Анафи
Координате: 36° 22′ С. г. ш., 25° 47′ И. г. д.
|
||||
|---|---|---|---|---|
 |
||||
| Највећи град: | Анафи (град) | |||
| Становништво: | 273 ст. (2001) | |||
| Географске координате: | 36° 22´ с. г. ш. 25° 47´ и. г. д. |
|||
| Површина: | 40,4 km² | |||
| Највећа ширина: | 6 km | |||
| Највећа дужина: | 10 km | |||
| Највиши врх: | Каламос, 584 m | |||
| Врста острва: | морско | |||
| Водена маса : | Егејско море | |||
| Државе: |  Грчка |
|||
Анафи (грчки гр: Ανάφη) је једно острва у групацији Киклада у Грчкој. Управно острво припада округу Санторини у оквиру Периферији Јужни Егеј, где са околним острвцима и хридима чини засебну општину.
Садржај |
[уреди] Природни услови
Анафи је једно од острва Киклада средње величине, удаљено око 200 km југоисточно од Атине. Острво је слабо разуђено и планинско у већем делу. Клима је средоземна и веома сушна. Биљни и Животињски свет су такође особени за ову климу, а од гајених култура доминира маслина.
[уреди] Историја
За Анафи, као и за целокупне Кикладе, је необично важно раздобље касне праисторије, тзв. Кикладска Цивилизација, зависна и блиска Критској. Иза Кикладске цивилизације су данас остале бројне фигурине-идоли, везане за загробни живот. Током старе Грчке Анафи је био веома важном делу Грчке. После тога острвом је владао стари Рим, а затим и Византија. 1204. године после освајања Цариграда од стране Крсташа Киклади потпадају под власт Млечана, под којима остају вековима, до средине 16. века, када нови господар постаје османско царство. Иако становништво Анафија није било превише укључено у Грчки устанак 20их година 19. века, оно је одмах припало новооснованој Грчкој. Међутим, у 20. веку долази до исељавања месног становништва. Последњих деценија ово је донекле умањено развојем туризма.
[уреди] Становништво
Главно становништво на Анафију су Грци. Анафи спада у најређе насељена острва међу значајинијим острвима Киклада.
[уреди] Привреда
Привреда Анафија се заснива на туризму и поморству, а мање на традициналној пољопривреди (јужно воће, маслине).
[уреди] Спољашње везе
Источно егејска острва
Хиос | Фурни | Икарија | Лезбос | Псара | Самос | Тсимена
Сјеверно егејска острва
Ајос Ефстратиос | Лимнос | Самотраки | Тасос
Антикитера | Антипаксос | Итака | Закинтос | Кефалонија | Крф | Видо | Китера | Лефкада | Паксос |
Отонска острва | Меганизи | Ерикуза | Матраки | Отони
Аморгос | Анафи | Андрос | Антипарос | Антимилос | Делос | Иос | Јарос | Кеа | Кимолос | Китнос | Марконисос | Милос | Миконос | Наксос | Парос | Санторини | Серифос | Сифнос | Сикинос | Сирос | Тинос | Фолегандрос
мања острва Санторинија | Аспронизи | Неа Камени | Палеа Камени | Тиразиа
Мали источни Киклади | Антикерос | Гларос | Донуза | Епано Куфонизи | Ираклија | Като Куфонизи | Керос | Като Антикери | Схинуза
Агатонизи | Амила | Арки | Астипалаиа | Јали | Калимнос | Карпатос | Касос | Кастелоризо | Кос | Лерос | Липси | Нисирос | Патмос | Прасонизи | Псеримос | Родос | Сими | Телендос | Тилос | Халки
Алонизос | Скиатос | Скопелос | Скирос
Аихина | Ангистри | Метана | Порос | Саламис | Спетсес | Хидра
Гавдос | Гавдопула | Диа | Крит | Куфониси | Паксимадја | Спиналонга | Хризи
