Жоао Бернардо Вијеира

Из Википедије, слободне енциклопедије
Жоао Бернардо Вијеира

João Bernardo Vieira.jpg

Биографија
Датум рођења 27. април 1939.
Место рођења Бисао (Португалска Гвинеја)
Датум смрти 2. март 2009.
Место смрти Бисао (Гвинеја Бисао)
Политичка партија ПАИГЦ,
независан
Професија политичар
Мандат(и)
председник Гвинеје Бисао
1. октобар 20052. март 2009.
Претходник Хенрике Роса (вд)
Наследник Рајмундо Переира (вд)
16. мај 19847. мај 1999.
Претходник Кармен Переира (вд)
Наследник Ансумане Мане
14. новембар 198014. мај 1984.
Претходник Луис Кабрал
Наследник Кармен Переира (вд)
премијер Гвинеје Бисао
28. септембар 197814. новембар 1980.
Претходник Константино Техеира
Наследник Виктор Сауде Марија

Жоао Бернардо Вијеира (порт. João Bernardo Vieira; Бисао, 27. април 1939 — Бисао, 2. март 2009) био је политичар и председник Гвинеје Бисао од 1980. до 1984, затим од 1984. до 1999. и напослетку од 2005. до 2009. године, када је убијен у атентату[1].

Биографија[уреди]

Рођен је 1939. године у Бисаоу, као припадник народа Папел. По струци електричар, 1960. се прикључио Афричкој партији за независност Гвинеје и Зеленортских Острва (ПАИГЦ) и убрзо постао један од истакнутијих герилских бораца. Због исказаних вештина у борби против португалске колонијалне војске, брзо је напредовао у хијерархији герилске војске.

Након избора 1972. које је провео ПАИГЦ на подручју под својом контролом, Вијеира је био постављен за председника Националне народне скупштине. Наредне године, у атентату је погинуо вођа ПАИГЦ-а, Амилкар Кабрал. Лево оријентисани официри извршили су 25. априла 1974. државни удар и срушили режим који је до тада водио рат против ослободилачких покрета у колонијама. Гвинеја Бисао је добила независност 10. септембра 1974, а Луис Кабрал је постао први председник земље. Вијеира је 28. септембра 1978. преузео функцију првог премијера државе.

Председник[уреди]

Привредно стање у држави је било све лошије, што је узроковало све веће незадовољство јавности. Вијеира је због тога 14. новембра 1980. извршио бескрвни државни удар и срушио владу Луиса Кабрала. Пад Кабрала узроковао је напетост са Зеленортским Острвима (Кабрал је био мешаног гвинејско-зеленортског порекла), која је кулминисала разлазом између две државе. Вијеира је повукао стари устав и формирао војно веће с њим на челу које је владало државом до 1984, када је успостављена цивилна власт и изгласан нови устав. Новембра 1983. био му је додељен чин дивизијског генерала[2].

Почетком 1990-их, Гвинеја Бисао је, као и већина афричких држава, усвојила вишестраначје. Опозиционе странке су легализоване 1991, а вишестраначки избори одржани 1994. године. Вијеира је у првом кругу освојио 46.20 % гласова наспрам седам других кандидата. У другом изборном кругу је победио, освојивши 52.02 % гласова, наспрам противника Кумбе Јале са освојених 47.98 % гласова[3]. Био је први демократски изабран председник, те је преузео функцију 29. септембра 1994. године.

Пад с власти и егзил[уреди]

Маја 1998. године, био је изабран за председника ПАИГЦ-а за још један четверогодишњи мандат[4]. Након тога је отпустио заповедника војске, Ансумана Манеа. Мане и његови симпатизери су се побунили и земља је убрзо утонула у грађански рат. Рат је завршио 27. новембра исте године, потписивањем мировног споразума[5]. Пошто Вијеира није сишао с власти, рат је поновно избио, али су се његове снаге овај пут предале 7. маја 1999. године[5][6]. Вијеира се испрва склонио у португалску амбасаду[6][7], а у јуну отишао у избеглиштво у Португалију[7]. На конгресу ПАИГЦ-а исте године, био је искључен из странке[8].

