Санторини

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 36° 25′ С. г. ш., 25° 25′ И. г. д.

Санторини (Σαντορίνη), Тира
Санторини
Највећи град: Фира
Становништво: 1.414 ст. (2001)
Географске координате: 36° 25´ с. г. ш.
25° 25´ и. г. д.
Површина: 73 km²
Највећа ширина: 12 km
Највећа дужина: 18 km
Највиши врх: -, 565 m
Врста острва: морско
Водена маса : Егејско море
Државе: Застава Грчке Грчка

Санторини или Тира (грч. Σαντορίνη од итал. Santa Irene, грч. Θήρα) је једно острва у групацији Киклада у Грчкој. Управно острво припада округу Санторини у оквиру Периферији Јужни Егеј. Санторини са околним острвима чини једну општину у оквиру овог округа, укупне површине 90,6 km². Ова општина укључије и тзв. Мања острва Санторинија - острво Тиразија и ненасељена острва: Неа Камени, Палаја Камени, Аспронизи и Кристијани.

Санторини је једно од најсликовитијих, најпознатијих и туристички најпосећенијих острва у Грчкој.


Порекло имена[уреди]

Име острва је настало стастањем латински речи „Света Ирена“ (лат. Saint Irene) у време млетачке власти над острвом. Грчки назив за острво, Тира или Фира, користи се више међу месним становништво и у Грчкој. Старији називи за острво Санторини су Стонгили ("Кружан") и Калисте ("најлепши").


Природни услови[уреди]

Санторини из свемира
Главни град Фира над заливом, остатком вулкана
симбол традиционалног Санторинија - магарци

Санторини се налази у јужном Егејском мору и то је најјужније острво острвске групе Киклади. Острво је удаљено око 75 километара југоисточно од грчког копна и 63 километра северно од Крита. Најближе острво Киклада је Иос, удаљен око 20 km ка северу.

Санторини је једно од острва Киклада средње величине. Острво је веома разуђено и планинско у већем делу. Облик острва је посебно занимљив (облик обрнутог „С"), пошто западна обала гради залив, источну стану вулканског гротла. Овај вулкан експлодирао у изузетно јакој експлозији 1600. п. н. е. и верује се да је он био главни „кривац“ пропасти Минојске цивилизације. Некадашње дно вулкана је данас залив у оквиру острвља Санторинија, који је током историје било статешки важан и утицао је на бурну историју острвља.

Санторини спада у острва Киклада која су положена најдаље од копна, што повезано са сушном средоземном климом проузрокује сталан недостатак воде. Због тога је Санторини је сушан и каменит, а биљни и животињски свет су такође особени за ову климу. Од гајених култура доминирају маслина и винова лоза.

Историја[уреди]

За Санторини, као и за целокупне Кикладе, је необично важно раздобље касне праисторије, тзв. Кикладска цивилизација, зависна и блиска Критској. Међутим, мало је материјалних остатака због природне катастрофе, која се десила крајем овог раздобља. Наиме, Санторини је остатак вулканског острва на коме се збила велика експлозија негде у периоду 1650-1598. године п. н. е. Серија земљотреса је упозорила становништво на катаклизму која се приближава. О овоме се зна јер на острву археолози нису пронашли лешеве из тог времена, нити вредне предмете. Ерупција вулкана је изазвала цунами висине 60 метара који је уништио северну обалу Крита, и велики део минојске флоте. На месту некадашњег острва створена је калдера (остатак вулканског гротла), а вулкански пепео је покрио шире подручје што је онемогућило људски живот за дуже време. Верује се да је ерупција Санторинија била инспирација Платону за његову параболу о Атлантиди. Велики облак вулканске прашине се затим преместио чак до Северне Америке, где су климатске промене изазвале миграције становништва на југ.


У доба старе Грчке Санторини је био део Делоске лиге, а касније су овде владали птолемејски владари Египта. После тога острвљем је влада стари Рим, а затим и Византија. 1204. г. после освајања Цариграда од стране Крсташа Киклади потпадају под власт Млечана, под којима остају вековима, до краја 16. века (1579. г.). Нови господар Кикиладима било је османско царство, до почетка 19. века. Од 1204. до 1579, на Санторинију су владали Млечани, који су острву дали име. Крајем 16. века острво су заузели Турци. После осамостаљења Грчке 1821., острво је доживело економски процват. Повремене вулканске ерупције и земљотреси се дешавају и дан-данас. Поселдњих деценија острво се брзо развија захваљујући међународном туризму.

Становништво[уреди]

По подацима из 2001. на острву живи 13.670 људи. Острво је подрељено на општину Тира (12.440 становника) и општину Оја (1.230 становника, од којих 268 живи на оближњем острву Терасија). Становништво је етнички мешовито (Грци, Албанци, Бугари, Немци), јер је већина аутохтоног становништва емигрирала ка континенталној Грчкој после последње велике ерупције вулкана (1950. г.) и земљотреса (1956. г.). У последњих 20 година на острву се обратзована међународна заједница у којој се много користи енглески језик.


Привреда[уреди]

Традиционално су развијени поморство и пољопривреда (маслина, винова лоза, јужно воће). Због своје ванвременске лепоте и развијеног ноћног живота, Санторини је једна од важних европских туристичких одредишта и представља асоцијацију за туризам високог нивоа.


Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Санторини