Жабаљ

Из Википедије, слободне енциклопедије
Жабаљ

православна црква у Жабљу
православна црква у Жабљу

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Јужнобачки
Општина Жабаљ
Становништво
Становништво (2011) 9161
Густина становништва 73 ст/km²
Положај
Координате 45°22′12″N 20°03′30″E / 45.37, 20.058333
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 80 m
Површина 131,4 km²
Жабаљ на мапи Србије
{{{alt}}}
Жабаљ
Жабаљ на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 21230
Позивни број 021
Регистарска ознака NS


Координате: 45° 22′ 12" СГШ, 20° 03′ 30" ИГД

Жабаљ је градско насеље у Србији у општини Жабаљ у Јужнобачком округу. Према попису из 2011. било је 9161 становника. Налази се у региону познатом као Шајкашка (југоисточни део Бачке), у Аутономној Покрајини Војводини.

Називи[уреди]

Жабаљ је познат по још неким називима на другим језицима: мађ. Zsablya, нем. Josefsdorf, русински: Жабель.

Географија[уреди]

Католичка црква у Жабљу

Град Жабаљ се налази у југоисточном делу Бачке близу реке Тисе.

Жабаљ је такође и седиште општине, у којој се поред овог града налазе и села: Госпођинци, Ђурђево и Чуруг.

Жабаљ је раскрсница важних путева: Нови Сад - Зрењанин и Нови Сад (преко Бачког Градишта) - Сента.

Жабаљ је велико, уређено место, с карактеристикама градског насеља (од 1966. је и службено градско насеље).

Историја[уреди]

Подаци о насељу на подручју данашњег Жабља датирају из праисторије. Жабаљ се први пут помиње 1514. године као тврђава у којој је био заробљен Ђерђ Дожа. За време Отоманске империје (у 16. и 17. веку) насељен је Србима. У 18 и 19 веку Жабаљ је део хабсбуршке Војне крајине (Шајкашки батаљон). Крајем 18. века, после велике поплаве (1784), дислоцирано је првобитно насеље крај обале Тисе на данашње место (12 km од Тисе).

Прва црква у Жабљу се помиње 1720. године али је она срушена. Данашња православна црква Светог Николе изграђена је 1835. године док је Католичка црква подигнута 1901. године. Од 1918. године. Жабаљ је део Краљевине Срба, Хрвата и Словенаца – касније Југославије.

Споменик жртвама рације 1942. код Жабља

У народноослободилачком рату Жабаљ, Чуруг, Ђурђево и Госпођинци доживљавају непријатељску одмазду (1942.), којој претходи формирање и почетак борбеног пута Шајкашког партизанског одреда. За време Мађарске окупације током Другог светског рата веома рано долази до формирања Шајкашког партизанског одреда. У Рацији 1942. године убијено је 666 становника Жабља од чега 141 жена, 101 дете и 69 старих лица. Према националности жртве је чинило 614 Срба, 28 Јевреја, 23 Рома и 1 Мађар.[тражи се извор од 01. 2010.] Као одмазду за ове злочине партизани су у јесен и зиму 1944. године убили око 2000 житеља Жабља мађарске и немачке националности.[тражи се извор од 01. 2010.]

Култура[уреди]

Многобројна спомен-обележја из револуционарне прошлости су у селима овог дела Шајкашке, а на обали Тисе је импозантан споменик Шајкашком партизанском одреду, рад Јована Солдатовића. Поред грађевина сеоске архитектуре, у Чуругу је и једина типична панонска ветрењача на територији Војводине, а у православној цркви је познати иконостас - рад Ђорђа Крстића. Крај Жабља, на обали Тисе, смештена је богата Завичајна музејска збирка.

У Жабаљу постоји средња школа основана 1976. године.

Привреда[уреди]

Жабаљ је у развијеном пољопривредном подручју. У Жабљу су велика шећерана и мањи привредни погони.


Демографија[уреди]

У насељу Жабаљ живи 7493 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 37,7 година (36,5 код мушкараца и 38,9 код жена). У насељу има 3073 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 3,12.

Ово насеље је великим делом насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пораст у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 6273 [1]
1953. 6672
1961. 7457
1971. 7851
1981. 8503
1991. 8766 8654
2002. 9877 9598
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
8.672 90,35%
Роми
  
202 2,10%
Југословени
  
119 1,23%
Хрвати
  
88 0,91%
Мађари
  
85 0,88%
Русини
  
31 0,32%
Македонци
  
20 0,20%
Албанци
  
16 0,16%
Црногорци
  
9 0,09%
Украјинци
  
8 0,08%
Словаци
  
7 0,07%
Немци
  
4 0,04%
Руси
  
3 0,03%
Муслимани
  
3 0,03%
Словенци
  
2 0,02%
Чеси
  
1 0,01%
Румуни
  
1 0,01%
Буњевци
  
1 0,01%
непознато
  
86 0,89%


Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :