Vampir; Tokarev, S.A. et al. 1982. Mify narodov mira. ("Myths of the peoples of the world". A Russian encyclopedia of mythology); Russian Etymological Dictionary by Max Vasmer.
  13. ^ Harper, Douglas. „vampire”. Online Etymology Dictionary. 
  14. ^ Stachowski, Kamil. 2005. Wampir na rozdrożach. Etymologia wyrazu upiór – wampir w językach słowiańskich. W: Rocznik Slawistyczny, t. LV, pp. 73–92
  15. ^ Kuraszkiewicz, Władysław (1972). Gramatyka historyczna języka polskiego (na jeziku: poljski). Warszawa: Państwowe Zakłady Wydawnictw Szkolnych. 

Bibliografija[uredi | uredi izvor]

  • L. I. Timofeev, S. V. Turaev (1974). Slavicism // Dictionary of literary terms (na jeziku: ruski). Moscow: «Prosveщenie». 
  • A. P. Kvyatkovsky (1966). Slavicisms. Soviet encyclopedia (na jeziku: ruski). Moscow. 
  • Ulyanov I. S. (2004). Slavicisms in the Russian language (verbs with non-consonantal prefixes) (na jeziku: ruski). Moscow: Upravlenie tehnologiяmi. ISBN 5-902785-01-4. 
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Словенизам&oldid=27008738”