Корисник:Milicais4219/песак

С Википедије, слободне енциклопедије

Листа острва у Србији[уреди | уреди извор]

Ово је листа острва у Србији. Најпознатије острво је Ада Циганлија, које је популарно рекреационо подручје и туристичко место. Поред Аде, Београд има укупно 16 острва[1] на рекама, од којих су многа и даље неискоришћена. Међу њима се Велико ратно острво на ушћу у Саву истиче као оаза неразбијене дивљине (посебно птица).[2] Ова подручја, заједно са оближњим Малим ратним острвом, заштићени су од градске владе као резерват природе.[3]

Назив Локација Опис Слика
Ада Циганлија Река Сава

(Београд)

Ада се налази на реци Сави и највећи је београдски спортско-рекреативни комплекс. Данас је повезан са десном обалом Саве преко два насипа, стварајући вештачко језеро. То је најпопуларније одредиште Београђана током врелих летњих дана. Постоји 7 километара дугих плажа и спортских објеката за разне спортове, укључујући голф, фудбал, кошарку, одбојку, рагби савез, бејзбол и тенис.[4] Током лета дневно се купа између 200.000 и 300.000 купача. Клубови раде 24 сата дневно, организујући музику уживо и забаве на плажи преко ноћи. Доступни су екстремни спортови, као што су банџи скакање, скијање на води и paintballing.[4] На острву постоје бројне стазе на којима је могуће возити бицикл, прошетати или трчати.[4]
Ада Хуја Река Дунав

(Београд)

Низводно од панчевачког моста на само четири километара од центра Београда, налази се приобаље познато под именом Ада Хуја. Протеже се од Панчевачког моста до села Вишњица. С једне стране обликују га воде Дунава, а са друге стране Вишњичка улица. Годинама се на овом простору одлагало смеће из целог Београда, док депонија није пребачена. Оно што је Велико ратно острво за Београд, то је Ада Хуја за Палилулу.

Уређени кеј и осветљена пешачка стаза са клупама за одмор и мобилијар за децу привлаче многе Палилулце да уживају у овом простору. Један део кеја је уређен као пристаниште. На јеном месту налази се прилаз за бродове и путнике.

Ада Кале Река Дунав (граница Србије и Румуније) Изградња заједничког југословенског-румунског мега пројекта који ће коначно припитомити реку Дунав започета је

1964. године. Док је 1972. године брана Гвоздене Капије I напокон отворена, а 1984. године је завршена брана Гвоздене Капије II заједно са две хидро централе и две капије за регулисање протока воде. Насеље стара Оршава, дунавско острво Ада Кале и макар пет других насеља са све 17.000 становника су морали да се преселе. Људи су променили место становања, а села су заувек изгубљена у Дунаву.

Ада Међица Река Сава

(Београд)

Ада Међица је речно острво овалног облика у реци Сави, дугачко километар и широко 200 метара. Налази се северно од централног дела много веће веће Аде Циганлије.

Шумско је место и нема стално становништво, али има много викенд кућа у власништву становника Београда и околине. Током лета преко 2000 Београђана проведе викенд на овом речном острву, до које се може стићи само чамцима. Слободне активности укључују пливање, шетање, као и пецање, јер је ово подручје готово нетакнуто и без туристичког садржаја. Једна од месних заједница под именом махала Блокови на Новом Београду названа је Ада Међица 1990-их, где је са 2002. годином имала 4636 становника. Име острва, Ада Међица, на српском значи гранично речно острво, јер је река Сава вековима била граница многим државама ( Римско царство, Византијско царство, Краљевина Мађарска, Србија, Османско царство... ) Острво је и данас на граници, јер припада општини Нови Београд, а после 100 метара је Ада Циганлија која припада општини Чукарици.

Баричка ада Река Сава

(Барич)

Налази се надомак Обреновца и има јако лепу уређену пешчану плажу на којој уживају становници Обреновца, али и они који се ту нађу у врелим летњим данима. Протеже се од ушћа реке Колубаре у Саву. Налази се на сред реке Саве, а они који је се сећају из давнијих времена кажу да је то била српска најлепша пешчана плажа. Изоловано и ушушкано, право је место за пецање и пливање.
Бисерно острво Река Тиса

(Нови Бечеј)

Половином осамнаестог века предузети су обимни мелиорациони радови, утврђивање обала и решавање тока реке. Тако је највећа окука Тисе просецањем новог корита у дужини од осам километара код Новог Бечеја доведена тик до варошких кућа. Панонска лепотица приморана је да напусти старо корито дуго 23 километра и тако је настало Бисерно острво.

Бисерно острво добило је назив због веома плодног земљишта које се шири на 980 хектара земљишта. Природно добро налази се уз десно обалу реке Тисе између насеља Бачко Градиште и Чуруг. Просторно се налази у општинама Бечеј, Нови Бечеј и Жабаљ.

