Корисник:Dare22/песак

Гоша ФОМ

Гоша ФОМ
Врста	акционарско друштво
Делатност	машинство
Основано	1923.
Седиште	Индустријска 70 Смедеревска Паланка, Србија
Руководиоци	Срдан Димитријевић (генерални директор)
Услуге	производња, одржавање и ремонт
Веб-сајт	www.gosafom.com

Гоша ФОМ је компанија која се бави производњом: коксних машина и опрема, рударском опремом, мателуршком опремом, хидромеханичком опремом, инжењерингом, дизалица, редуктора, челичних контрукција. Седиште се налази у Смедеревској Паланци.

Оснивање и почетак рада

Компанија Гоша основана је 1923. године српским и француским капиталом под називом Јасеница АД, као радионица за ремонт вагона и израду челичних конструкција. Почетак производног програма садашње компаније Гоша ФОМ А.Д. настаје 1930. године оснивањем радионице за израду челичних конструкција, дизалица, мостова и осталих објеката.

Првих година производња је била симболична. Повремено су израђивани проста гвоздена конструкција, колица и вагонети. Посебна хала за производњу гвоздене конструкције, мостовна радионица, изграђена је током 1930. и 1931. године. Опремљена је дизалицама, машинама и алаткама за такву производњу. Планирано је да производи мостове, хале, резервоаре, жичаре и вагонете за руднике. Капацитет је износио 1200 тона гвоздене конструкције годишње.

Дизалица (кран)

Јасеница ад. је тада имала три погона: Мостоградња, Вагоноградња и Ремонт авиомотора, као и пратеће радионице. Од 1931. до 1941. године у погону Мостоградња произведено је више мостова, међу којима су најважнији мост на прузи Београд-Краљево-Скопље, прузи Приштина-Пећ и прузи Пожаревац-Кучево. До године 1937. мостови су грађени технологијом закивања. Јасеница ад. погон Мостоградња 1937. године произвео је први заварени мост на реци Тимок код Зајечара. Заваривање је изведено ручним електролучним поступком. да би изградила мост заваривањем, фабрика је претходно морала да добије атест акредитованих институција Југославије и Европе. Био је то велики подухват на европском нивоу. За време Другог светског рата, од 1941. до 1944. године, фабрика је радила веома слабим интензитетом због недостатка посла и материјала, али и радника. Најважнији послови били су обнова мостова, после Другог светског рата, јер их је већина била порушена. Највећи посао био је обнова железничког моста на Сави у Београду. На том послу погон Мостоградња је радио 1944. и 1945, године. Ово је био велики успех јер нису постојали механизација и алат. У времену од 1944. до 1946. године обновљен је двадесет један мост, а изграђено је и неколико нових мостова. Највећи је мост Богојево на Дунаву. У времену од 1945, до 1949. године Јасеница погон Мостоградња произвела је мостова - 8.161 тона, хала - 3.766 тона, дизалица - 320 тона, резервоара - 217 тона, цевовода 311 тона, жичара - 332 тоне, рударских вагонета - 3.614 комада.

У овом периоду десиле су се веома крупне промене у привреди, тако да је Јасеница ад. од 29.1.1947. године регистрована као фабрике у власништву ФНРЈ.

Период стабилне производње

Од 1. јануара 1950. године фабрика Јасеница ад. променила је име у Фабрика вагона и гвоздене конструкције „Драгослав Ђорђевић - Гоша“ по народном хероју из Другог светског рата који је рођен у околини Смедеревске Паланке, а радио је у Јасеници ад. 1937. и 1938. године. Касније је из назива изостављено име Драгослав Ђорђевић и остало је само „Гоша“.

Одлуком државних и партијских органа тадашње Социјалистичке Југославије индустријска предузећа, велетрговине и друге фирме из државног власништва прешла су у власништво запослених. Уведено је такозвано радничко самоуправљање. Највиши орган управљања у предузећима био је Раднички савет. Избори за први Раднички савет у Гоши одржани су 28. јануара 1950. године. Железнички мостови у Бихаћу, Варешу, Скопљу, Бања Луци, Обилићу, серија мостова на прузи Сарајево-Плоче и серија мостова за индијске и бурманске железнице (20 мостова); друмски мостови Прибој на Лиму, Оточац, Трње у Загребу преко Саве и Бранков мост преко Саве у Београду, Жабаљ преко Тисе; железничкодрумски мостови: Панчевачки мост преко Дунава у Београду, Сента преко Тисе и у Бурми преко реке „Ситинг”, као и специјални мостови: Висећи Горажде, понтонски мост у Пули и покретни мост код Сомбора најзначајнији су мостови произведени у том периоду. Мост у Бранковој улици у Београду изграђен је 1954. године у кооперацији са фирном „Mан” из Немачке.

