Штип

Штип мк. Штип
Поглед на Штип
Основни подаци
Држава	Македонија
Општина	Штип
Становништво
Становништво (2002)	43.652
Положај
Координате	41°44′44″N 22°11′49″E
Временска зона	централноевропска: UTC+1
Надморска висина	299 m
Штип Штип на мапи Републике Македоније
Остали подаци
Поштански број	2000
Позивни број	032
Регистарска ознака	ST

Штип (мк. Штип, тур. İştip) је највећи град источног дела Републике Македоније и седиште истоимене општине Штип.

У Штипу данас живи око 40 хиљада становника. То је један од најстаријих градова Македоније. Последњих година град је постао значајно високошколско средиште.

Природне одлике

Град Штип се налази на у источном делу Републике Македоније. Град је на је 90 km југоисточно од Скопља, главног града државе.

Рељеф: Штип се сместила у области Овче Поље, која заправо заузима пространу котлину око града. Кроз долину протиче река Брегалница. Најближе планине граду су Манговица ка северу и Плачковица ка југоистоку.

Клима: У Штипу влада оштрији облик средоземне климе. Пошто је област око града сиромашна шумом, температурне разлике у граду крајње изражене. Врели дани су често са темперетурама изнад 40°C, док су зиме кратке, хладне и снежне са минималним температурама до −10°C.

Воде: Штип је најважнији град на реци се Брегалници, главном току источног дела државе и најдужој реци која јеу целости на подручју Републике Македоније. Река дели град на источни, већи и западни, мањи део.

Историја

Штип зими

У писаним документима Штип се први пут помиње у 1. веку, у време римског цара Триберија, као град под именом Астибо у саставу древне области Пеоније,када се убраја се у најзначајније градове овог подручја.

Током досељавања Словена на Балканско полуострво, словенско племе Сагудати населило је Брегалничку долину, и они су коначно граду дали име Штип. Највећим делом средњег века град је био у поседу Византије. Кратко време, на прелому миленијума, био је у Самуиловом царству, касније га је повратила Византија, која му је име променила у Естипион. Једно време је био под бугарском влашћу, а у бици код Велбужда освојио га је српски владар Стефан Дечански. Године 1382. пада под отоманску власт.

1912. године Штип се са околином припаја Краљевини Србији, касније Југославији. Од 1991. године град је у саставу Републике Македоније.

Становништво

По подацима пописа из 2002. Општина Штип има 47.796 становника. Град броји 43.652 становника са припојеним бившим насељем Ново Село), следећег националног састава:

Попис 2002.
Македонци			38,323	87,79%
Роми			2,184	5,00%
Власи			1,727	3,95%
Турци			877	2,00%
Срби			272	0,62%
Албанци			12	0,02%
Бошњаци			11	0,02%
остали			246	0,56%
укупно: 43,652

Претежна вероисповест месног становништва је православље.

Штип данас

Данас је Штип значајан културно, просветно и привредно средиште Републике Македоније. Има развијену мрежу културних установа од којих су најзначајније: Музеј, Народно позориште, Народна библиотека „Гоце Делчев“, Историјски архив и Дом омладине. Од манастира и цркава треба поменути: Цркву Светог Арханђела Михаила, Цркву Светог Јована Крститеља и Цркву Свете Недеље.

Збирка слика

• 

  Градски дом културе

• 

  Црква Светог Арханђела Михаила

• 

  Универзитет „Гоце Делчев“ у Штипу

• 

  Штипски народни музеј

Извори

• Попис у Македонији 2002. - Књига 10.

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Штип

• www.stip.gov.mk Званична страница општине Штипа
• „Штип Онлајн“