Чакљанац Река Дунав

(Панчево)

Чакљанац или у народу познато као Бела Стена је речна ада на десној обали Дунава, која почиње на 1159 км. пловног пута и завршава се на 1153 км низводно од ушћа реке Тамиш. Налази се на територији града Панчева, а око 12 км је удаљена од центра Београда. На Белој Стени је саграђено око 300 викендица. Насељен је само почетак аде (такозвани Шпиц, гледано од Београда), где се налази и пешчана плажа, ресторани, док се остатак налази под шумом. Преовладава Канадска Топола и у мањој мери Јасен. На Белој Стени нема пијаће воде. Превоз чамцима до Беле Стене је организован у летњим месецима из Вишњице, Панчева и из викенд насеља „Чапљин”, које се налази на левој обали Дунава и до кога се стиже колским путем, искључењем десно са пута Београд-Панчево у делу код надвожњака. Острво је сврстано у 3. категорији заштићених природних добара, као подручје од локалног значаја.[5]

Распрострањено на 159 хектара (390 ари)[6].

Чапља Река Дунав

(Палилула, Београд)

Пројектована површина острва је 582м² која је два пута већа од Аде Циганлије и три пута већа од Великог Ратног Острва. Како би пројекат напредовао потребно је ископати канал дуж постојећег насипа, чиме би мочварна подручја постала право острво. Чапља ће бити готово три пута већа по површини, различитог облика, неће имати никакву мостну везу, а за разлику од Великог Ратног Острво које је законом заштићено, будуће острво ће бити главна туристичка и рекреативна атракција.

Чапља острво ће бити сврстана у једну од београдских општина - Палилула.

Дунавац острво Река Дунав
Форконтумац Река Дунав

(Панчево)

Форконтумац је речно острво које се налази на реци Дунав, југозападно од Панчева и источно од Београда. Већи део острва је обрастао густом вегетацијом, а на више места на острву се налазе баре издуженог облика које су некада били канали којим је текла дунавска вода. Викенд насеље и излетиште Бела Стена се налази на западном крају острва. Северно од Форконтумца је ушће Тамиша у Дунав. Острва Чакљанац и Штефанац Која су данас засипањем канала претворена у једно острво се налази јужно од аде Форконтумац. Сва три острва као и Старчевачка ада припадају општини Панчево. Аде Форконтумац, Штефанац и Чакљанац чине заштићено станиште треће категорије и представљају функционалну целину водених, влажних и шумских станишта. Одлуку о заштити природног добра „Панчевачке аде”, донела је Скупштина града Панчева 5. маја 2019. године на основу студије о заштити коју је израдио Покрајински завод за заштиту природе.

Распрострањено на 391,7 хектара (968 ари)[6].

Велико ратно острво Река Дунав

(Земун)

Велико ратноострво је речно острво у Београду које се налази на ушћу Саве у Дунав и ненасељено је. Према административној подели припада граду Београду, а налази се на територији градске општине Земун. Године 2005. увршћено је у списак природног добра Србије и дато на управљање ЈКП „Зеленило Београд“. Највећи део острва прекривен је шумом, а за разлику од фауне и флоре, на простору Великог ратног острва нема много врста сисара, због изолованости и честог плављења.

Данас се око две трећине острва користи као природни резерват за 196 врста птица, од којих су многе угрожене. На северном шпицу налази се мала пешчана плажа Лидо, док је остатак острва заштићен законом и његова урбанизација није дозвољена. Велико и Мало Ратно острво имају, међу очуваним влажним стаништима која се налазе у Београду највећу разноврсност у бројности животињских врста, посебно птица и биљних врста везаних за мочварна станишта. Острво представља тачку највећег биодиверзитета на територији Београда, када је реч о фауни.

Грочанска ада Река Дунав

(Гроцка)

Грочанска ада је посебно популарно међу пецарошима, а будући да није претерано урбанизовано и даље једно од ретких места на којима можете да се опустите. Окружена Дунавом, ова ада се, према речима становника, помера. Кажу да за годину дана пређе чак 200 метара. Грочанска ада има и једну атракцију - велики храст стар преко 150 година. На острву постоји и плажа на којој се лети становници боре против високих температура купањем.
Каменича ада Река Дунав

(Нови Сад)

Кожара Река Дунав

(Палилула, Београд)

Речно острво смештено на левој страни обале Дунава. Део је самог града Београда и припада београдској општини Палилула.

Кожара је троугластог облика, смештено у банатском дели између Дунава и канала Јојкићев Дунавац, завршавајући се код дела потока Визељ у Панчевачком Риту. Кожара се простире на површини од 0,44км².

Крчединска ада Река Дунав

(Крчедин)

Једно од највећих дунавских острва које је настало померањем тока Дунава на југ када је пресекао сопствени меандар и тако је формирао острво. Са јужне стране аде је главни ток реке Дунав, док је са северне стари ток на коме се налази острво Дунавац.

Распрострањено је на 8,8 км² у општини Инђија.

Мачков пруд Река Дунав
Мала Циганлија Река Сава

(Београд)

Полуострво које обухвата мали залив "Бежанијски зимовник", где се налазе објекти бродоградилишта Београд.

