Фудбалска репрезентација Хрватске

Из Википедије, слободне енциклопедије
Хрватска
Hrvatska
ХФС.png
Надимак Ватрени
Савез Хрватски ногометни савез (ХНС)
Конфедерација УЕФА (Европа)
Селектор Хрватска Нико Ковач
Капитен Даријо Срна
Највише наступа Стипе Плетикоса и Даријо Срна (102)
Најбољи стрелац Давор Шукер (45)
ФИФА шифра CRO
ФИФА ранг 4. (мај 2013)
Највиши ФИФА ранг 3. (јануар 1999)
Најнижи ФИФА ранг 125. (март 1994)
Тимске боје Тимске боје Тимске боје
Тимске боје
Тимске боје
 
Основни дрес
Тимске боје Тимске боје Тимске боје
Тимске боје
Тимске боје
 
Резервни дрес
Прва међународна утакмица
Бановина Хрватска 4 - 0 Швајцарска Швајцарска
(Загреб, Хрватска; 2. април 1940)
Највећа победа
Хрватска Хрватска 7 - 0 Аустралија Аустралија
Загреб, Хрватска; 6. јун 1996.
Хрватска Хрватска 7 - 0 Андора Андора
(Загреб, Хрватска; 7. октобар 2006)
Највећи пораз
Трећи рајх Немачка 5 - 1 НДХ Хрватска
(Беч, Аустрија; 15. јуни, 1941)
Трећи рајх Немачка 5 - 1 НДХ Хрватска
(Дуизбург, Немачка; 1. новембар 1942)
Застава Италије Краљевина Италија 4 - 0 НДХ Хрватска
(Ђенова, Италија; 4. април 1942)
Застава Енглеске Енглеска 5 - 1 Хрватска Хрватска
(Лондон, Енглеска; 9. септембар 2009)
Светско првенство
Учешћа 3 (Први пут 1998.)
Најбољи резултат 3. место, 1998.
Европско првенство
Учешћа 3 (Први пут 1996.)
Најбољи резултат Четвртфинале, 1996., 2008.

Фудбалска репрезентација Хрватске формирана је после проглашења независности Републике Хрватске 1990-1992. Њом управља Фудбалски савез Хрватске (хрв. Hrvatski nogometni savez (ХНС).

Први значајнији турнир на којем је репрезентација играла је Европско првенство 1996. у Енглеској и од тад је постала значајна фудбалска сила. На Светском првенству 1998 у Француској Хрватска је освојила треће место, a добитник златне копачке био је Давор Шукер.

Од 17. октобра 1990. до 7. јуна 2006, Хрватска је одиграла 145 међународних утакмица, где је остварила скор од 72 победе, 43 ремија и 30 изгубљене.

Године 2006. УЕФА је упозорила фудбалску репрезентацију Хрватске да би могла да се суочи са искључењем из квалификација за ЕУРО 2008, уколико се понови расистичко понашање њених навијача. Упозорење је уследило после расизма хрватских навијача на пријатељској утакмици против Италије у Ливорну у августу 2006. када је око 200 навијача формирало људску свастику. ФИФА је упозорила Хрватску да доводи фудбал на зао глас. Репрезентација је такође кажњена због истицања увредљивих парола током утакмице против Француске на Европском првенству у Португалу 2004. године.[1]


Ранија историја[уреди]

Као чланица ФИФА-е одиграла је и петнаест утакмица под именом Независне Државе Хрватске, а прва утакмица је одиграна 2. априла 1940. на игралишту „НК Грађански“. Тада је репрезентација НДХ победила репрезентацију Швајцарске са 4:0.

Репрезентација Хрватске је у оквиру Бановине Хрватске и Независне Државе Хрватске одиграла још деветнаест утакмица и једну у оквиру Југославије, 12. септембра 1956. године у Загребу против репрезентације Индонезије на инсистирање индонежанског првог председника Сукарна.

Важнији датуми[уреди]

Селектори[уреди]

Резултати на међународним такмичењима[уреди]

Светско првенство[уреди]

Година Коло Позиција ИГ П Н И ГД ГП
Сједињене Америчке Државе 1994. Није учествовала - - - - - - -
Француска 1998. 3. место 3 7 5 0 2 11 5
Јужна КорејаЈапан 2002. 1. коло 23 3 1 0 2 2 3
Немачка 2006. 1. коло 22 3 0 2 1 2 3
Јужноафричка Република 2010. Није се квалификовала - - - - - - -
Укупно 3/4 - 13 6 2 5 15 11

Европско првенство[уреди]

Година Коло Позиција ИГ П Н И ГД ГП
до 1992. Део Југославије
Енглеска 1996. Четвртфинале 7. 4 2 0 2 5 5
Белгија Холандија 2000. Није се квалификовала
Португалија 2004. Групна фаза 13. 3 0 2 1 4 6
Аустрија Швајцарска 2008. Четвртфинале 5. 4 3 1 0 5 2
Укупно 3/13 11 5 3 3 14 13

Списак играча за Светско првенство 2014.[уреди]

31. мај 2014.

Бр. Поз. Играч Датум/Године Утакмица Голова Клуб
1 Г Стипе Плетикоса 8. јануар 1979. 110 0 Русија Ростов
2 О Шиме Врсаљко 10. јануар 1992. 6 0 Италија Ђенова
3 О Данијел Прањић 2. децембар 1981. 48 0 Грчка Панатинаикос
4 В Иван Перишић 2. фебруар 1989. 28 3 Немачка Волфсбург
5 О Ведран Ћорлука 6. фебруар 1986. 72 4 Русија Локомотива Москва
6 О Дејан Ловрен 5. јул 1989. 23 2 Енглеска Саутемптон
7 В Иван Ракитић 10. март 1988. 39 9 Шпанија Севиља
8 В Огњен Вукојевић 20. децембар 1983. 55 4 Украјина Динамо Кијев
9 Н Никица Јелавић 27. август 1985. 33 5 Енглеска Хал сити
10 В Лука Модрић 9. септембар 1985. 74 8 Шпанија Реал Мадрид
11 О Даријо Срна (к) 14. мај 1993. 112 21 Украјина Шахтар Доњецк
12 Г Оливер Зеленика 20. фебруар 1988. 0 0 Хрватска Локомотива Загреб
13 О Гордон Шилденфелд 18. март 1985. 21 0 Грчка Панатинаикос
14 В Марцело Брозовић 16. октобар 1992. 0 0 Хрватска Динамо Загреб
15 В Иван Мочинић 30. април 1993. 0 0 Хрватска Ријека
16 Н Анте Ребић 21. септембар 1993. 4 1 Италија Фјорентина
17 Н Марио Манџукић 21. мај 1986. 49 13 Немачка Бајерн Минхен
18 Н Ивица Олић 14. септембар 1979. 91 18 Немачка Волфсбург
19 В Самир 23. април 1987. 5 0 Шпанија Хетафе
20 В Матео Ковачић 6. мај 1994. 9 0 Италија Интер
21 О Домагој Вида 29. април 1989. 23 1 Украјина Динамо Кијев
22 Н Едуардо 25. фебруар 1983. 63 29 Украјина Шахтар Доњецк
23 Г Данијел Субашић 27. октобар 1984. 6 0 Француска Монако

Референце[уреди]

  1. ^ "news.bbc.co.uk/sport", Приступљено 29. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :