Farman F.40

S Vikipedije, slobodne enciklopedije
Farman F.40
Avion Farman F.40
Opšte
Dimenzije
Masa
Pogon
Performanse
Početak proizvodnje1915.
Dužina9,25
Razmah krila17,60
Visina3,90
Površina krila52,00
Prazan748
Normalna poletna1.120
Klipno-elisni motor1 h Renault
Snaga135 kW
Maks. brzina na H=0135 km/h
Dolet350 km
Plafon leta4.000 m

Farman F.40/Farman F.40 je višenamenski francuski avion iz perioda Prvog svetskog rata. Namena mu je bila izviđač i laki bombarder. Zajedno su ga projektovala braća Anri i Marsel Farman[1] u toku 1914. godine, a proizvodila ga je zajednička firma (Société Anonyme des Usines Farman). To je bila poboljšana verzija aviona Farman HF.30, koju su braća Farman zajednički projektovala za Rusiju[2]. Avion je zamenio prevaziđene avione serije Farman MF.11 i Farman HF.20[3].

Projektovanje i razvoj[uredi | uredi izvor]

Avion Farman F.40 pre poletanja
Hidroavion Farman F.40 u letu
Avion Farman F.40 pogled sa repa
Muzejski primerak aviona Farman F.40

Avion Farman F.40 su zajednički projektovala braća Morisa i Anria Farman 1915. godine. Iako prvobitno projektovan kao lovac, braće su želela da naprave avion koji bi objedinio dobre osobine Morisovog Farman MF.11 i Anrijevog Farman HF.22 (varijanta Farman HF.20 sa Gnome Lambde motorom), ovaj avion je svoje mesto našao tako što je zamenio avione na osnovu kojih je projektovan. Služio je kao izviđač, laki bombarder i avion za obuku pilota. Od lovačkih zadataka efikasno je korišćen za borbu protiv izviđačkih balona koristeći Le Prieur rakete.

Tehnički opis[uredi | uredi izvor]

Farman F.40 je bio jednomotorni dvokrilac sa nejednakim krilima (donja krila su bila kraća od gornjih), koja su međusobno bila povezana upornicama i zatežućim klavirskim žicama[4].

Trup aviona čine dve rešetkaste konstrukcije koje se u repu spajaju i čine trougao. Kabina u obliku gondole, oblog poprečnog preseka obložena lepenkom, nalazila se između gornjeg i donjeg krila, bila je dovoljno prostrana da ima prostora za smeštaj dve osobe. Ispred prvog člana posade na gondoli se nalazio mali vetrobran napravljen od pleksiglasa.

Pogonska grupa:Motor aviona je postavljen u zadnjem delu kabine (gondole) i bio opremljen sa potisnom, drvenom, dvokrakom elisom fiksnog koraka. U avion Farman F.40 su ugrađivani Renovi linijski vazduhom ili tečnošću hlađeni motori, V rasporeda cilindara sa V 8 i V 12 cilindara, u opsegu snaga od 80 do 160 KS. Najčešće je korišćen motor snage 130 KS, dok je za tip aviona F.41 koji je namenjen obuci polota, korišćen motor od 80 KS.

Krila su drvene konstrukcije tankog profila presvučene impregniranim platnom. Krilca za upravljanje su se nalazila samo na gornjim krilima. Oba krila i donje i gornje su bila pravougaonog oblika s tim što je donje krilo bilo kraće od gornjeg. Krila su međusobno bila povezana drvenim upornicama a zategnuta klavirskim žicama. Horizontalni stabilizator je imao istu konstrukciju kao i krilo a nalazio se na gornjoj strani rešetkaste konstrukcije koja čini trup aviona. Avion je imao jedan vertikalni stabilizator koji se nalazio unutar rešetkaste konstrukcije trupa a za njega je bilo prikačeno kormilo pravca koje se nalazilo van rešetkaste konstrukcije trupa.

Stajni trap aviona je bio klasičnog tipa, napred je imao dve fiksne noge napravljene od drveta u obliku sanki (što je smanjivalo rizik od prevrtanje aviona na nos pri sletanju) sa udvojenim biciklističkim točkovima na svakoj od skija, a ispod repa se nalazila elastična drvena drljača, kao repna oslona tačka aviona.

Naoružanje: Avion je bio naoružan sa 2 mitraljeza kalibra 7,7 mm, 10 Le Prieur raketa i mogao je da ponese do 100 kg bombi.

Varijante aviona Farman F.40[uredi | uredi izvor]

  • Farman F.40 - originalna verzija sa motorom 130 KS.
  • Farman F.40P - verzija kao originalni avion sa motorom 130 KS i naoružana raketama Le Prieur.
  • Farman F.40 Hidroplan - verzija aviona sa plovcima i motorom 160 KS.
  • Farman F.41 - verzija sa smanjenim razmahom krila (razmah=16,32 m) i motorom 80 KS.
  • Farman F.56 - verzija sa motorom 170 KS
  • Farman F.60 - bombarder sa motorom snage 190 KS
  • Farman F.61 - verzija nastala kombinacijom varijanti F.41 i F.60 sa smanjenim razmahom krila i motorom 190 KS

Operativno korišćenje[uredi | uredi izvor]

Avion Farman F.40 se koristio na Zapadnom frontu počev od 1915. godine, gde je zamenio prevaziđene tipove aviona iz serije Farman MF.11. i Farman HF.20. Korišćen je za izviđanje i bombardovanje mada nije mogao da ponese više od 100 kg bombi. Avioni Farman F.40P naoružan raketama efikasno je korišćen za uništavanje osmatračkih balona. Avion Farman F.40 je korišćen u preko 15 zemalja u toku Prvog svetskog rata a korišćenje je nastavljeno i posle rata sve do polovine dvadesetih godina dvadesetog veka. Avioni serije Farman F.40 su se proizvodili u Francuskoj, Italiji i Rusiji[5][2].

Korišćenje aviona Farman F.40 u Srbiji i Kraljevini SHS/Jugoslaviji[uredi | uredi izvor]

Posle dolaska srpske vojske u Solun i formiranja Solunskog fronta izvršena je reorganizacija vojske u kojoj je aprila 1916. formirana Srpska Avijatika. Neposredno posle toga izvršeno je obnavljanje vazduhoplovnog parka novim avionima[6]. U okviru toga dobijeno je od Francuske 24 aviona Farman F.40, 6 lovaca Nijepor N.12 i 21 avion Nijepor N.21. Već u avgustu mesecu 1916. godine Srpska avijatika je počela da dejstvuje na frontu. Najviše su izvršavani zadaci izviđanja, bombardovanja i korekture artiljerijske vatre, a povremeno su vođene i borbe sa neprijateljskim avionima. Avioni Farman F.40 su u prvim linijama fronta korišćeni sve do druge polovine 1917. godine kada su ih zamenili avioni tipa Doran AR.1/2. Posle povlačenja ovih aviona sa prve borbene linije oni su služili za sporedne zadatke i obuku pilota. Ukupno je u Srpskoj avijatici korišćeno oko 50 aviona Farman F.40 i Farman F.41. Po oslobođenju zemlje preostali avioni ovog tipa su korišćeni u vazduhoplovstvu novonastale države Kraljevstvu SHS[7][8][9][10].

