Роберт Просинечки

Из Википедије, слободне енциклопедије
Роберт Просинечки

Роберт Просинечки
Роберт Просинечки

Лични подаци
Пуно име Роберт Просинечки
Надимак Жути, Роби
Датум рођења 12. јануар 1969.
Место рођења Филинген-Швенинген, Западна Немачка
Висина 1,82 m
Позиција Везни
Јуниорски клубови

1974-1979
1979-1986
БСВ Швенинген
Штутгартер Кикерс
Динамо Загреб
Сениорски клубови *
Год. Клуб Ута. (Гол.)
1986-1987
1987-1991
1991-1994
1994-1995
1995-1996
1996-1997
1997-2000
2000
2001
2001-2002
2002-2003
2003-2004
Динамо Загреб
Црвена звезда
Реал Мадрид
Реал Овиједо
Барселона
Севиља
Кроација Загреб
Хр.драговољац
Стандард Лијеж
Портсмут
Олимпија
Загреб
2 (1)
117 (24)
55 (10)
30 (5)
20 (4)
19 (2)
50 (14)
4 (1)
21 (4)
33 (9)
23 (3)
26 (5)
Репрезентација **
Год. Репрезентација Ута. (Гол.)
1987
1989-1991
1994-2002
Југославија У20
Југославија
Хрватска
5 (1)
15 (4)
49 (10)
Тренерска каријера
2006-2010
2010-2012
2012-2013
Хрватска (помоћни тренер)
Црвена звезда
Кајзериспор

* Датум актуелизовања:
** Датум актуелизовања:

Освојене медаље
Фудбал
Светско првенство
Бронза 1998. Француска Хрватска
Светско првенство до 20. године
Злато 1987. Чиле Југославија

Роберт Просинечки (рођен 12. јануара 1969. у Филинген-Швенингену, Немачка) је бивши југословенски и хрватски фудбалер и репрезентативац и фудбалски тренер.Познат је као члан генерације Црвене звезде која је освојила Куп Шампиона. За Црвену звезду је наступао од 1987. до 1991. године и у клубу оставио неизбрисив траг сјајним партијама и ефектним головима.

Играчка каријера[уреди]

Почео је да се бави фудбалом у загребачком Динаму где је запажен као таленат и већ са 18 година игра у првом тиму. Након несугласица с тренером (Мирослав „Ћиро“ Блажевић изјавио да ће појести тренерску диплому ако Просинечки постане играч[1][2]) одлази у Црвену звезду.

Црвена звезда[уреди]

У редове Црвене звезде стигао је 1987. године, и после једног тренинга у руководству клуба су одлучили да потпишу уговор са Робертом, када су видели о каквом фудбалском бисеру је реч. Иако је био далеко најмлађи у тиму, одмах се изборио за место у стартној постави и постао незаменљив у везном реду током све четири сезоне у клубу. Већ у првој сезони се окитио шампионском титулом. Одиграо је 24 првенствена меча и постигао четири поготка, по један у победама против Приштине (7:1), Осијека (6:1) и у два меча против Рада (два пута по 2:0). У сезони 1988/89 истакао се головима против Партизана (3:1) и Хајдука из Сплита (3:0), али Звезда није успела да стигне Војводину у првенственој трци. Те сезоне црвено-бели су играли антологијске утакмице са Миланом у Купу шампиона (1:1 и 1:1, пеналима 3:2 за италијански тим). Роби је ушао у игру у 73. минуту утакмице у Београду и реализовао ударац у пенал серији, али је голман Милана Гали одбранио шутеве Савићевића и Мркеле и “Росонери“ су прошли у четвртфинале, а касније постали шампиони Европе.

Сезона 1989/90 је протекла у знаку Црвене звезде, која је ефикасном и атрактивном игром освојила дуплу круну. Роберт је у шампионату одиграо 31 утакмицу и постигао пет голова, међу којима је и погодак против Партизана у победи од 2:0, док је у Купу био стрелац три пута у осам мечева, а поново је био кобан по голмана вечитог ривала у полуфиналној победи од 3:2. Стрелац победоносног гола био је у реваншу другог кола Купа УЕФА, на гостовању против Жалгириса у тријумфу од 1:0. Једини бродолом те сезоне Звезда је доживела на гостовању против Келна (0:3), у другој утакмици осмине финала и завршила такмичење у Европи.

