Јединица за специјалне операције
Јединица за специјалне операције (скраћено ЈСО, Црвене беретке по береткама или Френкијевци по Франку Симатовићу) је била српска елитна полицијска јединица специјалне намене, која је од 1996. године била део Ресора државне безбедности, а званични назив добила је 9. јуна 1998.
Дана 15. јануара 2002. ЈСО је издвојена из Ресора државне безбедности, а укинута је у Операцији Сабља 25. марта 2003.
Број припадника ЈСО је био око 200.
Садржај |
[уреди] Седиште
Седиште јединице налазило се у центру у Кули. Центар у Кули био је раније центар Територијалне одбране који је касније проширен и модернизован, а носио је име Радослава Костића Колета, официра Државне безбедности, који је погинуо 1994. године у Босни. Пред почетак НАТО бомбардовања комплетна јединица је пребачена на Гоч, одакле је слата на Косово и Метохију. Од 2001. године јединица је имала и истурено одељење у Врању у хали фабрике Заваривач.
[уреди] Припадници
 |
Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење. |
Током ратова на простору бивше Југославије поједини припадници и делови јединице били су умешани у ратне злочине, криминал и ратно профитерство[1]. Део припадника су били лица са криминалним досијеима[2].
Број припадника ЈСО је био око 200.
Командант јединице од 1999. године био је Милорад Улемек Легија. Након инцидента у клубу Ступица и паљења кафића у Кули 2002, Милорад Улемек је дао отказ, а нови командант постао је Душан Маричић Гумар.
[уреди] Наоружање
|
Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење. |
[уреди] Сукоби на Космету и југу Србије
|
Овај чланак, или један његов део, треба још да се прошири. Погледајте страну за разговор за разлог. Када се побољшавање заврши, можете склонити ово обавештење. |
Пред почетак НАТО бомбардовања комплетна јединица је пребачена на Гоч, одакле је слата на Косово и Метохију.
Јединице за специјалне операције (ЈСО) су биле веома активне на Косову.[3]
Током кризе на југу Србије 2001, ЈСО је имала истурено одељење које се налазило у Врању у хали фабрике Заваривач. Јединица се није налазила на месту сукоба тј. Прешеву или Бујановцу јер је од стране команде Здружених снага безбедности (ЗСБ) коришћена у специјалним случајевима попут Деблокаде Ораовице.
[уреди] 5. октобар
Непосредно пред 5. октобар Милорад Улемек Легија се више пута састао са челницима ДОС-а, Зораном Ђинђићем и Небојшом Човићем. На дан протеста 5. октобра, ЈСО је одбио послушност дотадашњем режиму чиме је пружио подршку ДОС-у. Јединица се на кратко појавила када су припадници јединице из возила поздрављајући протестанте прошли кроз масу што је испратила телевизија. Након тога припадници јединице су се, током прелазног периода смене власти, појављивали у јавности у пратњи нових власти.
Дана 1. априла 2001. године, ЈСО је учествовала у хапшењу Слободана Милошевића а том приликом је ћерка Слободана Милошевића пуцала, а метак је окрзнуо Милорада Улемека Легију.
[уреди] Побуна
 |
За више информација погледајте чланак Побуна Јединице за специјалне операције |
Побуна Јединице за специјалне операције МУП-а Србије трајала је од 9. до 17. новембра 2001. године када је ЈСО отказала послушност, блокирала базу у Кули и испоставила захтеве за смену министра унутрашњих послова, начелника Ресора државне безбедности и њеног заменика, а потом су уз употребу борбених возила и наоружања блокирали аутопут код Врбаса а наредних дана и код Београда. Наводни повод за побуну било је хапшење браће Бановић 8. новембра на пијаци у Обреновцу, оптужених пред Међународним кривичним судом за бившу Југославију (МКСБЈ). Том приликом је
Побуна је резултирала сменама у врху Ресора државне безбедности.
Дана 21. септембра 2011. године ухапшени су Веселин Лечић, Мића Петраковић, Владимир Потић и Драгослав Крсмановић бивши припадници ЈСО због умешаности у побуну из новембра 2001. године, а истрагом су обухваћени и Милорад Улемек, Звездан Јовановић и Душко Маричић Гумар.[4]
[уреди] Атентат на премијера
Указом Владе Републике Србије 25. марта 2003. године, ЈСО је расформиран због сумње да је један део јединице био умешан у атентат на премијера Србије др Зорана Ђинђића, што је касније на суђењу и доказано. Многи њени чланови су након атентата оптужени за најтежа криминална дела, убиства, отмице, разбојништва, а неки од њих су и осуђени.
У операцији Сабља разјашњени су бројни злочини припадника ЈСО попут отмице и убиства бившег председника Србије Ивана Стамболића.
Остали припадници су прешли су у тада новоформирану Противтерористичку јединицу, неки су прешли у САЈ а један део у Жандармерију.
[уреди] Извори
- ^ Vreme 819 - Jedinica II: U mrezi Pauka. www.vreme.com. Приступљено на дан 14. 9. 2011.
- ^ Vreme 638 - Ekskluzivno - dokumenti o Jedinici za specijalne operacije: Vukovi i Zmije. www.vreme.com. Приступљено на дан 14. 9. 2011.
- ^ Po naređenju: ratni zločini na Kosovu (Izveštaj Human Right Watch-a)
- ^ Б92: Crvene beretke, od formiranja do danas
[уреди] Спољашње везе
 |
Овај незавршени чланак Јединица за специјалне операције везан је за војне чланке. Користећи правила Википедије, можете га проширити. |
