Ramnoza

Из Википедије, слободне енциклопедије
Ramnoza[1]
IUPAC ime
Drugi nazivi izodulcit
alfa-L-Ramnoza
L-ramnoza
L-manometiloza
alfa-L-Ra
alfa-L-Ramnosid
alfa-L-Manometiloza
6-dezoksi-L-manoza
Identifikacija
CAS registarski broj 10485-94-6
PubChem[2][3] 19233
ChemSpider[4] 18150 YesY
UNII QN34XC755A
DrugBank DB01869
KEGG[5] C00507
ChEBI 16055
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C6H12O5
Molarna masa 164.16 g/mol
Tačna masa 164.068473
Tačka topljenja

91-93 °C (monohidrat)

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Ramnoza (Rham) je dezoksi šećer koji se javlja u prirodi. Ona se može klasifikovati kao bilo metil-pentoza ili 6-deoksi-heksoza. Ramnoza se javlja u prirodi u svojoj L-formi kao L-ramnoza (6-dezoksi-L-manoza). To je neuobičajeno, pošto su većina prirodnih šećera u D-formi. Izuzeci su metil pentoze L-fukoza i L-ramnoza i pentoza L-arabinoza.

Ramnoza može biti izolovana iz pasjakovine i biljki iz genusa Uncaria.[6]

Reference[уреди]

  1. ^ The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (11th ed.). Merck Publishing. 1989. стр. 8171. ISBN 091191028X.  </noinclude>
  2. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.“. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  3. ^ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities“. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  4. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  5. ^ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG“. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  6. ^ „Chemical from tropical flower latest weapon against wrinkles“. The Daily Telegraph. 6. 2. 2011. Приступљено 7. 1. 2011.. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]