Метковић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Уколико сте тражили село у Србији, погледајте чланак Метковић (Богатић).
Метковић

Metkovic.png
Метковић

Грб
Основни подаци
Држава Застава Хрватске Хрватска
Жупанија Дубровачко-неретванска
Основан 1422.
Становништво
Становништво (2011) 15.329
Агломерација (2011) 16.788
Географске карактеристике
Координате 43°03′12″N 17°38′58″E / 43.05328008596968, 17.649343045828253
Метковић на мапи Хрватске
{{{alt}}}
Метковић
Метковић на мапи Хрватске
Остали подаци
Градоначелник Стипе Габрић Јамбо (ХСС)
Поштански код 22350
Позивни број (+385) 20
Регистарска ознака DU
Веб-страна Службена презентација града
Метковић, српска православна црква "Св. Ђорђе"
Неретва код Метковића

Метковић је град у Хрватској у Дубровачко-неретванској жупанији.

Географија[уреди]

Отвореност долине Неретве према Јадранском мору, сврстава Меткоић у медитеранске градове са свим утицајима које медитерански цивилизацијски и климатски круг доноси.

Делта Неретве од Метковића до ушћа са сјевера и сјевероистока омеђена је огранцима Динарских планина, а с југа подградинско-сливањским брдима. На западу Делта је отворена мору и налази се под његовим сталним утицајем. У јесен се море полагано хлади, ослобађа топлину и тиме продужује љето, а у прољеће је обрнуто, охлађено море спријечава загријавање ваздуха изнад копна. У горњем подручју Делта је отворена према продирању сувих вјетрова љети, а хладних зими и у прољеће. И ово је разлог стварању различитих микроклима, па у простору од Метковића скоро до Опузена зимске су температуре за један до два степена ниже, а што је одлучујуће да у том горњем дијелу теже успијевају агруми (зимско измрзавање). Љето је овдје дуго, топло и суво, а зима је блага и кишна.

Средња годишња температура износи 15,7 °C. Средње мјесечне и декадне температуре су позитивне. Најхладнији мјесеци су децембар, јануар и фебруар. Најхладнији период је према подацима опажања трећа декада јануара с 2,5 °C. Међутим, опажени су поједини дани с негативним температурама. У фебруару су забиљежене минималне температуре; 1947. г. чак -11 °C, а нешто се слично поновило и три пута: 1974., 1978. те 1985. што је врло опасно за суптропске културе као што су мандарине због смрзавања.

Најтоплије је у јулу и августу од задње декаде јуна до задње декаде августа. У коловозу скоро сваке године температура ваздуха досеже у појединим данима и до 35 °C, а 1946. и 2006. било је дана и са 40 °C. У јулу су забиљежени дани и до 35 °C. Мјесец јун је релативно хладнији, а у септембру се температуре могу забиљежити и до 35 °C. Годишња количина падавина у просјеку за цијелу Делту је око 1300 мм. У зимском раздобљу падне 65-75% годишње количине падавина. Углавном су то кише, а снијег је ријетка појава и кратко траје. Евидентан је проблем да кише падају када је најмање потребно вегетацији зато је интензивна пољопривреда зависна од љетнег наводњавања. Зими и у рано прољеће се могу појавити и мразеви као дио струјања хладног зрака због отворености према континенту и доста могу бити опасни пошто вегетација крене већ у рано прољеће.

Историја[уреди]

Метковић први пут се спомиње 1422. у дубровачким документима и било је мало погранично насеље под управом Млечана. На млетачким картама Метковић је први пут означен 1570, а веће значење добива послије потписивања Пожаревачког мира 1718. између Турске царевине и Млетачке републике. Тим миром, уређује се граница и Млеци напуштају своју тврђаву у Габели (1,5 km северно од Метковића) и уређују нову луку те границу у Метковићу у пределу који се зове Унка.

Становништво[уреди]

На попису становништва 2011. године, град Метковић је имао 16.788 становника, од чега у самом Метковићу 15.329.

Град Метковић[уреди]

Број становника по пописима[1]
1857 1869 1880 1890 1900 1910 1921 1931 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2001 2011
1.476 1.694 1.931 2.230 2.571 3.014 3.271 3.941 4.658 5.301 6.358 8.810 11.097 13.370 15.384 16.788

Напомена: Настао из старе општине Метковић. Од 1857. до 1981. део података садржан је у општини Кула Норинска, а у 1857., 1869., 1921. и 1931. у општини Зажабље.

Метковић (насељено место)[уреди]

Број становника по пописима[1]
1857 1869 1880 1890 1900 1910 1921 1931 1948 1953 1961 1971 1981 1991 2001 2011
999 1.143 1.223 1.386 1.571 1.848 2.308 2.888 3.166 3.712 4.659 7.272 9.845 12.026 13.873 15.329

Напомена: У 1991. повећано за део подручја насеља Бијели Вир (општина Зажабље) и за делове насеља Вид, Видоње (општина Зажабље) и Крвавац II (општина Кула Норинска). За припојени део насеља Крвавац II део података садржан је у том насељу до 1981., док је за припојени део насеља Видоње (општина Зажабље) део података садржан у том насељу у 1857., 1869., 1921. и 1931. У 1981. том насељу је припојено насеље Дубравица које је 1991. опет постало самостално насеље. У 1857., 1869., 1921. и 1931. садржи податке за насеља Глушци и Дубравица.

Попис 1991.[уреди]

На попису становништва 1991. године, насељено место Метковић је имало 12.026 становника, следећег националног састава:

Попис 1991.
Хрвати
  
11,053 91,90%
Срби
  
484 4,02%
Југословени
  
86 0,71%
Муслимани
  
65 0,54%
Албанци
  
19 0,15%
Црногорци
  
16 0,13%
Македонци
  
10 0,08%
Словенци
  
9 0,07%
Италијани
  
5 0,04%
Чеси
  
3 0,02%
Мађари
  
2 0,01%
Немци
  
2 0,01%
Роми
  
2 0,01%
Јевреји
  
1 0,00%
Румуни
  
1 0,00%
Русини
  
1 0,00%
Словаци
  
1 0,00%
Украјинци
  
1 0,00%
остали
  
2 0,01%
неопредељени
  
77 0,64%
регион. опр.
  
13 0,10%
непознато
  
173 1,43%
укупно: 12.026

Администрација и политика[уреди]

Градоначелник: мр. Стипо Габрић-Јамбо

Састав градског већа:

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  • [1] Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године
  • 2. Књига: "Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima, аутор: Јаков Гело, издавач: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske, 1998., ISBN 953-6667-07-X. ISBN 978-953-6667-07-9.;

Референце[уреди]

Литература[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Метковић

Мапа[уреди]

Фотографије[уреди]