Korisnici[uredi | uredi izvor]

Vidi još[uredi | uredi izvor]

Reference[uredi | uredi izvor]

  1. ^ „Arhivirana kopija”. Arhivirano iz originala 20. 10. 2020. g. Pristupljeno 01. 12. 2020. 
  2. ^ a b Šavrov, V.B., Istoriя konstrukiҋ samoletov v SSSR do 1938 g, Moskva 2002, Mašinostroenie. ISBN 5-217-03112-3.
  3. ^ „Vazduhoplovne tradicije Srbije”. Arhivirano iz originala 24. 06. 2014. g. Pristupljeno 19. 10. 2014. 
  4. ^ Angelucci, Enzo; Paolo Matricardi (1976.), Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. Falken, Wiesbaden. ISBN 3-8068-0391-9.
  5. ^ Janić Čedomir, (1988.), Začetnici avijacije - Ilustrovana istorija vazduhoplovstva, Beograd, Vuk Karadžić. ISBN 978-86-307008-7-3.
  6. ^ Vujović, Vojislav (1993). Srpska avijatika 1912-1918. Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. ISBN 978-86-901403-1-2.
  7. ^ S. Mikić; Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva, Št. D. Gregorić, Beograd,1933.
  8. ^ Dimitrijević, Bojan; P. Miladinović, M. Micevski; (2012.). Kraljevsko Vazdhoplovstvo - Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine SHS/Jugoslavije 1918-1944. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-169-8.
  9. ^ Dragan A. Lazić; Razvoj Jugoslovensnjkog vazduhoplovstva od 1918. do 1939. godine, Beograd, Vojno Delo, leto/2012,
  10. ^ Janić, Čedomir; Ognjan Petrović (2010.), Vek avijacije u Srbiji 1910-2010 225 značajnih letilica. YU-Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2.

Literatura[uredi | uredi izvor]

  • Zbornik radova, Srpska avijatika 1912—1918., MJV. . Београд. 1993. ISBN 978-86-901403-1-2. 
  • Petrović, Ognjan (2015). Aeroplani Moris Farman u Srbiji i na Solunskom frontu. Beograd: Vojni muzej, Vesnik br.42. str. 83. ISSN 0067-5660. 
  • Vujović, Vojislav (1993). Srpska avijatika 1912-1918. Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. ISBN 978-86-901403-1-2. 
  • Janić, Čedomir; Ognjan Petrović (2010.), Vek avijacije u Srbiji 1910-2010 225 značajnih letilica. YU-Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2.
  • S. Mikić; Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva, Št. D. Gregorić, Beograd,1933.
  • Janić Č., Petrović O., (2011.), Kratka istorija vazduhoplovstva u Srbiji, Beograd, Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-1-9.
  • Dimitrijević, Bojan; P. Miladinović, M. Micevski; (2012.). Kraljevsko Vazdhoplovstvo - Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine SHS/Jugoslavije 1918-1944. Beograd: Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-169-8.
  • Dragan A. Lazić; Razvoj Jugoslovensnjkog vazduhoplovstva od 1918. do 1939. godine, Beograd, Vojno Delo, leto/2012,
  • Janić, Čedomir (2003.),Vek avijacije - [ilustrovana hronologija]. Beočin: Efekt 1. (COBISS)
  • Angelucci, Enzo; Paolo Matricardi (1976.), Flugzeuge von den Anfängen bis zum Ersten Weltkrieg. Falken, Wiesbaden. ISBN 3-8068-0391-9.
  • Janić Čedomir, (1988.), Začetnici avijacije - Ilustrovana istorija vazduhoplovstva, Beograd, Vuk Karadžić. ISBN 978-86-307008-7-3.
  • Marck, Bernard (1997). Historie de L'aviation. Paris: Flammarion. ISBN 2-08-010038-6. 
  • Taylor, Michael J H. "Jane's Encyclopedia of Aviation". Portland House. 1989. ISBN 0-517-69186-8.
  • Jackson, Robert, "The Encyclopedia of Military Aircraft", Paragon. 2002. ISBN 0-75258-130-9.
  • Šavrov, V.B., Istoriя konstrukiҋ samoletov v SSSR do 1938 g, Moskva 2002, Mašinostroenie. ISBN 5-217-03112-3.

Spoljašnje veze[uredi | uredi izvor]

Farman F.40 na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Фарман_F.40&oldid=27034321”