Метковић
-
Уколико сте тражили село у Србији, погледајте чланак Метковић (Богатић).

| Метковић |
|
|---|---|
| Основни подаци | |
| Држава | |
| Жупанија | Дубровачко-неретванска |
| Основан | 1422. |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 15.056 |
| Агломерација (2011) | 16.929 |
| Положај | |
| Координате | |
| Остали подаци | |
| Градоначелник | Стипе Габрић Јамбо (ХСС) |
| Поштански код | 22350 |
| Позивни број | (+385) 20 |
| Регистарска ознака | DU |
| Веб-страна | Службена презентација града |
Метковић је град у Хрватској у Дубровачко-неретванској жупанији. Према првим резултатима пописа из 2011. у граду је живело 16.929 становника, а у самом насељу је живело 15.056 становника.[1]
Садржај |
Географија[уреди]
Отвореност долине Неретве према Јадранском мору, сврстава Меткоић у медитеранске градове са свим утицајима које медитерански цивилизацијски и климатски круг доноси.
Делта Неретве од Метковића до ушћа са сјевера и сјевероистока омеђена је огранцима Динарских планина, а с југа подградинско-сливањским брдима. На западу Делта је отворена мору и налази се под његовим сталним утицајем. У јесен се море полагано хлади, ослобађа топлину и тиме продужује љето, а у прољеће је обрнуто, охлађено море спријечава загријавање ваздуха изнад копна. У горњем подручју Делта је отворена према продирању сувих вјетрова љети, а хладних зими и у прољеће. И ово је разлог стварању различитих микроклима, па у простору од Метковића скоро до Опузена зимске су температуре за један до два степена ниже, а што је одлучујуће да у том горњем дијелу теже успијевају агруми (зимско измрзавање). Љето је овдје дуго, топло и суво, а зима је блага и кишна.
Средња годишња температура износи 15,7 °C. Средње мјесечне и декадне температуре су позитивне. Најхладнији мјесеци су децембар, јануар и фебруар. Најхладнији период је према подацима опажања трећа декада јануара с 2,5 °C. Међутим, опажени су поједини дани с негативним температурама. У фебруару су забиљежене минималне температуре; 1947. г. чак -11 °C, а нешто се слично поновило и три пута: 1974., 1978. те 1985. што је врло опасно за суптропске културе као што су мандарине због смрзавања.
Најтоплије је у јулу и августу од задње декаде јуна до задње декаде августа. У коловозу скоро сваке године температура ваздуха досеже у појединим данима и до 35 °C, а 1946. и 2006. било је дана и са 40 °C. У српњу су забиљежени дани и до 35 °C. Мјесец јун је релативно хладнији, а у септембру се температуре могу забиљежити и до 35 °C. Годишња количина падавина у просјеку за цијелу Делту је око 1300 мм. У зимском раздобљу падне 65-75% годишње количине падавина. Углавном су то кише, а снијег је ријетка појава и кратко траје. Евидентан је проблем да кише падају када је најмање потребно вегетацији зато је интензивна пољопривреда зависна од љетнег наводњавањa. Зими и у рано прољеће се могу појавити и мразеви као дио струјања хладног зрака због отворености према континенту и доста могу бити опасни пошто вегетација крене већ у рано прољеће.
Историја[уреди]
Метковић први пут се спомиње 1422. у дубровачким документима и било је мало погранично насеље под управом Млечана. На млетачким картама Метковић је први пут означен 1570, а веће значење добива послије потписивања Пожаревачког мира 1718. између Турске царевине и Млетачке републике. Тим миром, уређује се граница и Млеци напуштају своју тврђаву у Габели (1,5 km северно од Метковића) и уређују нову луку те границу у Метковићу у пределу који се зове Унка.
Становништво[уреди]
Град Метковић[уреди]
Број становника по пописима[уреди]
| Националност[2] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
| бр. становника | 15.384 | 13.370 | 11.097 | 8.810 | 6.358 | 5.301 | 4.658 | 3.941 | 3.271 | 3.014 | 2.571 | 2.230 | 1.931 | 1.694 | 1.476 |
- напомене:
Настао из старе општине Метковић. Од 1857. до 1981. део података садржан је у општини Кула Норинска, а у 1857., 1869., 1921. и 1931. у општини Зажабље.
Метковић (насељено место)[уреди]
Број становника по пописима[уреди]
| Националност[2] | 2001. | 1991. | 1981. | 1971. | 1961. | 1953. | 1948. | 1931. | 1921. | 1910. | 1900. | 1890. | 1880. | 1869. | 1857. |
| бр. становника | 13.873 | 12.026 | 9.845 | 7.272 | 4.659 | 3.712 | 3.166 | 2.888 | 2.308 | 1.848 | 1.571 | 1.386 | 1.223 | 1.143 | 999 |
- напомене:
У 1991. повећано за део подручја насеља Бијели Вир (општина Зажабље) и за делове насеља Вид, Видоње (општина Зажабље) и Крвавац II (општина Кула Норинска). За припојени део насеља Крвавац II део података садржан је у том насељу до 1981., док је за припојени део насеља Видоње (општина Зажабље) део података садржан у том насељу у 1857., 1869., 1921. и 1931. У 1981. том насељу је припојено насеље Дубравица које је 1991. опет постало самостално насеље. У 1857., 1869., 1921. и 1931. садржи податке за насеља Глушци и Дубравица.
Попис 1991.[уреди]
На попису становништва 1991. године, насељено место Метковић је имало 12.026 становника, следећег националног састава:
| Попис 1991. | ||||
|---|---|---|---|---|
| Хрвати | 11,053 | 91,90% | ||
| Срби | 484 | 4,02% | ||
| Југословени | 86 | 0,71% | ||
| Муслимани | 65 | 0,54% | ||
| Албанци | 19 | 0,15% | ||
| Црногорци | 16 | 0,13% | ||
| Македонци | 10 | 0,08% | ||
| Словенци | 9 | 0,07% | ||
| Италијани | 5 | 0,04% | ||
| Чеси | 3 | 0,02% | ||
| Мађари | 2 | 0,01% | ||
| Немци | 2 | 0,01% | ||
| Роми | 2 | 0,01% | ||
| Јевреји | 1 | 0,00% | ||
| Румуни | 1 | 0,00% | ||
| Русини | 1 | 0,00% | ||
| Словаци | 1 | 0,00% | ||
| Украјинци | 1 | 0,00% | ||
| остали | 2 | 0,01% | ||
| неопредељени | 77 | 0,64% | ||
| регион. опр. | 13 | 0,10% | ||
| непознато | 173 | 1,43% | ||
| укупно: 12.026 | ||||
Администрација и политика[уреди]
Градоначелник: мр. Стипо Габрић-Јамбо
Састав градског већа:
Референце[уреди]
- ^ „Пописане особе, кућанства и стамбене јединице, први резултати пописа 2011.“. Државни завод за статистику Републике Хрватске Приступљено 28. 8. 2012.
- ^ а б Савезни завод за статистику и евиденцију ФНРЈ и СФРЈ, попис становништва 1948, 1953, 1961, 1971, 1981. и 1991. године.
- Књига: "Narodnosni i vjerski sastav stanovništva Hrvatske, 1880-1991: po naseljima, аутор: Јаков Гело, издавач: Državni zavod za statistiku Republike Hrvatske, 1998., ISBN 953666707X, ISBN 9789536667079;
Извор[уреди]
- ЦД-ром: „Насеља и становништво РХ од 1857-2001. године“, Издање Државног завода за статистику Републике Хрватске, Загреб, 2005.
Види још[уреди]
Спољашње везе[уреди]
|
|||||||