Вићентије Јовановић Видак
- За остале употребе, погледајте чланак Вићентије Јовановић.
Вићентије Јовановић Видак (Сремски Карловци, 10. март 1730 — Даљ, 18. фебруар 1780[1]) је био митрополит карловачки у периоду од 1774. до 1780. године.
[уреди] Биографија
Рођен је у Сремским Карловцима.
Године 1745. рукоположен је за ђакона Карловачке митрополије, а 1749. замонашио се у манастиру Раковцу. После рукоположења у чин јеромонаха произведен је у чин протосинђела и архимандрита.
Године 1757. постављен је за администратора Пакрачке епархије, а две године касније изабран је за темишварског епископа. Као епископ темишварски помагао је Доситеја Обрадовића, Тодора Јанковића Миријевског, Вујановског и многе друге просветне раднике.
Године 1774. изабран је за карловачког митрополита.
Забележено је да је време своје дипломатске мисије у Бечу 1776. године успео да добије дозволу да се заплењене богослужбене књиге донете из Русије ослободе и поделе сиромашним храмовима којима су били намењени.
Митрополит Вићентије је умро 18. фебруара 1780. године у Даљу. Сахрањен је у цркви Светог Димитрија у Даљу.
[уреди] Референце
- ^ Сава Вуковић: „Српски јерарси од деветог до двадесетог века“, Евро Београд, Унирекс Подгорица, Каленић Крагујевац, 1996. године; текст „Викентије (Јовановић) митрополит карловачки 1731-1737“ стр. 70-73.
[уреди] Литература
- Народна енциклопедија (1927. године)
- Историја српскога народа - Станоје Станојевић
| Претходник: Георгије Поповић |
епископ темишварски 1759—1774. |
Наследник: Мојсије Путник |
| Претходник: Јован Ђорђевић |
митрополит карловачки 1774—1780. |
Наследник: Мојсије Путник |
| Претходник: {{{пре3}}} |
{{{списак3}}} | Наследник: {{{после3}}} |
| Претходник: {{{пре4}}} |
{{{списак4}}} | Наследник: {{{после4}}} |
| Претходник: {{{пре5}}} |
{{{списак5}}} | Наследник: {{{после5}}} |
| Претходник: {{{пре6}}} |
{{{списак6}}} | Наследник: {{{после6}}} |
Архиепископи
(1219—1337):
Свети Сава • Свети Арсеније I Сремац • Свети Сава II • Данило I • Јоаникије I • Свети Јевстатије I • Свети Јаков • Свети Јевстатије II • Свети Сава III • Свети Никодим • Свети Данило II
Патријарси
(1346—1463):
Свети Јоаникије II • Сава IV • Свети Јефрем • Свети Спиридон • Данило III • Сава V • Данило IV • Свети Кирило • Свети Никон • Теофан • Никодим II • Арсеније II
(1557—1766):
Свети Макарије Соколовић • Антоније Соколовић • Герасим Соколовић • Саватије Соколовић • Јеротеј Соколовић • Филип Соколовић • Јован Кантул • Пајсије I Јањевац • Свети Гаврило I Рајић • Максим Скопљанац • Арсеније III Чарнојевић • Калиник I • Атанасије I • Мојсије Рајовић • Арсеније IV Јовановић Шакабента • Јоаникије III Караџа-Грк • Атанасије II Гавриловић • Гаврило II Сарајевац • Гаврило III • Викентије Стефановић • Пајсије II Грк • Гаврило IV Грк • Кирило II • Василије Јовановић-Бркић • Калиник II Грк
(1920—данас):
патријарх Димитрије • патријарх Варнава • патријарх Гаврило (V) • патријарх Викентије (II) • патријарх Герман • патријарх Павле • патријарх Иринеј
Карловачки митрополити и патријарси
(1690—1920):
Арсеније III Чарнојевић • Исаија Ђаковић • Софроније Подгоричанин • Викентије Поповић-Хаџилавић • Мојсије Петровић • Вићентије Јовановић • Арсеније IV Јовановић Шакабента • Исаија Антоновић • Павле Ненадовић • Јован Ђорђевић • Вићентије Јовановић Видак • Мојсије Путник • Стефан Стратимировић • Стефан Станковић • Јосиф Рајачић • Самуило Маширевић • Прокопије Ивачковић • Герман Анђелић • Георгије Бранковић • Лукијан Богдановић
Београдски митрополити
(1801—1920):
Леонтије Ламбровић • Агатанел • Антим • Мелентије Павловић • Петар Јовановић • Михаило Јовановић • Теодосије Мраовић • Инокентије Павловић • Димитрије Павловић
У Црној Гори
(1484—1920):
Висарион • Вавила • Роман • Герман • Рому • Василије • Макарије • Дионисије • Ромил • Пахомије • Ђерасим • Венијамин • Стефан • Руфим I • Мардарије • Пајсије • Руфим II • Висарион Бориловић-Бајица • Сава Очинић • Данило • Сава • Василије • Арсеније Пламенац • Петар I • Петар II • Никанор Ивановић • Иларион II Рогановић • Висарион Љубиша • Митрофан Бан