Градачац
| Градачац |
|
|---|---|
| Основни подаци | |
| Држава | |
| Ентитет | |
| Кантон | Тузлански кантон |
| Општина | Општина Градачац |
| Становништво | |
| Становништво (1991) | 12.868 |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | централноевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 129 m |
| Остали подаци | |
| Поштански број | 76250 |
| Позивни број | 035 |
Координате: 44° 52′ 60" СГШ, 18° 25′ 60" ИГД
Градачац је градско насеље и сједиште истоимене општине у сјевероисточном дијелу Босне и Херцеговине, са око 10.000 (1991) становника у граду и око 44,876 у општини (1998). Налази се на обронцима Мајевице, на надморској висини од 129 метара. Градом доминира кула Хусеин-капетана Градашчевића познатија као Градина, која је заштитни знак и препознатљиви симбол града. Градачац се налази у близини градова Шамац, Модрича и Оџак.
Садржај |
Географија [уреди]
Градачац се налази на надморској висини од 129 м, на рјечици Градашници, међу обронцима планине Мајевице и Требаве. Познат је воћарски крај и један од највећих производних и трговачких центара шљивом у Босни и Херцеговини.
Историја [уреди]
Прво помињање Градачца је забележено 1302. године. Од 1512. Градачац је под Турском влашћу. Године 1701. постаје паланка, а 1710. сједиште капетаније. Хусеин-капетан Градашчевић гради кулу 1824. године. Током рата 1992. године, Градачац и његова предграђа су била поприште жестоких борби.
Становништво [уреди]
| За више информација погледајте чланак Попис становништва у СФРЈ 1991:Градачац |
Национални састав становништва - град Градачац [уреди]
| Градачац | ||||||
| година пописа | 1991. | 1981. | 1971. | |||
| Муслимани | 9.454 (73,46%) | 7.758 (72,76%) | 6.121 (80,47%) | |||
| Срби | 1.348 (10,47%) | 980 (9,19%) | 730 (9,59%) | |||
| Хрвати | 681 (5,29%) | 563 (5,28%) | 452 (5,94%) | |||
| Југословени | 1.023 (7,94%) | 1.231 (11,54%) | 207 (2,72%) | |||
| остали и непознато | 362 (2,81%) | 129 (1,21%) | 96 (1,26%) | |||
| укупно | 12.868 | 10.661 | 7.606 | |||
Економија [уреди]
Најзначајније индустрије у Градачцу су текстилна, хемијска, машинска и прехрамбена.
Образовање [уреди]
У граду постоје две средње школе и седам основних школа.