Јеврејска аутономна област

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јеврејска аутономна област
рус. Еврейская автономная область
Застава Грб
Застава Грб
Положај Јеврејске аутономне области
Држава Застава Русије Русија
Главни град Биробиџан
Федерални округ Далекоисточни
Површина 36.000 km²
Становништво 200.
 - Број 190.915
 - Густина становништва 5,3 ст./km²
Мапа области

Јеврејска аутономна област (рус. Еврейская автономная область, јидиш ייִדישער אױטאָנאָמע געגנט/Yidisher Oytonome Gegnt) је конститутивни субјект Руске Федерације[1] са статусом аутономне области на простору Далекоисточног федералног округа у азијском делу Русије.

Административни центар области је град Биробиџан.

Етимологија[уреди]

Област је основана за време Стаљина 1928. и требала је да послужи као нова матична држава за све Јевреје из Совјетског Савеза. У прво време ова идеја је позитивно оцењена међу Јеврејима. Међутим, због оштре климе, али и политике Стаљина 1930их година, мало се Јевреја одлучило за живот у овој области. Максимална концентрација Јевреја достигнута је непосредно после Другог светског рата и Холокауста, када се сматрало да је Област уточиште за јеврејске избеглице. Тада су око трећину становништва чинили Јевреји.

Оснивањем Израела, опао је интерес за живот у овој далекој територији, тако да у њој данас живи само око 2300 Јевреја.

Географија[уреди]

Површина Јеврејске аутономне области је 36.100 км², а ту живи 186.541 људи (подаци из 2006).

Данас има око 1,2% становника Јевреја у овој области. Руси чине 89,93% становништва, а Украјинци 4,44%. Главни и највећи град области је Биробиџан.

Становништво[уреди]

Демографија
1989. 2002. 2010.
215.937 190.915 176.558

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]



Координате: 48° 28' 43" СГШ, 132° 8' 21" ИГД