Клозет

Из Википедије, слободне енциклопедије
Уређај за испирање за клозетску шољу
Краљевски клозет у "Hampton Court" палати у Лондону
WC
Кућица клозета у Берлину
Слободно стојећи колзет у (Ел Салвадор

Клозет, (старофранцуски clos, лат. clausum од claudere закључати, затворити), нужник, заход, клоња, wc, тоалет, 00, је простор у коме се одлажу течни продукти метаболизма човека, фекалије (фецес и урин).[1] [2] [3] Значај овог одлагања на тачно одређеном и зато предвиђеном месту, по одређеним технолошко-хигијенским правилима је у превентивној функцији спречавања зараза и човека и животиња које би заразу преносиле.[3]

Историја[уреди]

Оног момента када је човек почео да бира место на коме ће одложити продукте свога метаболизма, а не на било ком месту, више је напредовао него колико ће напредовати од тог времена до времена данашњих клозета. Велика промена био је и следећи корак када је налазио скривена места склоњена од насеља у којима је боравио и стаза којима је пролазио.

Тек је значајан напредак и човека и клозета онај када је неестетске и дегутантне продукте сопственог метаболизма почео да затрпава. Тако је постепено, како то бива и у свим другим његовим сазревањима и напредовањима дошао и до просторије у којој се и несметано и хигијенски вршило ово одлагање. Коначно је у просторијама копао рупе које би после затрпавао земљом, или би постављао посуде, чији би садржај повремено истресао.

Модерни клозети су настали у давно доба цца 25. векова п. н. е. - људи из области Харапа у данашњем Пакистану имали су водене тоалете у свакој кући који су били спојени покривеним каналима од печене глинене опеке. Клозети су постојали и у старом веку у Египту и Кини. У Риму су неки клозети били део јавних купатила, где су мушкарци и жене били измешани у заједничком друштву. Коначно с изумом клозетска шоља, и њеним прикључењем на водоводне и канализационе инсталације, настали су данашњи клозети.

Као проналазач клозетског уређаја са испирањем сматра се сир Џон Харингтон 1596. године и ако су се у викторијанске доба развиле побољшане регулације које је вероватније направио Александар Комнинг него Томас Карпер како се то уобичајено наводи и ови клозети су се раширили. Пре и после прелазног доба многи људи су употребљавли екстерне клозете.[4]

Типови клозета[уреди]

Постоји много типова клозета и много начина хигијенског чишћења тела после употребе клозета. Највише зависи од обичаја локалних извора. Неки клозети су прилагођени за инвалиде и они имају приступ за колица а често и могућности за придржавања.

На западу је најчешћи облик испирајућег клозета, иако се чучавци употребљавају у социјалним уређењима. Клозети могу бити нпр.:

У кући може да буде клозет у истој просторији као и туш, када, умиваоник као и одељено. [3]

Јавни клозети[уреди]

Јавни клозети су често одељени у кабинама а умиваоници су заједнички. Уређаји за мушкарце често имају писоаре који су причвршћени на зиду или текуће канале који су заједнички.

Клозети у екстеријеру имају форму јавне организације и уређења. Постоје варијанте без канализације са једноставним дизајнима до луксузних верзија које се аутоматски чисте после сваке употребе.

Неки клозети на селу за јавну употребу могу бити прикљчени на канализацијску мержу или се складиште и одвозе одпад- чисте по потреби. Многи клозети се чисте на месту али има и такових које су мобилни и чисте се у централама.

Неки клозети су бесплатни а неки се плаћају скупљањем новца на разне начине било са контролом или без ње. На многим аутобусним и жељезничким станицама су инсталирани клозети са паћеном употребом.[3]

Клозети у саобраћају[уреди]

Клозети су уобичајено у авионима, возу, често међумесном аутобуском саобраћају, трајектима, али не и метроима, трамвајима и другим аутобусима.[3]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Клајн И. и Шипка М , Велики речник страних речи и израза, Прометеј, Нови Сад, 2008.г.
  2. ^ Караџић В. , Српски рјечник, НОЛИТ Београд, Београд, 1972.
  3. ^ а б в г д Група аутора, Превентивна медицина, Веселин Маслеша, Сарајево, 1962.
  4. ^ Група аутора, Енциклопедија лексикографског завода, Југословенски лексикографски завод, Загреб, 1962.г.

Спољашње везе[уреди]

Вики речник
Викиречник има значење речи