Диференцијална једначина

Из Википедије, слободне енциклопедије

Диференцијална једначина је једначина која изражава неку везу између независне променљиве, непознате функције и њених извода:

F(x, y, y', y'', \ldots, y^{(n)}) = 0\,;

По дефиницији, редом диференцијалне једначине се назива највиши ред извода у тој једначини. На пример y'' + ky^3 = 0\, је диференцијална једначина другог реда. Најпростија диференцијална једначина је једначина првог реда у експлицитном облику, тј. једначина облика y' = f(x)\,.

Свака функција која диференцијалну једначину идентички задовољава зове се решење или интеграл те једначине. Опште решење треба да идентички задовољава дату диференцијалну једначину, и облика је y = \varphi(x, C_1, C_2, \ldots, C_n)\,, при чему су C1,...,Cn произвољне константе.

Партикуларно решење је свака функција која се добија из општег решења за посебне вредности константи. Сингуларно решење је оно које идентички задовољава дату једначину, а не налази се у општем решењу.

Кад непозната функција зависи од двеју или више променљивих, диференцијалну једначину називамо парцијалном.

Многе диференцијалне једначине представљају математичке моделе разноврсних процеса у природи, друштву, природним, друштвеним и техничким наукама, и као такве имају многобројне примене. Теорија диференцијалних једначина и теорија парцијалних диференцијалних једначина су значајне и широко развијене области математике. Њихов посебан део чине диференцијалне једначине математичке физике.

Постоје и системи диференцијалних једначина. У систему диференцијалних једначина јављају се две или више функција исте променљиве (односно истих променљивих).

[уреди] Спољашње везе