Богомољке

Из Википедије, слободне енциклопедије
Богомољке, Mantodea
велика смеђа богомољка, Archimantis latistyla
велика смеђа богомољка, Archimantis latistyla
Систематика
царство: Animalia
тип: Arthropoda
класа: Insecta
поткласа: Pterygota
инфракласа: Neoptera
надред: Dictyoptera
ред: Mantodea
фамилије

Chaeteessidae
Metallyticidae
Mantoididae
Amorphoscelidae
Eremiaphilidae
Hymenopodidae
Liturgusidae
Mantidae
Empusidae

Екологија таксона
Животна форма:
карниворни предатори

Богомољке (Mantodea) су ред инсеката, који броји око 2.300 врста у 430 родова. Ред обухвата 9 фамилија, од којих је најбројнија и најраспрострањенија Mantidae. Богомољкама најсроднији инсекатски редови су термити (Isoptera) и бубашвабе (Blattodea), заједно са којима се убрајају у монофилетски надред Dictyoptera.

Богомољке поседују карактеристичан облик предњих ногу, које приликом чекања плена држе у положају сличном положају руку при молитви. Ова особина им је обезбедила и назив. Сем тога, бојом и обликом тела су вешто камуфлиране, што је још једна од особина које им омогућавају да буду веома успешни грабљивци (предатори).

Богомољке имају дужину тела обично између 40 i 80 mm. Женке су веће од мужјака. Најмање се вртсе из фамилије Mantidae у Јужној Америциу чија је најмања врста Mantoidea tenuis дуга око 12 mm. Највеће врсте су у фамилијама Toxodera и Ischnomantis и могу бити дугачке 160 mm.

По изгледу богомољке су љупке и необичне, велике и обично зелене, са предњим ногама скупљеним као за молитву. Упркос њиховом мирољубивом ставу богомољке су немилосрдне грабљивице које се хране инсектима, другим бескичмењацима, а исто тако се и узајамно прождиру. Лове искључиво користећи чула вида, те су зато активне само током дана. Њихове крупне и испупчене очи на бочним странама главе, омогућавају двооко виђење (бинокуларни вид) што им омогућава да тачно процењују растојање. Када се усмере на плен, њишу се благо напред и назад као цвет или лист на ветру и окрећу главу (имају покретни врат) према потенцијалној храни. Изненада прелазе у напад, снажно хватајући жртву српасто повијеним предњим ногама наоружаним назубљеним ивицама.

Да би се прикриле од птица и гуштера, богомољке се одлично камуфлирају као лишће и гранчице. Већина живи у тропима, али се могу наћи широм света и цењене су од стране баштована.

Богомољке обављају чудан процес парења у којем женка прождире мањег мужјака. У ствари, женка мора да поједе мужјакову главу да би он могао да направи одговарајуће покрете при парењу. Јаја богомољке полажу збијена у маси и покривају их пенушавим материјалом.

Статус угрожености[уреди]

Само једна врста, шпанска Apteromantis aptera, је на IUCN листи сврстана у LR/NT категорију (скоро угрожен таксон).

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :