Tomislav Ivić

S Vikipedije, slobodne enciklopedije

Tomislav Ivić
Ivić dok je trenirao Porto 1987.
Lični podaci
Datum rođenja (1933-06-30)30. jun 1933.
Mesto rođenja Split, Kraljevina Jugoslavija
Datum smrti 24. jun 2011.(2011-06-24) (77 god.)
Mesto smrti Split, Hrvatska
Pozicija vezni
Juniorska karijera
— RNK Split
Seniorska karijera
Godine Klub Nast. (Gol)
1953—1957. RNK Split 125
1957—1963. Hajduk Split 11
Ukupno 136
Trenerska karijera
1967—1968. RNK Split
1968—1972. Hajduk Split (omladinci)
1972—1973. HNK Šibenik
1973—1974. Jugoslavija
1973—1976. Hajduk Split
1976—1978. Ajaks
1978—1980. Hajduk Split
1980—1982. Anderleht
1983—1984. Galatasaraj
1984—1985. Dinamo Zagreb
1985—1986. Avelino 1912
1986. Panatinaikos
1987. Hajduk Split (v. d.)
1987—1988. Porto
1988–1990. Pariz Sen Žermen
1990—1991. Atletiko Madrid
1991—1992. Olimpik Marselj
1992—1993. Benfika
1993—1994. Porto
1994—1996. Hrvatska (v. d.)
1994—1995. Fenerbahče
1995. Monako (funkc.)
1995—1996. UAE
1996. El Vasl
1997. Hajduk Split
1997—1998. Iran
1998—1999. Standard Lijež
2000. Standard Lijež
2001. Olimpik Marselj
2003—2004. El Itihad

Tomislav Ivić (Split, 30. jul 1933 — Split, 24. jul 2011) bio je hrvatski fudbaler i fudbalski trener.[1] Smatrao se za sjajnog stratega, a zaslužan je i za razvoj savremene fudbalske igre.

Aprila 2007. italijanski sportski časopis Gazeta delo sport proglasio je Ivića najuspešnijim fudbalskim trenerom u istoriji, sa osam osvojenih nacionalnih prvenstava u šest različitih država.[2]

Karijera[uredi | uredi izvor]

Ivić je trenirao timove iz četrnaest različitih država, a bio je i selektor četiri reprezentacije.[3][4][5] Osvajao je titule u Jugoslaviji, Holandiji, Belgiji, Portugalu, Španiji i Francuskoj, a nije uspeo da osvoji ligaški naslov u Grčkoj.[6]

Ivić je osvojio sedam državnih prvenstava (tri Prvenstva Jugoslavije i jedno Prvenstvo Holandije, Belgije, Portugala i Francuske), šest nacionalnih kupova (po četiri Kupa Jugoslavije, jedan Kup Španije i Portugala), UEFA superkup i Interkontinentalni kup.[7]

U Hrvatskoj, Ivić je vodio RNK Split, Hajduk, Dinamo Zagreb i reprezentaciju Hrvatske; u Holandiji, Ajaks; u Belgiji, Anderleht i Standard Lijež ; u Turskoj, Galatasaraj i Fenerbahče; u Italiji, Avelino; u Grčkoj, Panatinaikos; u Portugalu, Porto i Benfika; u Francuskoj, Pariz Sen Žermen i Marselj; u Španiji, Atletiko Madrid ; u Ujedinjenim Arapskim Emiratima, El Vasl i nacionalni tim UAE i u Iranu, Persepolis i iransku selekciju.[8]

Evropska i međunarodna takmičenja[uredi | uredi izvor]

Dva puta Ivić je poveo Hajduk Split u četvrtfinala Evropskog kupa: 1975/76. i 1979/80.Sezone 1977/78. isto je uradio sa Ajakom.

Njegovo najveće dostignuće u Evropskom kupu postigao je 1981/82 sa Anderlehtom, kada je dostigao do polufinala.

Sa Portom, osvojio je Superkup 1987. i Interkontinentalni kup iste godine.

Ivić ima jedan od najboljih odnosa pobeda i poraza u Ligi šampiona, pošto je pobedio u 29 od 46 mečeva, sa koeficijentom od 63,0%.[9]

Reprezentacije[uredi | uredi izvor]

Bio je na čelu reprezentacija Jugoslavije, Irana, Ujedinjenih Arapskih Emirata, i Hrvatske. Hrvatsku selekciju vodio je jednom, kao privremeni selektor, jer je prethodno ostavku podneo Miroslav Blažević.[10]

Kao selektor reprezentacije UAE, Ivić je izgubio finale Kupa AFK 1996. protiv Saudijske Arabije na penale.[11]

Penzionisanje[uredi | uredi izvor]

Godine 2001, zbog saveta svog lekara, Ivić se povukao iz profesionalnog fudbala.

Tri godine kasnije, potpisao je ugovor sa El Itihadom na jednu sezonu, pre nego što je preuzeo omladinske selekcije Standard Liježa.[12]

Smrt[uredi | uredi izvor]

Tomislav Ivić je preminuo 24. juna 2011. godine, šest dana pre svog 78. rođendana, u rodnom gradu Splitu. Patio je od srčanih problema, kao i od dijabetesa.[13]

Statistike[uredi | uredi izvor]

Klub[uredi | uredi izvor]

[14][15][16][17]

*Datumi prve i poslednje Ivićeve utakmice nisu datumi zvaničnog predstavljanja u tom klubu.

