Баптистеријум

Из Википедије, слободне енциклопедије
Баптистеријум у Парми
Баптистеријум са мозаиком, Базилика у Стобима

Баптистеријум или крстионица (од грч. βαπτιστήριον) је посебна грађевина издвојена поред цркве, за крштење које се обавља потапањем у базен са водом или писцину (од лат. piscina), што је назив за мали базен а касније за камену посуду са високом стопом у којој се налази вода за крштење у оквиру баптистеријума који се касније уместо засебне грађевине формира у оквиру полукружне нише у једном од бочних бродова.

Положај баптистеријума[уреди]

Баптистеријум се може налазити западно од атријума, као код Еуфразијеве базилике, или поред (северно или јужно од базилике). Основа је засвођена, полигонална или кружна. У мањим црквама крстионице су само писцине у северном или јужном броду. Писцине за крштавање су најчешће крстообразне правих или заобљених крајева, затим овалне, кружне и полигоналне. Смештај степеница у писцинама, најчешће у краковима крста не зависи очигледно од прописа ритуала крштавања, јер у откривеним писцинама степеници су смештени у сва 4 или 3 крака крста, као и у наспраним крацима [1].


Крстионица у Стобима је са северне стране базилике, која је по томе у литератури називана Црква Јована Крститеља-Претечиног или црква за крштавања. Због монументалног баптистеријума најтачнији назив за ову грађевину био би балдахин над писцином. Ова грађевина има неколико фаза градње, а последња се датира у 5. век. Крстионица у епископској или базилици епископа Филпа у Стобима је на јужној стране цркве. Западно од нартекса базилике откопан је ексонартекс у виду баптистеријума у коме је како је Ђорђе Мано-Зиси констатовао црну плитку камену посуду, која је служила у рановизантијским епископским црквама за освећену воду.

Крстионице откривене на локалитетима у Србији[уреди]

У Србији у јустинијанском периоду, подигнут је велики број утврђења, у којима су идентификовани хришћански култни објекти, али баптистеријуми у већини случајева нису откривени. У каструму Талиати (Велики Градац, код Доњег Милановца) откривена је у кули утврђена писцина за крштавање овалног облика са степеницама и остацима ослонаца за балдахин. Ова крстионица се датује на крај 5. и у прву половину 6. века. Писцина за крштавање из Петрове цркве код Новог Пазара из ранохришћанског периода је кружног облика и била је у употреби до 12. века.

У Царичином граду откривени су монументални остаци крстионице готово квадратног облика. Зидови, грађени од опеке и малтера били су у доњим деловима оплаћени, а у горњим украшени фрескама и мозаицима. На западној страни налазио се монументални портик са стубовима, који су држали куполу, испод које је писцина у облику крста. Под је био поплочан опеком. Из трема се директно улазило у западну конху и две правоугаоне просторије. У конхама су откривени подни мозаици.

Код баптистеријума у триконхалној цркви у Клисури (код Ниша) крстообразни плитки базен малих димензија је у северном компартименту нартекса у поду апсиде на источној страни. Писцина откопана у јужном компартименту изван каструма Ремесијана је крстообразног облика. Ова базилика има 2 фазе градње, а крстионица припада млађој. Баптистеријум из Гамзиграда је зграда четворолисног облика.

Баптистеријум на Медијани откривен на археолошком локалитету Медијана, пет километара источно од Ниша, састоји се од две просторије дужине 14,6 метара. Дебљина зида износи 1 метар а очуван је у висини од око 0,40 метара. Октогонална просторија са писцином је са апсидом, симетрично постављеном на западној страни. Претпоставка је да је овај део био консигнаторијум за миропомазање. Под је украшен мозаиком који је само у малом делу очуван и који одговара мозаицима откривеним у палати. Писцина је зидана и обложена мермером оплатом. Са источне стране постамента за писцину налази се одводни канал [2].

Најпознатији баптистеријуми који се могу видети у Италији[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ И. Николајевић Стојковић, (1966) Ранохришћанске крстионице у Југославији, Зборник радова Византолошког института IX, Београд, 223-253.
  2. ^ Старохришћански баптистеријум на Медијани

Спољашње везе[уреди]