Дугачко је свега 1 км и широко 200 метара.

Мали мачак Река Дунав
Мало ратно острво Река Дунав

(Земун)

Мало ратно острво припада општини Земун и налази се између јужне обале Великог ратног острва и десне обале реке Дунав. Настало је вишевековним гомилавањем песка, шљунка и муља које је Дунав носио и због мале брзине реке се таложио. Има доста стабилнију и чвршћу подлогу и због тога је представљено као сигурније место од Великог ратног острва.

Дужине је око 300 метар, док се ширина распростире до 60 метара.

Острво Костолац Река Дунав

(Косталац)

Распрострањено на 60км² од чега је 20 км у дужини и 3 км у ширини. Острво се налази источно од Београда, врло је пошумљено и ненасељено.
Ostrovo Река Дунав

(Велико Градиште)

Острово је уствари село на дунавској ади на само 5 км од Костолца. Са леве стране села протиче Дунав, док је са десне стране Дунавац, то јест рукавац који одваја село од копна. Село је у потпуности окружено водом.
Панчевачки рит Река Дунав

(Панчево)

Панчевачки рит је једно од највећих острва на реци Дунав са површином од 378,6 км².
Парадајз Река Дунав

(Вишњица, Београд)

Назив Парадајз острва је симболичан и води порекло од самониклог парадајза који је пронађен на више различитих локација на острву. Настало средином 80-тих година прошлог века, које тиме уједно представља и релативно нов облик у рељефу Београда. Само острво зарасло је у густу шуму и представља аутентично парче дивљине, без икаквих урбаних трагова, на само 8 километара од центра града.
Старчевачка ада Река Дунав

(Панчево)

Распрострањено на 85,1 хектар (210 ари)[6].
Вуковар острво Река Дунав Вуковар острво налази се на самој граници Србије и Хрватске. Налази се на реци Дунав са површином од 3 хектара.
Острво Шаренград Река Дунав Оспорена граница између Србије и Хрватске. Острво је подељено на два дела. Први део је раскопан и представља корито реке Дунав, док други део представља стари ток реке. Распрострањена је на мање од 1000 хектара.
Петроварадинска ада Река Дунав (Нови Сад)
Рибарско острво Нови Сад
Смедеревска ада Река Дунав (Смедерево) Смедеревска Ада се налази у непосредној близини Смедерева. Западно од Аде се налази Панчево (45 км) и источно Ковин (11 км). Најближе насеље са банатске стране, преко пута Смедерева је село Плочице (5 км). Ада има издужено ланчан облик (слично листу беле врбе) са дужом осом у правцу тока Дунава у дужини од 5,95 км и ширином на средњем делу од 1,2 км.[7]
Штефанац Река Дунав (Панчево) Распрострањено на 550,5 хектара (1360 ари)[6].
Северно острво Белегиш

Види још[уреди | уреди извор]

Река Дунав

Река Сава

Река Тиса

Река Колубара

Листа острва на Дунаву

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ „(Ana Nikolov) Beograd - grad na rekama”. www.ekapija.com. Приступљено 2021-05-07. 
  2. ^ „23. DHR Dom 2006-10-05 UfR 2007 s. 150”. Nordisk Domssamling. 49 (02). 2008-02-01. ISSN 1504-3185. doi:10.18261/issn1504-3185-2007-02-51. 
  3. ^ Cvetković, Daniela; Kukobat, Tanja (2020). „Possibilities for The Development of Sustainable Urban Ecotourism in Protected Area "Veliko ratno ostrvo". Proceedings of the Singidunum International Tourism Conference - Sitcon 2020. Belgrade, Serbia: Singidunum University. ISBN 978-86-7912-740-2. doi:10.15308/sitcon-2020-92-102. 
  4. ^ а б в „Things to do in Belgrade: 10 Best Tours & Activities in 2021”. GetYourGuide (на језику: енглески). Приступљено 2021-05-10. 
  5. ^ „Чернов С.В. Новый взгляд на природу гениальности”. Психология и Психотехника. 2 (2): 159—174. 2015-02. ISSN 2070-8955. doi:10.7256/2070-8955.2015.2.14131.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  6. ^ а б в г Jovanović, Goca; Božilović, Slavko (2018). „EKOLOŠKI MENADŽMENT U FUNKCIJI ODRŽIVOG RAZVOJA”. How to Cope With Disrupted Times. Association of Economists and Managers of the Balkans, Belgrade, Serbia; Faculty of Management Koper, Slovenia; Doba Business School - Maribor, Slovenia; Integrated Business Faculty - Skopje, Macedonia; Faculty of Management - Zajecar, Serbia. ISBN 978-86-80194-11-0. doi:10.31410/eman.2018.629. 
  7. ^ Rivera, Romel; Shankar, Subash; Seaholm, Susan (1998-05-01). „Object Abstractor Ada 9X.”. Fort Belvoir, VA. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

http://www.politika.rs/sr/clanak/459370/Jojkicev-dunavac-i-dalje-bez-zivota