Велибор Васовић
| Велибор Васовић | ||
|---|---|---|
|
|
||
| Лични подаци | ||
| Пуно име | Велибор Васовић | |
| Датум рођења | 3. октобар 1939. | |
| Место рођења |  Пожаревац,, Краљевина Југославија |
|
| Датум смрти | 4. март 2002. | |
| Место смрти | Београд,  СР Југославија |
|
| Позиција | одбрамбени | |
| Јуниорски клубови | ||
| 1954-1958 | ФК Партизан | |
| Сениорски клубови * | ||
| Год. | Клуб | Ута. (Гол.) |
| 1958-63 1963-64 1964-66 1966-71 |
ФК Партизан  ФК Црвена звезда ФК Партизан ФК Ајакс  Укупно |
88 (6) 13 (0) 40 (4) 145 (13) 286 (23) |
| Репрезентација ** | ||
| Год. | Репрезентација | Ута. (Гол.) |
| 1961-66 | Југославија Укупно |
32 (2+1 аутогол) 32 (2+1 аутогол) |
|
* Датум актуелизовања: |
||
Велибор Васовић (3. октобар 1939, Пожаревац - 4. март 2002. Београд) је бивши фудбалер Партизана, Црвене звезде, Ајакса и југословенски фудбалски репрезентативац и тренер.
Садржај |
Спортска биографија [уреди]
Партизан и Црвена звезда [уреди]
Васовић је своју фудбалску каријеру почео као петнаестогодишњак у београдском фудбалском клубу Партизан. Веома брзо се усталио у прву једанаесторку и одиграо је укупно више од 300 утакмица у црно белом дресу. Са Партизаном је освојио четири шампионске титуле 1960/61, 1961/62, 1962/63 и 1964/65.
У сезони 1963/64 прелази у Црвену звезду и својим преласком подиже велику медијску пажњу. Пре тога се никад није догодило да неки фудбалер из било ког од ова два ривалска клуба пређе у супротан табор. Те године са Звездом осваја опет шампионску титулу Југославије, што му је четврта заредом. Одиграо је свега 13 утакмица. По тадашњим изворима за ту једну сезону проведену у Црвеној звезди добио је пет милиона тадашњих динара, што је била отприлике колико су тада коштала два мерцедеса[1].
После једне сезоне проведене у Црвеној звезди враћа се у Партизан са којим опет осваја титулу шампиона Југославије 1964/65.
Куп шампиона са Партизаном [уреди]
Освајањем титуле шампиона Југославије у сезони 1964/65, Партизан је стекао право да игра у Купу шампиона Европе. Тадашње Партизанове бебе, предвођене тренером Матекалом представљале су озбиљног ривала било ком тадашњем Европском клубу.
Партизан је на већини утакмица Купа шампиона играо у следећем саставу:
- (1) Шошкић (голман), (2) Јусуфи, (3) Велибор Васовић (капитен), (4) Рашовић,(5) Михајловић, (6) Ковачевић, (7) Бечејац, (8) Бајић, (9) Хасанагић, (10) Галић, (11) Пирмајер. Тренер је био Абдулах Гегић.
Партизан је у предтакмичењу за противника добио Француског првака Нанта. Победом у Београду са 2:0 и нерешеним резултатом у гостима 2:2, прва препрека је била прескоћена са укупим скором од 4:2.
Следећи противник је био првак Немачке Вердер из Бремена. Вердер је елиминисан укупним резултатом 3:1. У Београду 3:0 и у Бремену 0:1.
У четвртфиналу Партизан је за противника добио првака Чехословачке, Спарту из Прага. Прву утакмицу у Прагу Партизан је изгубио са 4:1, док је другу утакмицу у Београду победио са резултатом 5:0 и тиме са укупним скором од 6:4 се квалификовао у полуфинале.
У полуфиналу је на Партизан чекао шампион Енглеске, Манчестер јунајтед. Међутим Партизанове бебе су и овај пут успешно одрадиле задатак укупним скором од 2:1 (2:0 у Београду и 0:1 у Лондону) пребродиле су и ову препреку и пласирале се у финале.
Финале Купа шампиона се играло у Бриселу 11. маја 1966. године и противник Партизана је био првак Шпаније Реал из Мадрида. Играло се на чувеном стадиону Хејсел пред 55.000 гледалаца. Партизан је у свему био равноправан противник Реалу и у 55 минуту је повео поготком Велибора Васовића. На жалост играча Партизана то је било све што су могли да учине. Погоцима Амансија и Серене, Реал је успео да порази Партизан и освоји титулу шампиона континента[2].
| 11. мај 1966. Финале Купа шампиона |
|||
 Реал Мадрид |
2-1 | Партизан |
Град: Брисел Стадион Хејсел Судија: Рудолф Критлен (Немачка) Гледалаца: 55.000 |
Амансио  70'Фернандо Серена 76' |
(Репортажа) | Васовић 55' |
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Ајакс [уреди]
После финалне утакмице у Купу шампиона, већина играча Партизана је нашла ангажмане у иностраним клубовима. За Васовића се заинтересовао Ајакс из Амстердама. Васовић је за Ајакс играо од 1966. па до 1971. године. Одиграо је 145 првенствених утакмица и постигао је 13 првенствених голова. Са Ајаксом је такође освојио три титуле шампиона Холандије у сезонама 1966-67, 1967-68 и 1969-70 и тру Купа Холандије 1966-67, 1969-70 и 1970-71. Био је и капитен Ајакса, та част пре њега није указана ниједном иностраном играчу. Васовић је био први странац, капитен Ајакса. Ајакс је тих сезона био сензација у Европи са својим новим стилом игре. Тренер Михелс је увео такозвани тотални фудбал, где је сваки играч могао да игра било коју позицију, а то му је избор играча Ајаксовог тима и омогућио.
Одмах у првој сезони Васовић са Ајаксом осваја Куп и шампионску титулу Холандије[3], а те године двадесетогодишњи Јохан Кројф са 33 гола постаје голгетер шампионата[4].
У Ајаксу у коме је провео пет сезона, под диригентском палицом тренера Ринуса Михелса, Васовић је био капитен таквим играчима светске класе као што су били Кројф, Нескенс, Сурбијер, Стај, Хулсхоф, Мирен и Кајзер. Васовић је имао ту част да као капитен први подигне први Ајаксов освојени трофеј Купа шампиона, први од четири колико је Ајакс у својој историји до сада освојио.
Финала Купа шампиона са Ајаксом [уреди]
Финале се играло у Мадриду 28. маја 1969. године и противник Ајакса је био првак Италије Милан из Милана. Играло се на стадиону Сантијаго Бернабеу пред 50.000 гледалаца. Милан је повео са два нула и Ајакс је кренуо на све или ништа. Велибор Васовић постиже гол из пенала, смањује резултат на 2:1 и буди наде играча Ајакса. Али то све траје кратко и головима Сорманија и Пратија Милан повећава вођство на 4:1 и осваја титулу шампиона Европе[5].
| 28. мај 1969. Финале Купа шампиона |
|||
 Милан |
4–1 | Ајакс |
Град: Мадрид Стадион Хејсел Судија: Хосе Ортиз де Мендибил (Шпанија) Гледалаца: 50.000 |
| Проти 7' 40' 75' Анђело Сормани 67' |
(Репортажа) | Васовић 60' (пен) |
Финале се играло у Лондону 2. јуна 1971. године и противник Ајакса је био првак Грчке Панатанаикос из Атине. Играло се на Вемблију пред 90.000 гледалаца. Ајакс је био фаворит. Панатанаикос је у невероватној завршници у полуфиналу елиминисао Црврну звезду у две утакмице. Прву утакмицу је Звезда у Београду победила са 4:1 и очекивало се сигурно финале, међутим Панатенаикос, предвођен тренером Пушкашем је у Атини победио са 3:0 и захваљујући голу у гостима се квалификовала у финале. Већ ово је био велики успех за Грчки тим, тако да је Ајакс само завршио преостали део посла и омогућио Васовићу да подигне први Ајаксов трофеј победника Купа шампиона. Васовић први пут да није постигао погодак у финалу али га је зато први пут освојио[6].
Ајакс је финалну утакмицу Купа шампиона играо у следећем саставу:
- (1) Стај (голман), (7) Нескенс, (3) Хулсхоф, (4) Велибор Васовић (капитен),(2) Сурбијер, (6) Ријндерс, (14) Кројф, (9) Мирен, (8) Сварт, (10) Дајк, (11) Кајзер. У другом полувремену, као замене, су ушли (12) Бланкенбург и (15) Хан. Тренер је био Ринус Михелс[7].
| 2. јун 1971. Финале Купа шампиона |
|||
| Ајакс |
2–0 |  Панатанаикос |
Град: Лондон Вембли Судија: Џек Тејлор (Енглеска) Гледалаца: 90.000 |
| Дајк 5' Хан 87' |
(Репортажа) |
Репрезентација [уреди]
Васовић је за репрезентацију Југославије играо у периоду од 1961. па до 1966. године. За то време је одиграо 32 утакмице и постогао два гола и један аутогол.
Деби у репрезентацији Југославије, Васовић је имао на 18. јуна 1966. године на пријатељској утакмици у Београду против Марока. Крајњи резултат те утакмице је био 3:2 за Југославију.
