Алан Тјуринг

Из Википедије, слободне енциклопедије
Алан Тјуринг

Turing statue Surrey.jpg
Споменик Алану Тјурингу

Општи подаци
Датум рођења 23. јун 1912.
Место рођења Лондон (Уједињено Краљевство)
Датум смрти 7. јун 1954.
Место смрти Чешир (Уједињено Краљевство)
Рад

Алан Матисон Тјуринг (енгл. Alan Mathison Turing; Лондон, 23. јун 1912Чешир, 7. јун 1954) је био енглески математичар, логичар и криптограф. Сматра се оцем модерног рачунарства - направио је концепт алгоритама који се данас користи у свету, и рачунања помоћу Тјурингове машине, формулишући данас широко прихваћену Тјурингову верзију Черч-Тјурингове тезе, наиме, да сваки практични рачунарски модел има или еквивалентне могућности Тјуринговој машини, или његове могућности представљају подскуп могућности Тјурингове машине.

Својим Тјуринговим тестом, дао је значајан и провокативан допринос дебати која се тицала вештачке интелигенције: да ли ће икад бити могуће рећи да је машина свесна и да може да мисли. Касније је радио у Националној физичкој лабораторији, а 1947. је прешао у Манчестерски универзитетда ради, углавном на софтверу, на манчестерском Марку I, за који се тада сматрало да је један од првих правих рачунара.

Током Другог светског рата, Тјуринг је радио у Блечли парку, британском криптоаналитичком центру, и био је једно време шеф Хут-а 8, одељења задуженог за немачку морнарицу. Тјуринг је развио више техника за разбијање шифара, укључујући метод бомбе, електромеханичку машину, која је могла да открије поставке Енигме. Године 1952. Тјуринг је осуђен за дело „велике непристојности“ (енгл. Act of gross indecency) пошто је признао да је био у вези са мушкарцем у Манчестеру. Био је послат на хормонску терапију. Тјуринг је умро 1954. пошто је појео јабуку напуњену цијанидом. Његова смрт се сматра самоубиством.

Биографија[уреди]

Детињство, средња школа, студије[уреди]

Џулијус Тјуринг (Julius Mathison Turing), Аланов отац, је радио у Индији, али када је супруга остала у другом стању, 1911. године, млади брачни пар одлучује да је боље за дете да одраста у Енглеској, па су се вратили у Лондон, где се Алан и родио 23. јуна 1912. Као веома млад је показивао много више него што се очекује од детета његових година. Прича се да је научио да чита за три недеље, а и као јако млад је показивао интересовање за бројеве.

Са шест година су га уписали у дневну школу St Michael. 1926., а са 14 година је уписан у Шерборн школу у Дорсету. Тјурингова наклоњеност математици и хемији му није донела поштовање професора у Шерборну, пошто се код њих учење заснивало на општем образовању.

Већи део 1937. и 1938. је провео на Принстон Универзитету, учећи код Алонза Черча (Alonzo Church). Године 1938. добио је диплому Принстона. Вратио се 1939. у Кембриџ, где је код Лудвига Витгенштајна (Ludwig Wittgenstein) похађао часове о фундаменталној математици.

Криптоанализа[уреди]

У току Другог светског рата, Тјуринг је био најзаслужнији за разбијање немачких шифара, радећи у Блечли парку. Радио је на разбијању Енигме и Лоренца СЗ 40/42, и једно време је био шеф одељења Хут 8.

Од 1938. Тјуринг је радио у Британској организацији за разбијање шифара (Government Code and Cypher School). Радио је на проблему немачке машине, Енигма, и сарађивао са Дили Нокс (Dilli Knox), која је такође радила у GCCS-у. 4. септембра 1939., дан пошто је Енглеска објавила рат Немачкој, Тјуринг је прешао у Блечли парк, штаб GCCS-а за време Другог светског рата.

Рачунари и Тјурингов тест[уреди]

Од 1945. до 1947. је у Националној Физичкој Лабораторији, где је радио на дизајнирању ACE-а (Automatic Computing Engine). 19. фебруара 1946. презентирао је дизајн првог рачунара у Британији. Иако га је дизајнирао, ACE је извршио први програм тек 10. маја 1950., и то у Тјуринговом одсуству, јер је он тада био у Кембриџу. 1949. је постао директор рачунарске лабораторије, Манчестерског Универзитета, и радио је на софтверу једног од првих правих рачунара, Манчестерском Марку I. Радио је и на проблему вештачке интелигенције, и представио је експеримент познат као Тјурингов тест.

Године 1948. је писао шаховски програм за рачунар који још увек није постојао, тако да је 1952. сам симулирао програм, који је једном победио и једном изгубио меч.

Тужба за хомосексуална дела и Тјурингова смрт[уреди]

Тјуринг је био хомосексуалац, када је то било незаконито у Енглеској, и представљано као ментална болест. Осуђен је јер је био у вези са Арнолд Марејом, и био је подвргнут терапији примања естроген инјекција, што је трајало годину дана. То је, у ствари, значило и престанак његовог рада. Године 1954. је умро од тровања цијанидом, јер је појео јабуку у коју је био убризган цијанид. Његова смрт је проглашена самоубиством.

Осуда за "тешко недолично понашање" је повучена и њега је, 24. децембра 2013., постхумно помиловала Краљица Елизабета II. Алан Тјуринг је тек четврта особа од 1945. године, која је у Уједињеном Краљевству добила краљевско помиловање.[1][2]

Почасна обележја[уреди]

Од 1966. године Асоцијација за рачунарство (Association for Computing Machinery) додељује Тјурингову награду, за рачунарска достигнућа. Сматра се да је та награда у свету рачунара једнака са Нобеловом наградом. У Манчестеру, у граду у којем је радио до краја свог живота, се одржавају разне почасти у име Тјуринга. Једна од улица у Манчестеру је 1994. названа по Тјурингу (Alan Turing Way).

Статуа Тјурингу је откривена у Манчестеру 23. јуна 2001. у Саквил парку, између Манчестерског универзитета и улице канал (Canal Street). 23. јуна 1998., кад је требало да буде Тјурингов 86-и рођендан, Ендру Хоџис, његов биограф, је открио захвалницу на капији његовог дома, у Лондону, где је сада Колонејд Хотел. То је урадио на 50. годишњици његове смрти, 7. јуна 2004. године.

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]