Ђурђевак

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ђурђевак
Convallaria majalis
Convallaria majalis
Систематика
царство: Биљке (Plantae)
раздео: Скривеносеменице (Magnoliophyta)
класа: Монокотиледоне биљке (Liliopsida)
ред: Asparagales
породица: Ruscaceae
род: Convallaria
врста: C. majalis
Биномијална номенклатура
Convallaria majalis
Карл Линеј
Екологија таксона

Ђурђевак (лат. Convallaria majalis, такође познат и као ђурђица, шмарница или ђурђевац), има звонасте беле мирисне цветове, висеће и распорећене у гроздовима. Сваки цвет састоји се из шест листова перијанта. Цвета у мају. Тамнозелени копљасти листови, обично по два-три, обавијају цветну дршку целе сезоне, све до јесени. Ова биљка је изузетно добар покривач тла и може се користити за садњу на сеновитим местима и на умерено плодним земљиштима. Погодна је за ивичњаке, камењаре. Ђурђевак се брзо шири и покрива тло захваљујући ризому, којим се размножава.

Илустрација из 19. века

Ђурђевак има дебео ризом, чланковит, беличаст и хоризонталан. Из њега се развија 1-3, а најчешће 2 листа, који су на дугој петељци, и цветна стабљика која је краћа од листова. Сви делови ђурђевка су љутог и горког укуса. Плод је црвена бобица око 8mm у промеру, садржи 2-6 плавих семенки. Расте у сеновитим белогоричним шумама, посебно у храстовим, у шикарама, брдским ливадама, а узгаја се и око куће.

Употреба[уреди]

Користи се у службеној медицини за лечење срчаних болести, регулише рад срца, јача га, ублажава грчеве и делује повољно на крвне судове. Садржи отровне гликозиде и алкалоиде. Данас фармацеутска индустрија производи велик број препарата на бази ђурђевка. Користи се цела биљка, цветови, лишће и корен. Ђурђевак је на многим местима проређен због превеликог искоришћивања. Ипак, захваљујући брзом вегетативном размножавању ретко долази до истребљења.

Дејство се огледа у појачаном излучивању мокраће, нарочито код срчаних болесника нервозног стања. За лечење срчаних нервоза комбинује се са тинктуром валеријане. Бере се цвет и лишће, лист дужине 2-3cm, а цвет дужине до 1cm. Свежа биљка је лековитија и постојанија и јаче делује.

Лековито деловање[уреди]

Лековити део биљке: Користи се цела биљка, цветови лишће и корен

У Немачкој се употребљава вода Хартман за парализу – (Aquaapcplectica Hartmani – за ту воду Хартман сакупљају се цветови после заласка сунца, суше се и кува се чај. У Енглеској се цветна вода ђурђевка зове «Златна вода» - (Aquaaurea), и дуго се времена употребљавала за лечење живаца, против главобоље и као средство превентивно код заразних болести и епидемија. Цвет се употребљава код водене болести, болести срца, епилепсије, апоплектичког удара (мождани удар – кап), а у народној медицини се употребљава у облику тинктуре у раствору алкохола или вотке и то цвет, као умирујуће средство и за смањивање болова и код упалних процеса.

Отровност[уреди]

Ђурђевак садржи отровне гликозиде (конвалатоксин) и алкалоиде.[1][2] Не смеју га брати труднице и деца, а после контакта са њим морају се добро опрати руке. Знаци тровања су: гађење, повраћање праћено јаким боловима, дијареја, несвестица, јака главобоља, зујање у ушима, поремећај вида, раширене зенице, снажно знојење и све успоренији рад срца. Смртна доза конвалатоксина за морско прасе износи 0.43 mg/kg.[2]

Напомена[уреди]

  • Чланак је великим делом преузет са сајта www.herbateka.com, са ове странице. Дозволу за коришћење матерјала са овога сајта можете видети овде.

Извори[уреди]

  1. ^ „ĐURĐEVAK - Convallaria majalis“. www.herbateka.eu Приступљено 14. 9. 2011.. 
  2. ^ а б Шимон Ђармати, Хемија опасних материјала, Виша политехничка школа, 2006.