Herbarijum
Herbarijum (lat. herbarium)[1] je, u botanici, zbirka očuvanih primeraka biljaka, pa se još naziva i botaničkom zbirkom. Ovi primerci mogu da budu cele biljke ili neki njihovi delovi. Obično se čuvaju u suvom obliku, prikačene za list papira, ali u zavisnosti od materijala takođe se mogu čuvati i u alkoholu ili drugim prezervativima.
Izrada herbarijuma[uredi | uredi izvor]
Priprema[uredi | uredi izvor]
- Priprema za prikupljanje i herbarizovanje biljaka za zbirku podrazumeva pripremu ličnih stvari za teren, ali i pribor i materijal za rad na terenu, kao i za rad u kabinetu. Priprema podrazumeva i adekvatan nivo znanja iz botanike i ekologije.
- Osim odgovarajuće odeće i obuće, od ličnih stvari je moguće poneti i pribor za prvu pomoć i lekove, kao i baterijsku lampu.
- Pribor za rad na terenu čine: plastične i papirnate kese, nož i lopatica za iskopavanje biljaka, sekira, testera, vrtlarske makaze, kako obične, tako i one sa cevastom drškom, dleto, čekić, kuka, džepni nožić, lupa, pinceta, sveska, olovka, etikete, teglice, epruvete, hartija za presovanje i sušenje biljaka, kompas, topografska karta, herbarske korice, herbarska pres-mreža.
- Pribor za rad u kabinetu čine: stona i binokularna lupa, pribor za disekciju i prepariranje biljaka, herbarska hartija, trajne herbarske etikete, karton, kutije, koverte, bočice, kese i naravno, potrebna literatura. U toku presovanja biljaka, ali i kasnije u cilju čuvanja zbirke, makar jednom godišnje je potrebno koristiti sanduk za dezinfekciju herbara. To je veći, okovani plehani sanduk koji je hermetički zatvoren. Na njegovo dno se postavlja vodonik-disulfid u otvorenoj posudi tako da isparava i pri tome uništava insekte koji nisu poželjni u herbaru. U ovom sanduku biljke se ostave 24 časa.[2]
Sakupljanje biljaka[uredi | uredi izvor]
Izlazak na teren podrazumeva prethodno planiranje maršrute, kako bi se obišlo što veće područje i što raznovrsnija staništa. Sa jednog staništa se prikuplja nekoliko primeraka iste vrste u slučaju da se jedan primerak ne ispresuje dobro. Ovo pravilo ne važi za retke i ugrožene vrste. Potrebno je, gde je to moguće, uzimati biljke sa svim njihovim organima, a ne tek cvet ili list. Takođe, potrebno je paziti da izdanci ne sadrže previše listova, jer tokom presovanja će se lepiti jedan za drugi i teže će se uočavati njihov oblik i detalji. Uzimaju se primerci srednje veličine, koji su reprezentativniji od suviše velikih ili malih. Radi bolje determinacije parazitskih biljaka, potrebno ih je uzimati sa domaćinom. Poželjno je svaku biljku brati u različitim godišnjim dobima jer im se razlikuju faze listanja, cvetanja i plodonošenja. Semena biljaka se sakupljaju u označene koverte. Kod biljaka čija je boja nepostojana, odnosno, gubi se u toku presovanja, potrebno je skicirati biljku ili fiksirati cvet u teglicu. To se radi i kod biljaka koje su teške za determinaciju. Kod mahovina je bitno prikupiti i gametofit i sporofit, a presuju se nekoliko dana tako što se menja hartija svakih nekoliko sati.[2]
Presovanje[uredi | uredi izvor]
Pre presovanja je potrebno odstraniti suvišne delove biljke, ali tako da se ne naruši njihov opšti izgled. Zapravo, smisao presovanja je da se biljka predstavi reprezentativno, pa je potrebno da u što većoj meri ona sačuva svoj oblik i boju pojedinih organa. Zato se koriste mnoge tehnike, pa tako da bi se sačuvala boja listova četinara oni se popare ključalom vodom ili se na kratko vreme potope u rastvor alkohola. Teškoće pri presovanju postoje kod podzemnih organa i najviše kod cvetova, pa se pri tome koriste posebni postupci, kao i pribor, poput higroskopne vate, na primer.[2]
Obrada materijala[uredi | uredi izvor]
Obrada materijala podrazumeva determinaciju biljaka. I za ovaj postupak se koristi odgovarajući pribor, gde značajnije mesto zauzima literatura. To su zapravo tzv. ključevi.[2]
Izrada herbara[uredi | uredi izvor]
Koje će vrste činiti zbirku zavisi prvenstveno od njene namene, odnosno šta njome treba da se prikaže. Obično se prave zbirke vrsta jedne oblasti, ali one mogu sadržavati i samo lekovite ili autohtone vrste na primer. Biljke se najčešće sortiraju po taksonomskim grupama. Ako je u pitanju veći herbarijum, moguće je napraviti katalog radi lakšeg snalaženja.[2]
Pančićev herbarijum[uredi | uredi izvor]
Herbarium Pancicianum je herbarijum koju je 1860. godine Josif Pančić poklonio Beogradskom Liceju i ta godina se uzima kao godina osnivanja prvog Herbarijuma u Srbiji. Danas je inicijalni deo Herbarijuma Instituta za botaniku i Botaničke bašte Jevremovac, Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, jednog od najznačajnijih i najbogatijih herbarijuma u jugoistočnoj Evropi.[3] Postojanje Pančićevog herbarijuma dugo je u svetu bilo pod znakom pitanja, jer se mislilo da je nestao.[4]
Izvori[uredi | uredi izvor]
- ^ „herbarij - Hrvatska enciklopedija”. www.enciklopedija.hr. Pristupljeno 2024-01-29.
- ^ a b v g d Petković, B. Marin, P. & Boža, P. 1995. Praktikum iz sistematike viših biljaka. Nauka. Beograd.
- ^ M.Đ. (23. 11. 2020). „HERBARIJUM UNIVERZITETA U BEOGRADU”. Nauka kroz priče. Pristupljeno 14. 8. 2023.
- ^ „Herbarijum Josifa Pančića”. Zvanični veb-sajt. Gradska opština Stari grad. Pristupljeno 14. 8. 2023.
