Габела

Из Википедије, слободне енциклопедије
Габела

Панорама Габеле
Панорама Габеле

Основни подаци
Држава Застава Босне и Херцеговине Босна и Херцеговина
Ентитет Застава Федерације Босне и Херцеговине Федерација Босне и Херцеговине
Кантон Застава Херцеговачко-неретванског кантона Херцеговачко-неретвански кантон
Општина Чапљина
Становништво
Становништво (1991) 2.440
Положај
Координате 43°04′N 17°41′E / 43.06, 17.69
Временска зона централноевропска:
UTC+1
Надморска висина 68 m
Габела на мапи БиХ
{{{alt}}}
Габела
Габела на мапи БиХ
Остали подаци
Поштански број 88306
Позивни број 036 821ххх


Координате: 43° 03′ 36" СГШ, 17° 41′ 24" ИГД

Габела је насељено место у Босни и Херцеговини у Општини Чапљина које припада ентитету Федерација Босне и Херцеговине. Према попису становништва из 1991. у насељу је живело 2.440 становника.

Географија[уреди]

Налази се 5 км јужно од Чапљине, на десној обали Неретве (на 68 метара надморске висине) уз руб истоименог поља, уз саму границу са Хрватском. Становништво се претежно бави пољопривредом (поврће, воће, дуван и винова лоза). Добри путеви и везе омогућиле су ангажовање дела активног становништва у Чапљини и Метковићу.

Историја[уреди]

Остаци тврђаве

Име Габела итал. gabella - царина носи од друге половине XV века када су трг Дријева на левој обали Неретве и град на десној обали, који су подигли Млечани после 1452. године. Убрзо је Габела пала под угарску власт, а после смрти Матије Корвина (1490) освојили су је Турци.

Године 1664.у Габели је било 150 кућа, 3 џамије, 1 текија, 2 хана и око 30 дућана, а на Неретви две наоружане галије. Најпре је као скела припадала кадилуку Невесиње, а самосталан кадилук је постала је између 1567. и 1620..

Млечани су је заузели 1693. који су габелски град у турско-млетачком рату дигли у ваздух. Пожаревачким миром 1718. Габела је поново дошла под турску власт.

До 1878. била је важно погранично место између Херцеговине и Далмације, а улогу Габеле као утврђења преузео је у овом крају град Почитељ.

После потписивања Дејтонског споразума Габела је са комплетном општином Чапљина, (32 насеља), ушла у састав Федерација Босне и Херцеговине.

Становништво[уреди]

Националност[1] 1991. 1981. 1971.
Хрвати 2.046 (83,85%) 2.007 (79,70%) 1.615 (77,79%)
Срби 324 (13,27%) 377 (14,97%) 435 (20,95%)
Муслимани [a] 32 (1,31%) 38 (1,50%) 9 (0,43%)
Југословени 24 (0,98%) 90 (3,57%) 11 (0,52%)
остали и непознато 14 (0,57%) 6 (0,23%) 6 (0,28%)
Укупно 2.440 2.518 2.076


Галерија[уреди]

Напомене[уреди]

  1. ^ Муслимани се данас изјашњавају као Бошњаци.

Извори[уреди]

  • Књига: „Национални састав становништва - Резултати за Републику по општинама и насељеним мјестима 1991.“, статистички билтен бр. 234, Издање Државног завода за статистику Републике Босне и Херцеговине, Сарајево.
  • интернет - извор, „Попис по мјесним заједницама“ - http://www.fzs.ba/Podaci/nacion%20po%20mjesnim.pdf

Референце[уреди]

  1. ^ Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.

Спољашње везе[уреди]