Дарко Пајовић
| Дарко Пајовић | |||||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
 | |||||||||||||
| Лични подаци | |||||||||||||
| Датум рођења | 24. новембар 1972. | ||||||||||||
| Место рођења | Подгорица, СФРЈ | ||||||||||||
| Држављанство | Црна Гора | ||||||||||||
| Народност | Црногорац | ||||||||||||
| Религија | Православни хришћанин | ||||||||||||
| Професија | Биолог-ембриолог | ||||||||||||
| Политичка каријера | |||||||||||||
| Политичка странка | Позитивна Црна Гора | ||||||||||||
| |||||||||||||
Дарко Пајовић (Подгорица, ФНРЈ, 24. новембар 1972) црногорски је политичар и дипломата. Бивши је амбасадор Црне Горе у Народној Републици Кини[1] као и председник Скупштине Црне Горе.[2] Био је оснивач и председник Позитивне Црне Горе.[3]
Биографија[уреди | уреди извор]
Дипломирао је на Природно-математичком факултету, одсеку за биологију, на Универзитету Црне Горе. Стручно усавршавање из области вантелесне оплодње (хумана репродукција) обавио је у Универзитетском клиничком центру у Марибору, Словенија. По занимању је дипломирани биолог-ембриолог.
Радно искуство започео као професор биологије у Гимназији “Петар I Петровић Његош” у Даниловграду. Данас ради као ембриолог у здравственој установи за вантелесну оплодњу „ Живот” у којој је 2003. године у лабораторијским условима зачета прва црногорска „ беба из епрувете”. Члан је Европског друштва за хуману репродукцију и ембриологију од 2004. године
Друштвени ангажман започео је као активиста у цивилном сектору. Оснивач је и дугогодишњи директор НВО Зелени дом. Током дванаестогодишњег искуства у цивилном сектору био је члан Националног савета за одрживи развој, Комисије за сарадњу са УНЕСКО-м, члан Комисије за социо-економске и политике животне средине, члан Међународне уније за заштиту природе (ИУЦН) итд. Студијски је боравио и стручно се усавршавао у више европских држава (Норвешка, Аустрија, Словенија итд.) као и у САД. [4]
Политичка каријера[уреди | уреди извор]
На функцију председника Позитивне Црне Горе, изабран је на оснивачком конгресу 2012. године. Исте године је постао посланик. Био је члан Одбора за безбедност и одбрану, Одбора за антикорупцију и Одбора за међународне односе и исељенике.
Говори енглески језик, ожењен је и отац троје деце.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „MVP: Vlahović predao ključeve, Pajović vratio pečat”. RTCG - Radio Televizija Crne Gore - Nacionalni javni servis (на језику: me). Приступљено 2021-02-25.
- ^ Дарко Пајовић изабран за новог председника Парламента Архивирано на сајту Wayback Machine (14. октобар 2016) Вести
- ^ Пајовић Биографија Архивирано на сајту Wayback Machine (21. мај 2018) Позитивна Црна Гора
- ^ „Биографија”. Архивирано из оригинала 6. 11. 2016. г. Приступљено 20. 1. 2017.