Повратак и нови председнички мандат[уреди]

Дотадашњи председник Кумба Јала срушен је с власти у војном удару септембра 2003, док се Вијеира вратио у Гвинеју Бисао 7. априла 2005. године. По повратку га је дочекало 5.000 симпатизера, а успео је и да скупи 30.000 потписа у петицији да се на изборима у јуну 2005. кандидује за председника[9]. Врховни суд му је, упркос оптужбама о убиству завереника око пуча 1985. и животу у егзилу, маја 2005. дозволио да учествује на изборима[10]. Његова бивша странка, ПАИГЦ, за свог је кандидата истакла Малама Бакаија Сању[11]. Вијеира је у првом кругу освојио 28.87 % гласова и заједно с Бакаијем Сањом отишао у други круг. Победио је Сању са 52.45 % освојених гласова[3] и преузео нови мандат 1. октобра[12].

Вијеира је по почетку мандата с главних позиција сменио супарнике, попут премијера Карлоса Гомеса Жуниора из ПАИГЦ-а[13].

Атентат[уреди]

Вијеира је 23. новембра 2008. године претрпео први покушај атентата, када је група побуњеника извршила напад артиљеријом на његову кућу. Након трочасовне борбе, напад је био одбијен[14].

Неколико месеци након покушаја атентата на Вијеиру, заповедник војске Батиста Тагме На Ваије погинуо је у експлозији бомбе 1. марта 2009. године. Рано ујутру следећег дана, група војника убила је Вијеиру док је излазио из своје резиденције[15]. Према изјави гласноговорника војске Заморе Индуте[16], Вијеира је био одговоран за убиство Тагмеа, након чега су његови војници ишли да га освете, убивши Вијеиру наредног дана. Војска је одбацила ове оптужбе[17].

Вијеира је сахрањен уза државне почасти у Бисаоу 10. марта 2009, а његовој сахрани назочило је неколико хиљада људи[18].

Европска унија и САД осудиле су убиство Вијеире, а Афричка унија је овај атентат назвала криминалним чином. Осудама се придружила и Социјалистичка интернационала, чијом је чланицом била Вијеирина странка[19].

Извори[уреди]

  1. ^ "Guinea-Bissau president shot dead ", BBC, 2 March 2009
  2. ^ Кто есть кто в мировой политике / Отв. ред. Кравченко Л. П. — М.: Политиздат, 1990 - С.97
  3. ^ а б Elections in Guinea-Bissau, African Elections Database.
  4. ^ "Guinea-Bissau: President Vieira cleared to run for re-election", AFP (nl.newsbank.com), 14 May 1998.
  5. ^ а б "Loyalist troops capitulate", IRIN, 7 May 1999.
  6. ^ а б "Guinea-Bissau palace ablaze", BBC News, 7 May 1999.
  7. ^ а б "Deposed Guinea-Bissau's president arrives in Portugal", BBC News, 11 June 1999.
  8. ^ "GUINEA-BISSAU: PAIGC chooses new chairman, expels Vieira", IRIN, 10 September 1999.
  9. ^ "Nino Vieira returns from exile to a hero's welcome", IRIN, 7 April 2005.
  10. ^ "Vieira and Yala cleared to contest June presidential election", IRIN, 11 May 2005.
  11. ^ "Nino Vieira says he will contest presidential election", IRIN, 18 April 2005.
  12. ^ Report of the Secretary-General on developments in Guinea-Bissau and on the activities of the United Nations Peacebuilding Support Office in Guinea-Bissau, United Nations Security Council, 2 December 2005.
  13. ^ "President appoints controversial new prime minister", IRIN, November 2, 2005.
  14. ^ "Guinea-Bissau president escapes coup attempt", Associated Press (International Herald Tribune), November 24, 2008.
  15. ^ "Renegade soldiers kill Guinea-Bissau president", Associated Press, March 2, 2009.
  16. ^ Howden, Daniel (3. 3. 2009). „President shot dead in palace as rebel troops take revenge“. The Independent Приступљено 10. 3. 2013. 
  17. ^ "Guinea-Bissau president 'killed in clash between rival soldiers'", The Guardian, 2 March 2009
  18. ^ "'Stop killing ourselves' plea at G Bissau leader's funeral", AFP, 10 March 2009.
  19. ^ Socialist International - Progressive Politics For A Fairer World, Приступљено 31. 3. 2013.