Од 1954. године интензивирана је производња дизалица. Производњом 14 дизалица за фабрику алуминијума Ражине у Хрватској 1954. године дизалице су постале значајан производ Гоше и то траје до данас. Од 1955. до 1964, године произведене су дизалице за Железару Илијаш - 20 дизалица, Бродорадилиште Београд - З дизалице, Радоје Дакић Титоград - 5 дизалица, затим ФАП Прибој, Нафтагас Зрењанин, Цементара Беочин, Застава Крагуевац, Железара Равне, рудник Колубара, као и Фаграм Смедерево. Значајан производ који је израђиван само у том периоду, јесу жичаре за руднике. Најзначајнији међу њима су рудници Аранђеловац, Шупља стена, Беочин и Колубара. Произведено је и више антенских стубова. Најважнији су антенски стубови на Авали - Авалски торањ и на планини Овчар.

Развој пројектовања и производње опреме

Овај период био је веома значајна фаза у развоју фабрике, њеном организовању, развоју пројектовања и производње опреме, као и повећању обима и вредности производње за домаће тржиште и извоз. Развој нових производа, повећање обима производње, кадровско јачање и повећање броја запослених неизбежно су утицали и на промену организације Гоше.

Хидроелектрана Ђердап

Од 8. маја 1970. године Гоша се звала Индустрија шинских и друмских возила, опреме и металних конструција Гоша. Састојала се од Фабрике опреме и металних конструкција, Фабрике шинских и друмских возила и заједничких служби. Фабрике су имале све службе у свом саставу. У том периоду произвођени су значајни и велики мостови. Најважнији је свакако мост Газела преко Саве на ауто-путу у Београду, дужине 460 м. Пројекат, испоруку и монтажу урадиле су домаће фирме. Гоша ФОМ је испоручила челичну конструкцију. Мост је пуштен у саобраћај 1971. године. За пругу Београд-Бар испоручено је и на њој је монтирано седам великих мостова укупне тежине око 5000 тона. Реализовани су од 1971. до 1973. године.

Посебнно треба истаћи мост Мратиње на хидросистему Пива. Гоша ФОМ га је самостално пројектовала, изградила и монтирала од 1975. до 1977. године. За тај мост као објекат најбоље изведене металне конструкције у Југославији Гоша ФОМ је 1977. године добила награду.

Производња хидромеханичке опреме почела је 1964. године уговарањем израде и монтаже хидромеханичке опреме за Хидроелектрану "Потпећ" на Лиму и Хидроелектрану "Бајина Башта" на Дрини. Од 1968. до 1971. године Гоша ФОМ је учествовала у контруисању. производњи и монтажи опреме на једној од највећих хидроелектрана у Европи - ХЕ " Ђердап" на Дунаву.

Кооперација с великим светским фирмама

Редуктор

Овај период може се сматрати златним годинама Гоша ФОМ. Модернизована фабрика, повећаног капацитета, с квалитетним кадровима, постала је велики произвођач крупне инвестиционе опреме у југословенским и светским размерама. Производила је опрему за страно тржиште више него за домаће - постала је велики извозник. Освојена је металуршка, косна и рударска опрема, редуктори. Остварена је сарадња и кооперација с великим светским фирмама. Заједничким улагањем са фирмом „Ајкоф” створена је нова фабрика редуктора.

Гошу“ је три пута посетио председник СФР Југославије Јосип Броз Тито - 16. децембра 1952. године, 25. новембра 1970. и 2. октобра 1978. Тиме се „Гоша“ веома поносила, јер је председник Тито ретко које предузеће посетио три пута.

Те 1983. године „Гоша“ је добила награду АВНОЈ-а. То је највеће југословенско признанье које су добијале организације и појединци за изузетне резултате у дужем временском периоду.

Свечаност поводом 60 година „Гоше“ одржана је 26. маја 1983. године. Посебан део свечаности било је пуштање у рад новоизграђене фабрике редуктора. Фабрика редуктора изграђена је на основу уговора о заједничком улагању фабрике „Гоша“ и западнонемачке фирме „Ајкоф” (Бохум).

