Диференцијална једначина
| Овај чланак или један његов део нема никакве независне и поуздане изворе. Помозите да се овај чланак побољша тако што ћете унети одговарајуће референце. Текст који не садржи референце може бити доведен у питање, а потом и уклоњен. |
Диференцијална једначина је једначина која изражава неку везу између независне променљиве, непознате функције и њених извода:
;
По дефиницији, редом диференцијалне једначине се назива највиши ред извода у тој једначини. На пример
је диференцијална једначина другог реда. Најпростија диференцијална једначина је једначина првог реда у експлицитном облику, тј. једначина облика
.
Свака функција која диференцијалну једначину идентички задовољава зове се решење или интеграл те једначине. Опште решење треба да идентички задовољава дату диференцијалну једначину, и облика је
, при чему су C1,...,Cn произвољне константе.
Партикуларно решење је свака функција која се добија из општег решења за посебне вредности константи. Сингуларно решење је оно које идентички задовољава дату једначину, а не налази се у општем решењу.
Кад непозната функција зависи од двеју или више променљивих, диференцијалну једначину називамо парцијалном.
Многе диференцијалне једначине представљају математичке моделе разноврсних процеса у природи, друштву, природним, друштвеним и техничким наукама, и као такве имају многобројне примене. Теорија диференцијалних једначина и теорија парцијалних диференцијалних једначина су значајне и широко развијене области математике. Њихов посебан део чине диференцијалне једначине математичке физике.
Постоје и системи диференцијалних једначина. У систему диференцијалних једначина јављају се две или више функција исте променљиве (односно истих променљивих).
Спољашње везе [уреди]
- Теорија и задаци на www.matematiranje.com
;