Метковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили село у Србији, погледајте чланак Метковић (Богатић).
Метковић

Metkovic.png
Метковић

Грб
Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Жупанија Дубровачко-неретванска
Основан 1422.
Становништво
Становништво (2011) 15.329
Агломерација (2011) 16.788
Географске карактеристике
Координате 43°03′12″N 17°38′58″E / 43.05328008596968, 17.649343045828253
Метковић на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Метковић
Метковић на мапи Хрватске
Остали подаци
Градоначелник Стипе Габрић Јамбо (ХСС)
Поштански код 22350
Позивни број (+385) 20
Регистарска ознака DU
Веб-страна Службена презентација града
Метковић, српска православна црква "Св. Ђорђе"
Неретва код Метковића

Метковић је град у Хрватској у Дубровачко-неретванској жупанији.

Географија[уреди]

Отвореност долине Неретве према Јадранском мору, сврстава Меткоић у медитеранске градове са свим утицајима које медитерански цивилизацијски и климатски круг доноси.

Делта Неретве од Метковића до ушћа са сјевера и сјевероистока омеђена је огранцима Динарских планина, а с југа подградинско-сливањским брдима. На западу Делта је отворена мору и налази се под његовим сталним утицајем. У јесен се море полагано хлади, ослобађа топлину и тиме продужује љето, а у прољеће је обрнуто, охлађено море спријечава загријавање ваздуха изнад копна. У горњем подручју Делта је отворена према продирању сувих вјетрова љети, а хладних зими и у прољеће. И ово је разлог стварању различитих микроклима, па у простору од Метковића скоро до Опузена зимске су температуре за један до два степена ниже, а што је одлучујуће да у том горњем дијелу теже успијевају агруми (зимско измрзавање). Љето је овдје дуго, топло и суво, а зима је блага и кишна.

Средња годишња температура износи 15,7 °C. Средње мјесечне и декадне температуре су позитивне. Најхладнији мјесеци су децембар, јануар и фебруар. Најхладнији период је према подацима опажања трећа декада јануара с 2,5 °C. Међутим, опажени су поједини дани с негативним температурама. У фебруару су забиљежене минималне температуре; 1947. г. чак -11 °C, а нешто се слично поновило и три пута: 1974., 1978. те 1985. што је врло опасно за суптропске културе као што су мандарине због смрзавања.

Најтоплије је у јулу и августу од задње декаде јуна до задње декаде августа. У коловозу скоро сваке године температура ваздуха досеже у појединим данима и до 35 °C, а 1946. и 2006. било је дана и са 40 °C. У јулу су забиљежени дани и до 35 °C. Мјесец јун је релативно хладнији, а у септембру се температуре могу забиљежити и до 35 °C. Годишња количина падавина у просјеку за цијелу Делту је око 1300 мм. У зимском раздобљу падне 65-75% годишње количине падавина. Углавном су то кише, а снијег је ријетка појава и кратко траје. Евидентан је проблем да кише падају када је најмање потребно вегетацији зато је интензивна пољопривреда зависна од љетнег наводњавања. Зими и у рано прољеће се могу појавити и мразеви као дио струјања хладног зрака због отворености према континенту и доста могу бити опасни пошто вегетација крене већ у рано прољеће.

Историја[уреди]

Метковић први пут се спомиње 1422. у дубровачким документима и било је мало погранично насеље под управом Млечана. На млетачким картама Метковић је први пут означен 1570, а веће значење добива послије потписивања Пожаревачког мира 1718. између Турске царевине и Млетачке републике. Тим миром, уређује се граница и Млеци напуштају своју тврђаву у Габели (1,5 km северно од Метковића) и уређују нову луку те границу у Метковићу у пределу који се зове Унка.

Становништво[уреди]

На попису становништва 2011. године, град Метковић је имао 16.788 становника, од чега у самом Метковићу 15.329.

Град Метковић[уреди]

Број становника по пописима[1]
1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011
1.476 1.694 1.931 2.230 2.571 3.014 3.271 3.941 4.658 5.301 6.358 8.810 11.097 13.370 15.384 16.788

Напомена: Настао из старе општине Метковић. Од 1857. до 1981. део података садржан је у општини Кула Норинска, а у 1857., 1869., 1921. и 1931. у општини Зажабље.

Метковић (насељено место)[уреди]

Број становника по пописима[1]
1857. 1869. 1880. 1890. 1900. 1910. 1921. 1931. 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2001. 2011
999 1.143 1.223 1.386 1.571 1.848 2.308 2.888 3.166 3.712 4.659 7.272 9.845 12.026 13.873 15.329

Напомена: У 1991. повећано за део подручја насеља Бијели Вир (општина Зажабље) и за делове насеља Вид, Видоње (општина Зажабље) и Крвавац II (општина Кула Норинска). За припојени део насеља Крвавац II део података садржан је у том насељу до 1981., док је за припојени део насеља Видоње (општина Зажабље) део података садржан у том насељу у 1857., 1869., 1921. и 1931. У 1981. том насељу је припојено насеље Дубравица које је 1991. опет постало самостално насеље. У 1857., 1869., 1921. и 1931. садржи податке за насеља Глушци и Дубравица.

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Метковић је имало 12.026 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.
Хрвати
  
11,053 91,90%
Срби
  
484 4,02%
Југословени
  
86 0,71%
Муслимани
  
65 0,54%
Албанци
  
19 0,15%
Црногорци
  
16 0,13%
Македонци
  
10 0,08%
Словенци
  
9 0,07%
Италијани
  
5 0,04%
Чеси
  
3 0,02%
Мађари
  
2 0,01%
Немци
  
2 0,01%
Роми
  
2 0,01%
Јевреји
  
1 0,00%
Румуни
  
1 0,00%
Русини
  
1 0,00%
Словаци
  
1 0,00%
Украјинци
  
1 0,00%
остали
  
2 0,01%
неопредељени
  
77 0,64%
регион. опр.
  
13 0,10%
непознато
  
173 1,43%
укупно: 12.026

Администрација и политика[уреди]

Градоначелник: мр. Стипо Габрић-Јамбо

Састав градског већа:

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  • [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
  • 2. Књига: "Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima, аутор: Јаков Гело, издавач: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske, 1998., ISBN 953-6667-07-X. ISBN 978-953-6667-07-9.;

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Мапа[уреди]

Фотографије[уреди]