Сезона 1990/91 била је врхунац Звездиног петогодишњег плана и најбоља у каријери Роберта Просинечког. Роби је у походу ка освајању пехара Купа шампиона одиграо свих девет утакмица и постигао четири поготка. Био је један од кључних играча у тиму. Два гола је постигао против Грасхоперса у победи од 4:1 у Швајцарској и по један против Глазгов Ренџерса и Динама из Дрездена у победама од по 3:0 у Београду. Голове које је постигао из слободних удараца против Источних Немаца и Шкота права су ремек дела, а на крају је погодио мрежу Паскала Олмете у првој серији пенала у финалу у Барију и тако допринео историјском успеху српског клуба. Ефикасан је био и у шампионату, где је на 29 утакмица постигао 12 голова за убедљиво освојену шампионску титулу. Поново је био стрелац против Партизана у победи од 3:1, а по два пута се уписао и против Жељезничара (3:1) и Олимпије (6:0). Укупно је у сезони 1990/91 наступио на 44 такмичарска меча и постигао 18 голова.

У избору за Златну лопту Франс фудбала за 1991. годину Просинечки је заузео пето место у Европи са 34 поена. Друго место поделили су Дејан Савићевић, Дарко Панчев и Лотар Матеус (Интер) са 42 поена, док је Жан-Пјер Папен (Олимпик Марсељ) добио 141 глас, иако француски тим није постао шампион Европе.

Укупно је у Звезди освојио три шампионске титуле (1988, 1990. и 1991. године), један национални куп 1990. и Куп европских шампиона 1991. године. За црвено-беле је одиграо 161 званичну утакмицу и постигао 35 голова.

Остали клубови[уреди]

Касније одлази у Реал Мадрид, али због тешке повреде не игра више од годину дана, после Реала играо је за још три шпанска клуба, Реал Овиједо, Барселону и Севиљу. 1997. се вратио у загребачки Динамо и успешно као капитен водио клуб у Лиги шампиона. После тога игра за Хрватски драговољац, Стандард Лијеж, Портсмут, Олимпију из Љубљане и НК Загреб, где након завршетка каријере остаје на месту спортског директора. Од 2006. до 2010. је помоћник селектора репрезентације Хрватске.

Репрезентација[уреди]

За репрезентацију Хрватске је одиграо 49 утакмица и постигао 10 голова, а за Југославију 15 утакмица уз 4 гола. 1987. је проглашен најбољим играчем У-20 Светског првенства у Чилеу, где је Југославија била победник. Играо за Југославију на СП 1990., а за Хрватску на ЕП 1996, СП 1998. и СП 2002. године.

Тренерска каријера[уреди]

У четвртак 9. децембра 2010. је званично представљен као нови тренер Црвене звезде, а потписао је уговор на две и по године. То му је био први самостални тренерски ангажман. Преузео је тим по завршетку јесењег дела сезоне 2010/11. Није успео да освоји шампионску титулу са Звездом, али је тријумфовао у Купу Србије 2012. године. Имао је великих проблема, јер играчи месецима нису примали плате, а и тим није био довољно квалитетан. Забележио је позитиван скор у вечитим дербијима, а до разлаза са управом је дошло после првог кола сезоне 2012/13 и ремија са екипом Рада (2:2). Роби је био омиљен код навијача Звезде и као играч и као тренер, а 2012. је отишао са сузама из клуба. Просинечки је 20. августа 2012. године поднео оставку на место тренера у ФК Црвена звезда[3]. У октобру 2012. године постаје тренер турског ФК Кајзериспора[4].

Референце[уреди]

  1. Jajčinović, Milan (20 November 1998). „Hrvatski jal“ (на Croatian). Vjesnik Приступљено 5. 9. 2008.. 
  2. Jurišić, Predrag (25. 6. 2000.). „Drugi odlazak »Velikog Žutog« - najtužniji dan za hrvatski nogomet“ (на Croatian) (PDF). Vjesnik Приступљено 5. 9. 2008.. 
  3. ((sr)) Мондо: „Просинечки: Одлука моја. Невиђено ми је жао“ (20. август 2012.), Приступљено 24. 4. 2013.
  4. РТС: „Просинечки преузима Кајзериспор“ (15. октобар 2012.), Приступљено 24. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :

Coppacampioni.png
Црвена звезда - Шампион Европе 1991.
Coppacampioni.png

1 Стојановић | 2 Југовић | 3 Маровић | 4 Шабанаџовић | 5 Белодедић | 6 Најдоски | 7 Просинечки | 8 Михајловић | 9 Панчев | 10 Савићевић | 11 Бинић | 12 Јовановић | 13 Момчиловић | 14 Тошић | 15 Стошић | 16 Лукић | 17 Радиновић | тренер Петровић