Reprezentacija[uredi | uredi izvor]

[18]

Tim Od Do Rekord
P N I Pobeda u %
Jugoslavija 19. decembar 1973. 3. juli 1974. 3 3 5 027.27
Hrvatska 16. novembar 1994. 16. novembar 1994. 1 0 0 100.00
Ujedinjeni Arapski Emirati avgust 1995. decembar 1996. 10 12 7 034.48
Iran decembar 1997. 20. april 1998. 1 2 2 020.00
Ukupno 15 17 14 032.61

Priznanja[uredi | uredi izvor]

Kao trener[uredi | uredi izvor]

Hajduk Split (mladi)

  • Jugoslovenski kup mladih: 1970, 1971, 1972.

Hajduk Split

Ajaks

Anderleht

Porto

Atletiko Madrid

Marselj

El Itihad

  • Kup prestolonaslednika Saudijske Arabije: 2004.

Ujedinjeni Arapski Emirati

Pojedinačno[uredi | uredi izvor]

  • Zlatna značka Hajduka iz Splita: 1975.
  • Zlatna značka i Povelja grada Pariza, dodelio mu tadašnji gradonačelnik Žak Širak: 1990.
  • Trofej Hrvatskog olimpijskog odbora: 2003.
  • Najuspešniji trener u istoriji, časopis Gazeta delo sport: 2007.[19]
  • Splitska kuća slavnih: 2009.
  • Hajdučko srce: 2011. (posthumno)
  • 36. najbolji trener ikada, časopis Vorld soker: 2013.[20][21]
  • 42. najbolji trener ikada, časopis Frans fudbal: 2019.[22][23][24]

Državna priznanja[uredi | uredi izvor]

  • Red Danice hrvatske s likom Franje Bučara: 1995.[25]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Tomislav Ivic - Manager profile”. www.transfermarkt.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-02-03. 
  2. ^ Staff (22. 4. 2007). „Il primatista è Ivić: 8 titoli in 6 nazioni”. La Gazzetta dello Sport. Milan. Pristupljeno 18. 4. 2015. 
  3. ^ Maxim Olenev (19. 7. 1999). „Yugoslavia national team coaches (before 1979)”. rsssf.com. Rec.Sport.Soccer Statistics Foundation. Pristupljeno 18. 4. 2015. 
  4. ^ Staff. „United Arab Emirates”. the-afc.com. Asian Football Confederation. Pristupljeno 18. 4. 2015. 
  5. ^ Staff (1. 12. 2004). „Al Ittihad win Asian Champions League”. espnfc.com. ESPN Inc. Pristupljeno 18. 4. 2015. 
  6. ^ ο μεγάλος Τόμισλαβ Ίβιτς 25 June 2011, ag sport-fm.gr (in Greek)
  7. ^ Staff (25. 6. 2011). „Notice of death of Tomislav Ivić”. UEFA.com. UEFA. Pristupljeno 18. 4. 2015. 
  8. ^ Staff (24. 6. 2011). „ADIO, LEGENDO Umro Tomislav Ivić”. Slobodna Dalmacija. Split. Pristupljeno 12. 1. 2018. 
  9. ^ Paul Saffer (11. 2. 2016). „Coaches with the best Champions League win ratio”. UEFA.com. UEFA. Pristupljeno 29. 12. 2017. 
  10. ^ „Nogometni leksikon Miroslava Krleža Tomislav Ivić”. nogomet.lzmk.hr. Miroslav Krleža. Pristupljeno 29. 12. 2017. 
  11. ^ „Saudi Arabia Saturday, 21. December 1996 UA Emirates”. www.weltfussball.de. www.weltfussball.de. Pristupljeno 29. 12. 2017. [mrtva veza]
  12. ^ „Interview with Tomislav Ivić: The only Croatian strategist”. arhiva.nacional.hr. nacional.hr. Pristupljeno 29. 12. 2017. 
  13. ^ „Legendarische trainer Tomislav Ivić overleden”. De Standaard. 24. 6. 2011. Pristupljeno 26. 6. 2011. 
  14. ^ „TOMISLAV IVIC”. om1899.com. Pristupljeno 23. 12. 2018. 
  15. ^ „2010年中超联赛战绩”. foradejogo.net. Arhivirano iz originala 24. 12. 2018. g. Pristupljeno 23. 12. 2018. 
  16. ^ „Tomislav Ivic”. mackolik.com. Arhivirano iz originala 28. 06. 2011. g. Pristupljeno 23. 12. 2018. 
  17. ^ „Tomislav Ivic”. hrnogomet.com/. Pristupljeno 23. 12. 2018. 
  18. ^ „Football MANAGER: Tomislav Ivić”. eu-football.info. Pristupljeno 23. 12. 2018. 
  19. ^ „Za Belgijce je najveći trener u povijesti, za Francuze je revolucionar...” (na jeziku: Croatian). sportske.jutarnji.hr. 
  20. ^ Jamie Rainbow (4. 7. 2013). „The Greatest Manager of all time”. World Soccer. 
  21. ^ Jamie Rainbow (2. 7. 2013). „The Greatest XI: how the panel voted”. World Soccer. Arhivirano iz originala 01. 01. 2015. g. Pristupljeno 18. 12. 2020. 
  22. ^ „Top 50 des coaches de l'histoire”. France Football. 19. 3. 2019. Pristupljeno 19. 3. 2019. 
  23. ^ „Los 50 mejores entrenadores de la historia”. FOX Sports. 19. 3. 2019. Arhivirano iz originala 29. 12. 2019. g. Pristupljeno 29. 12. 2019. 
  24. ^ „Los 50 mejores entrenadores de la historia del fútbol”. ABC. 19. 3. 2019. Pristupljeno 29. 12. 2019. 
  25. ^ „ODLUKU KOJOM SE ODLIKUJU REDOM DANICE HRVATSKE S LIKOM FRANJE BUČARA” (na jeziku: Croatian). hrvatska.poslovniforum.hr. 

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Томислав_Ивић&oldid=27404798”