Свој први гол за репрезентацију Васовић је постигао 4. новембра 1962. године, на квалификационој утакмици за европско првенство, против Белгије одржаној у Београду. Крајњи резултат је био 3:2 за Југославију. Друга два гола је дао Јосип Скоблар. Свој други гола за репрезентацију Васовић је постигао 7. новембра 1965. на квалификационој утакмици за светско првенство 1966. у Енглеској, против Норвешке. Крајњи резултат је био 1:1. Аутогол је постигао 27. септембра 1964. године на пријатељској утакмици против Аустрије у Бечу, када је репрезентација Југославије изгубила са 3:2.
Васовић са репрезентацијом није имао успеха колико на клупском плану. Није успео да учествује ни на једном од великих такмичења, европско или светско првенство. Једна од атрактивнијих утакмица на којој је играо је била утакмица коју је Југославија играла против репрезентације Европе. Утакмица је одиграна 23. септембра 1964. године у Београду на стадиону ЈНА пред 20.000 гледалаца.
| 23. септембар 1964. Пријатељска утакмица |
|||
| Југославија |
2–7 |  Европа |
Град: Београд Стадион ЈНА Судија: Годфрид Динст (Швајцарска) Гледалаца: 20.000 |
| Костић 31' Галић 62' |
(Статистика) | Зелер 22' 68' Еузебио 24' (пен) 43' 52' 56'Хосе Августо 67' |
|
|
||||||||||||||||||||||||||||||
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Тренерска каријера [уреди]
По завршетку активне играчке каријере, 1971. године, Васовић прелази у тренере. Прво као тренер одлази у свој матични клуб Партизан и преузима га у другом делу фудбалске сезоне 1971/72. На крају дебитантске сезоне са Партизаном заузима пету позицију првенства. Следеће сезоне, 1972/73, опет није успешан, Партизан завршава на четвртом месту. Васовић остаје у Партизану још пола сезоне 1973/74 и после преузима Пролетер из Зрењанина и француски Ангерс из Ангерса у приоду од 1975. до 1976. године. После у сезонама 1976/77 и 1978/79 преузима Пари Сен Жермен, али опет без неког већег успеха.[8], Етникос из Пиреја (1983), Црвену звезду (1986-1988), где у сезони 1986/87 заузима треће место и у сезони 1987/88 осваја титулу шампиона Југославије. На крају преузима швајцарски клуб ФК Белинцону из Белинцоне (1989) води га једну годину и после тога завршава тренерску каријеру[9]После године проведене у Швајцарској, Васовић се враћа у Београд и започиње своју правничку каријеру која му је у ствари и била основно занимање поред фудбала[10].
Признања [уреди]
Васовић је и поред релативно кратке каријере освојио толико титула да ретко који фудбалер може са тиме да се похвали. Са сваким од тимова за које је играо је освајао титуле шампионата државе.
Са Партизаном је освојио четири шампионске титуле Југославије
Финале Купа шампиона
- 1965/66 Партизан изгубио од Реал Мадрида са 2:1 (Једини гол за Партизан је дао Велибор Васовић[11])
Са Црвеном звездом је освојио једну шампионску титулу Југославије
Са Ајаксом је освојио три шампионске титуле Холандије
Три купа Холандије:
Такође је са Ајаксом играо у финалу холандског купа у сезони 1967/68, где су изгубили од Ден Хага са 2:1.[12]
Два финала Купа шампиона
Играчка статистика у ФК Партизан [уреди]
Статистика са Партизановог сајта[15]
| Такмичење | Број утакмица | Број голова |
|---|---|---|
| Првенствене | 162 | 22 |
| Интернационалне | 43 | 7 |
| Пријатељске | 125 | 36 |
| Куп Југославије | 12 | 1 |
| Куп европских шампиона | 15 | 3 |
| Средњоевропски Куп | 8 | 4 |
| Куп Ослобођења Београда | 2 | 1 |
| Укупно | 367 | 74 |
Референце [уреди]
- ^ Биографија Велибора Васовића на страници репрезентације
- ^ Champions' Cup 1965-66
- ^ Холандска фудбалска сезона 1966-67, табела и резултати
- ^ Листа стрелаца холандских шампионата
- ^ Champions' Cup 1968-69
- ^ Champions' Cup 1970-71
- ^ Статистика и резултати 1970-71
- ^ „France - Trainers of First and Second Division Clubs“. RSSSF Приступљено 24. 08. 2008.
- ^ „Switzerland - Trainers of First and Second Division Clubs“. RSSSF Приступљено 24. 08. 2008.
- ^ УЕФА, вести
- ^ Састави тимова и резултати
- ^ Званична страница холандског куп такмичења
- ^ Састави тимова и резултати
- ^ Састави тимова и резултати
- ^ Партизанова страница
