Аја Ирина

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 41° 0′ 35" СГ Ш, 28° 58′ 52" ИГД

Црква Аја Ирина, данас
Поглед на цркву са југоистока из 1912. године

Црква Свете Ирине је једна од цркава које творе тзв. Велику цркву старог Цариграда и представља Божански мир. Смештена је у непосредној близини цркве Свете Софије уз бедеме унутрашњег града.

Прошлост[уреди]

Оснивање цркве Свете Ирине приписује се Констатину Великом који ју је подигао уместо мање црквице која се до тад ту налазила. Њена судбина је од самог настанка била уско повезана са суседном црквом Свете Софије са којом је чинила Велику цркву. Она је 381. године била седиште другог васељенског сабора. Патријарх Нектарије је 397. године преместио своје седиште привремено у цркву Св. Ирине због пожара у ком је страдао кров црква Св. Софије. Након што је црква Свете Софије изгорела у нередима септембра 404. године седиште патријаршије је поново премештено у цркву Св. Ирине у којој је остало до 415. године када је црква Св. Софије обновљена.

Током велике Ника побуне у пожару страда цела црква Св. Ирине коју поново подиже Јустинијан I. Величина нове цркве Св. Ирине била је таква да је, према речима Прокопија из Цезареје, засењивала све друге цркве у Цариграду. У њој је патријарх држао литургије, осим приликом великих свечаности када су оне одржаване у цркви Св. Софије. Због овога су ондашњи хроничари и историчари цркву Св. Ирине називали патријаршија.

Нови пожар је захвата 564. године уништивши атријум и нартекс, који су одмах поново подигнути.

Земљотрес који је погодио Цариград 738. године тешко оштећује цркву, која убрзо бива обновљена.

Тлоцрт цркве Свете Ирине

Приликом владавине двојице патријарха, Игњатије је 867. године у цркви Св. Ирине сазвао сабор против свог противника Фотија.

Након пада Цариграда црква Св. Ирина није претворена у џамију као остале цркве, због близине цркве Свете Софије и касније Плаве џамије. Уместо тога, она је коришћена као складиште муниције јер се у њеној близини налазила Топкапи палата односно касарна јањичара који су чували палату.

Она је 1846. године претворена у Музеј старина, да би већ 1874. године била претворена у војни музеј.

У њеној непосредној близини започета су 1946. године, након уклањања оружја, археолошка ископавања која су открила темеље прехришћанског објекта на месту цркве Св. Ирине.

Црква Св. Ирине данас[уреди]

Садашњи изглед црква је добила за време Јустинијана I о чему сведоче и монограми Јустинијана и Теодоре на врховима стубова. Мали делови мозаика још су понегде видљиви. У олтарском делу очувала се фреска два свеца којима су лица уништена. На своду апсиде очуван је крст на тростепеној основи из доба иконоборства, попут оних који се још увек назиру у цркви Св. Софије.

Галерија[уреди]

Види још[уреди]

Спољашње везе[уреди]