Рударска опрема

Рударска опрема производила се у Јасеница ад. и у првим данима „Гоше”. Произвођени су спорадично рударски вагонети, жичаре и извозни јамски торњеви. Озбиљна производња рударске опреме почела је крајем осамдесетих година сарадњом с познатим европским фирмама из те области. Рударска опрема за коју се Гоша ФОМ определила је опрема за копање и транспорт угља у подземној и површинској експлоатацији.

У тој области успостављена је сарадња с немачким фирмама „Клокнер Бекорит” и „Хемшид” на производњи хидрауличних подграда, а са фирмом „Ајкоф” из Бохума, познатим светским произвођачем рударске опреме, отпочела је сарадња на изради машина за копанье угльа и редуктора. Резултат те сарадње било је заједничко улагање у изградњу фабрике редуктора „Гоша“ - „Ајкоф” у Смедеревској Паланци.

Пошто се у Србији и Југославији планирала изградња више термоелектрана и отварање рудника угља с површинском експлоатацијом, руководство фабрике донело је одлуку да отпочне озбиљну производњу те опреме. То су такозвани БТО системи (багер, трака, одлагач). У Европи је било само неколико великих произвођача тих система. У производњи рударске опреме Гоша ФОМ је участвовала као кооперант иностраним испоручиоцима те опреме („Круп”, „Такраф”).

Значајна година за развој справа за површинске копове је 1982. године, када је уговорена производња два багера СРС1300 и три одлагача А2Рс-Б5500.55 за површинске копове "Ћириковац" и "Добро село" у кооперацији са испоручиоцем "Такраф", који је Гоша ФОМ поверио пројектовање комплетног претоварног уређаја.

Године истрajности

Догађаји деведесетих година прошлог века, ратови и распад Југославије, нестанак СССР-а и укидање социјалистичког система у земљама Источне Европе утицали су на смањивање тржишта и пад привредне активности у Републици Србији. Индустријска производња значајно је опала и многа предузећа доспела су у тешку ситуацију. Томе је нарочито допринео економски ембарго Савета безбедности Уједињених нација уведен Србији 1992. године.

ГОША ФОМ је тај тежак период релативно добро подносила захваљујући до тада освојеним програмима и способним кадровима. Обим производње је смањен, али је био стабилан. Иако су услови за добијање и реализовање послова из ове области били веома тешки, фабрика је успела да задржи већи број постојећих купаца. Задржала је постојећи производни програм и ради боље упослености - освојила је нови.

Хидромеханичка опрема је пројектована и произвођена у мањем обиму, али и то је било веома значајно с обзиром на околности. Реализовани су уговори за миниелектрану „Зрмања” у Хрватској 1992. године, брану „Сиди ел Барак” у Тунису 1997. године, ХЕ „Ђердап” 1997. године и брану „Вуед ел Брек” у Тунису 2000. године. Највећа и најобимнија била је испорука ове опреме 1995. године за брану „Сулана” у Перуу - трећа фаза великог пројекта „Чира Пира”.

Приватизација

Нови закон о приватизацији донесен је 2001. године. Агенција за приватизацију Владе Републике Србије донела је одлуку да се Гоша ФОМ приватизује путем јавног тендера. То је велико признање јер је само неколико предузећа из области металне и електроиндустрије у Србији приватизовано путем јавног тендера. Начин приватизације Гоша ФОМ одређен је на основу њене величине, пословних резултата, кадровских и производних потенцијала.

Тендер за приватизацију Гоша ФОМ расписан је марта 2005. године. Продавало се 71,02% капитала. На тендеру, поред осталих, учествовао је и Конзорцијум 363 физичка лица заједно с руском фирмом ОАО „Кокс“ - Кемерово. 363 физичка лица су запослена у Гоша ФОМ а ОАО „Кокс“ - Кемерово је дугогодишњи купац опреме и машина Гоша ФОМ. Већину у Козорцијуму имала су физичка. Агенција за приватизацију донела је одлуку да се Гоша ФОМ прода Конзорцијуму физичких лица и „Кокс“ - Кемерово. Уговор о купопродаји потписан је 9. 9. 2005. године. Осим плаћања уговорене цене, обавезе Конзорцијума биле су веома велике: да инвестира у наредних пет година, одржава структуру и обим производње, не отпушта вишак радника три године, као и да обезбеди банкарске гаранције велике вредности. На првој скупштини акционара 24. 12. 2005. године изабрани су Управни и Надзорни одбор. Управни одбор за генералног директора именовао је Срдана Димитријевића, а за заменика Александра Живковића. Конзорцијум је све своје обавезе испунио и 2010. године коначно је постао већински власник Гоша ФОМ.