Футуризам

Из Википедије, слободне енциклопедије
Умберто Бочони, Испод перголе
Умберто Бочони - Јединствени облици континуитета простора
Пример футуристичке архитектуре Антониа Сант Елиа

Футуризам је уметнички покрет основан нешто пред Први светски рат у Италији, као први авангардни покрет. Касније се јавља и у Русији, Енглеској, као и у другим земљама.

Покрет започиње песник Филипо Маринети својим манифестом, објављеним у Француским дневним новинама Фигаро 1909. године. У манифесту, Маринети је желео да уздрма учмалу и заосталу Италију и да покуша да је испровоцира да крене у правцу некаквог напретка, у правцу једне брже индустријализације, бржег техничког развоја, да размишља у једном садашњем времену и да не буде задовољна својом прошлости. „Не желимо део ње, прошлости", писао је, „ми, млади и снажни, Футуристи" Футуристи су обожавали брзину, технологију, младост, насиље, аутомобил, авион, индустријски град, итд.

Допринос футуризма модерној уметности[уреди]

Футуризам као и кубизам се може сматрати једним од потпокрета у оквиру апстрактне уметности. Футуризам је заправо форма кубизма коју су створили италијански сликари, а који су се нашли у Паризу у време када су Брак и Пикасо потресли уметничке кругове својим новим ликовним подухватом, који је касније добио име кубизам. Најзначајнији уметници овога покрета су Умберто Бочони и Ђакомо Бала. Обојица су студирали уметност у Француској и по повратку у Италију били су заинтригирани наглим напретком индустрије. Заједно са песником Филипом Томасом Маринетијем оформили су једну идејну групу. Свој ликовни израз су формулисали на бази модерних машина, брзини и жестини савременог живота, као и психолошком утицају овога феномена на људски менталитет и активност. Бочони, Северини и њихови сљедбеници, настојали су да прикажу лепоту модерних машина помоћу снопова линија и равни које на сликарској површини стварају ефекат динамичног кретања и напетости. Представљање брзог кретања у ликовној форми је њихова основна преокупација. Такође су покушали да интерпретирају савремене социјалне догађаје, као што су побуне, штрајкови, рат, односно све оне које су сматрали да ће бити од утицаја на будућа дешавања у друштву.

Страственост идеја ове групе, није била у адекватној размери са њиховим уметничким доприносом, јер су они само дали енергију покрета статичној геометрији кубизма и поново вратили богатство колорита. Могло би се рећи да њихово обраћање машинама као новом тематиком сликарства, било њихов најзначајнији допринос модерној уметности, јер су тиме упозорили друге уметнике и публику на њихов потенцијал и природу времена у којем су живели.

Историја футуризма[уреди]

Иако се неки трендови ка настанку футуризма могу пратити и пре, за настанак футуризма сматра се 1909. година када је од италиански песник Филипа Маринетија објавио „Футуристички манифест“ у париском листу Ле Фигаро. У овом манифесту Маринети је огласио програм у неколико тачака и то; љубав немира, брзине, поезије, одважности и револта. Практички се може презентовати тријумф човека над природом.

1910. издали су сличан манифест сликари а 1912. архитекти.

Футуризам се проширио и у Русију, где је постао веома популаран и помогао развој два сродна руска правца, егофутуризам и кубофутуризам.

Идеолошки футуризам је био нејединствен и њему су се прикључиле све политичке групе. Око 1921. Маринети се спријатељио са Мусолинијем, а на конгресу футуриста из 1924. године званично се приклонио фашизму.

Светски књижевници[уреди]

Сликарство[уреди]

Футуризам је био у овој области јако сличан кубизму и циљ је био добити слику у покрету - представити на слици покрет и кроз ове тежње се долазило до апстракције

Литература[уреди]

  • H. W. Janson, Istorija umetnosti, Beograd 1962.
  • Ђина Пискел, Општа историја уметности, Београд 1972.
  • Markus Steigman/ René Zey - Lexikon der Modernen Kunst Tehniken und Stile Hamburg 2002.
  • Dejiny umenia, Michael V, Altpatov, Martin 1976
  • Umění, Hendrik Willem van Lon, Praha 1939.
  • Enciklopedija likovnih umjetnosti, L.Z. FNRJ, Zagreb 1969.
  • Мала енциклопедија Просвета, Београд, 1959.
  • Svet umenia, IKAR, Bratislava 2002.
  • Spozname umenie R. Dickensova a M. Griffildova, B. Bystrica 2004.
  • Dejiny umenia, Mladé letá Bratislava 2001.
  • Svetové dejiny umenia, B.F. Groslier, Larusse, Praha 1996.


Покрети у уметности
Ренесанса · Маниризам · Барок · Рококо · Неокласицизам · Романтизам · Реализам · Прерафаелити · Академизам · Импресионизам · Неоимпресионизам · Постимпресионизам
ХХ век
Модернизам · Кубизам · Експресионизам · Апстракција · Плави јахач · Die Brücke · Дадаизам · Фовизам · Нова уметност · Plakatstil · Баухаус · Поп арт · Де стијл · Декоративна уметност · Апстрактни експресионизам · Футуризам · Супрематизам · Конструктивизам · Надреализам · Минимализам · Концептуална уметност · Постмодернизам