Градачац
| Градачац | |
Џамија и центар Градаџца |
|
| Административни подаци | |
| Држава | |
| Ентитет | |
| Кантон | Тузлански кантон |
| Општина | Општина Градачац |
| Географски подаци | |
| Географске координате |
44° 52′ 60" СГШ 18° 25′ 60" ИГД |
| Временска зона | централноевропска: UTC+1 |
| Становништво (1991) | |
| број становника | 12.868 |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 76250 |
| Позивни број | 035 |
|
Градачац на мапи Босне и Херцеговине |
|
Координате: 44° 52′ 60" СГШ, 18° 25′ 60" ИГД
Градачац је градско насеље и сједиште истоимене општине у сјевероисточном дијелу Босне и Херцеговине, са око 10.000 (1991) становника у граду и око 44,876 у општини (1998). Налази се на обронцима Мајевице, на надморској висини од 129 метара. Градом доминира кула Хусеин-капетана Градашчевића познатија као Градина, која је заштитни знак и препознатљиви симбол града. Градачац се налази у близини градова Шамац, Модрича и Оџак.
Према попису становништва из 1991. године, регистровано је 56.581 лица у општини Градачац, од којих је 60,2% Бошњака, 19,8% Срба, 15,1% Хрвата и 4,9% осталих. Површина града је 270 км², а густина насељености 166 становника/км²
Садржај |
[уреди] Географија
Градачац се налази на надморској висини од 129 м, на рјечици Градашници, међу обронцима планине Мајевице и Требаве. Познат је воћарски крај и један од највећих производних и трговачких центара шљивом у Босни и Херцеговини.
[уреди] Историја
Прво помињање Градачца је забележено 1302. године. Од 1512. Градачац је под Турском влашћу. 1701. године постаје паланка а 1710. сједиште капетаније. 1824. године, Хусеин-капетан Градашчевић гради кулу Током рата 1992. године, Градачац и његова предграђа су била поприште жестоких борби.
[уреди] Становништво
| За више информација погледајте чланак Демографија Градачца |
По последњем службеном попису становништва из 1991. године, општина Градачац је имала 56.581 становника, распоређених у 38 насељених места.
| Становништво општине Градачац | ||||||
| година пописа | 1991. | 1981. | 1971. | |||
| Муслимани [a] | 33,856 (59,83%) | 31,219 (57,51%) | 26,905 (55,60%) | |||
| Срби | 11,221 (19,83%) | 11,727 (21,60%) | 12,455 (25,74%) | |||
| Хрвати | 8,613 (15,22%) | 9,011 (16,60%) | 8,447 (17,45%) | |||
| Југословени | 1,436 (2,53%) | 1,771 (3,26%) | 321 (0,66%) | |||
| остали и непознато | 1,455 (2,57%) | 553 (1,01%) | 256 (0,52%) | |||
| укупно | 56,581 | 54,281 | 48,384 | |||
[уреди] Насељена мјеста
Аврамовина, Биберово Поље, Блажевац, Доња Међиђа, Доња Трамошница, Доње Кречане, Доње Леденице, Доњи Лукавац, Доњи Скугрић, Горња Међиђа, Горња Трамошница, Горње Кречане, Горње Леденице, Горњи Лукавац, Градачац, Хргови Доњи, Јасеница, Јеловче Село, Кереп, Крчевљани, Мионица, Новалићи, Њивак, Орлово Поље, Пелагићево, Поребрице, Рајска, Самаревац, Сибовац, Срнице Доње, Срнице Горње, Толиса, Турић, Вида, Вучковци, Зелиња Доња, Зелиња Горња и Зелиња Средња.
Послије потписивања Дејтонског споразума највећи дио општине Градачац ушао је у састав Федерације БиХ. У састав Републике Српске, ушла су насељена мјеста: Блажевац, Крчевљани, Њивак, Орлово Поље, Пелагићево, Самаревац, Толиса и Зелиња Горња, те дијелови насељених мјеста: Доња Трамошница, Доње Леденице, Доњи Скугрић, Горња Трамошница, Горње Кречане, Горње Леденице, Јасеница, Поребрице, Рајска, Сибовац и Турић. Од овог подручја формирана је општина Пелагићево. Села: Крчевљани, Толиса, Горње Кречане, Јасеница и Доњи Скугрић припали су општини Модрича, а село Зелиња Горња општини Добој.
[уреди] Економија
Најзначајније индустрије у Градачцу су текстилна, хемијска, машинска и прехрамбена.
[уреди] Образовање
У граду постоје две средње школе и седам основних школа.