Љупчо Арсов

Из Википедије, слободне енциклопедије
ЉУПЧО АРСОВ
Љупчо Арсов
Љупчо Арсов
Датум рођења 19. мај 1910.
Место рођења Штип, Ottoman flag Османско царство
Датум смрти 18. новембра 1986. (76 год.)
Место смрти Скопље, СР Македонија,
Социјалистичка Федеративна Република Југославија СФР Југославија
Професија економиста

Члан КПЈ од 1940.
Учешће у ратовима Народноослободилачка борба

Функција Председник Председништва
СР Македоније
Мандат 19791982.
Претходник Видоје Смилевски
Наследник Ангел Чемерски
Народни херој од 29. новембра 1953.
Одликовања
Орден народног хероја
Орден јунака социјалистичког рада
Орден народног ослобођења
Орден заслуга за народ
Орден братства и јединста
Орден Републике
Орден за храброст
Партизанска споменица 1941.

Љупчо Арсов Гоце (Штип, 19. мај 1910Скопље, СР Македонија, 18. новембра 1986), учесник Народноослободилачке борбе, друштвено-политички радник СФРЈ и СР Македоније, јунак социјалистичког рада и народни херој Југославије. Од 1979. до 1982. године обављао је функцију председника Предеседништва Социјалистичке Републике Македоније.

Биографија[уреди]

Рођен је 19. маја 1910. године у Штипу. Године 1932. завршио је Високо-економске школу у Загребу и потом се запослио, као службеник у Хипотекарној банци у Београду. Још за време студија у Загребу приступио је омладинском револуционарном покрету, а 1940. године је постао члан Комунистичке партије Југославије. Када је службено премештен у Ваљево, тамо постаје инструктор КПЈ у Месном комитету, а 1941. године члан Рејонског комитета КПЈ у Београду.

После окупације Краљевине Југославије, вратио се у родни Штип и одмах се укључио у рад партијске организације и радио на припремама оружане борбе. Крајем 1941. године био је члан Месног комитета КПЈ за Битољ и радио је на припремама за формирање партизанског одреда. Почетком 1942. године бугарска полиција га је ухватила, али је због недостатка доказа убрзо пуштен из затвора.

У априлу 1942. године изабран је за члана Покрајинског комитета КПЈ за Македонију. Када је у јуну, отишао на састанак у Прилеп, полиција је 23. јуна опколила кућу у којој се одржавао састанак и приликом бекства, Љупчо је сломио ногу и био ухваћен. После четири месеца испитивања и мучења, био је интерниран. После повратка из интернације марта 1943. године постао је секретар Обласног комитета КПЈ у Штипу. Постао је члан Петог обласног комитета и комесар Пете оперативне зоне. Затим одлази на Скопску Црну Гору и у околини Врања, и 1. децембра 1943. године формира кумановски партизански батаљон „Орце Николов“. На терену је руководио партизанским акцијама, док није позван у Скопље, где је касније постао секретар Обласног комитета.

Био је већник на Другом засједању АВНОЈ-а и члан Главног штаба НОВ и ПО Македоније. На Првом заседању Антифашистичке скупштине народног ослобођења Македоније, 2. августа 1944. године у манастиру св. Прохор Пчињски, изабран је за потпредседника Председништва АСНОМ-а.

После ослобођења Југославије обављао је разне одговорне дужности:

  • члан ЦК КП Македоније, од 1944.
  • у првој влади НР Македоније изабран је за потпредсника и за министра финансија
  • министар рада у Влади ФНРЈ, од 1948. до 1952.
  • Председник Извршног већа НР Македоније, од 1953. до 1961.
  • председник Народне скупштине НР Македоније, од 1962. до 1963.
  • председник Већа народа Савезне скупштине СФРЈ
  • републички и савезни народни посланик, у свим скупштинским сазивима до 1967.
  • председник ССРН Македоније, од 1967. до 1971.
  • прдеседник Председништва СР Македоније, од 1979. до 1982.
  • члан Савета федерације

Носилац је Партизанске споменице 1941., Ордена јунака социјалистичког рада и других југословенских одликовања. Орденом народног хероја одликован је 29. новембраа 1953. године.

Литература[уреди]