Територијална организација Републике Србије

Из Википедије, слободне енциклопедије

За организацију пре 2007. види чланак Територијална организација Србије (1945—2007).

Градови и општине у Републици Србији

Република Србија је уређена Законом о територијалној организацији, усвојеним у Народној Скупштини 29. децембра 2007. године [1]. Према Закону, територијалну организацију Републике Србије као територијалне јединице чине: општине (њих 150), градови (23) и Град Београд (тј. 174 јединице локалне самоуправе) и аутономне покрајине — као облици територијалне аутономије.

Територију локалних самоуправа чине насељена места, односно подручја катастарских општина која улазе у састав ових јединица локалне самоуправе. Границе јединица локалне самоуправе утврђене су границама одговарајућих катастарских општина са њене територије.

Насељено место је део територије јединице локалне самоуправе, који има изграђене објекте за становање и привређивање, основну комуналну инфраструктуру и друге објекте за задовољавање потреба становника који су ту стално настањени. Насељено место може бити у саставу само једне јединице локалне самоуправе.

Општина је основна територијална јединица у којој се остварује локална самоуправа, која је способна да преко својих органа самостално врши сва права и дужности из своје надлежности и која има најмање 10.000 становника.

Град је територијална јединица утврђена овим законом, која представља економски, административни, географски и културни центар ширег подручја и има више од 100.000 становника, а изузетно и мање. Територија града може бити подељена на градске општине. Подела града на градске општине утврђује се статутом града, у складу са законом.

Регион Београда (Град Београд) има статус посебне територијалне јединице у Србији, која има своју управу: Скупштину Града Београда, градоначелника Града Београда, Градско веће Града Београда и Градску управу Града Београда. Територија Града Београда је подељена на 17 градских општина, које имају своје локалне органе власти. Подела Града Београда на градске општине утврђује се Статутом Града Београда.

Након преласка Косова и Метохије под привремену управу УНМИК 1999, у овој покрајини је усвојена другачија територијална организација. Окрузи какве познаје Република Србија (описани у овом чланку) функционишу (у обиму већ према околностима) једино у срединама које већински настањују Срби.

Управни окрузи[уреди]

Окрузи Републике Србије

У Републици Србији постоји 29 управних округа:[2]

управни округ Општине
Град Београд Барајево, Вождовац, Врачар, Гроцка, Звездара, Земун, Лазаревац, Младеновац, Нови Београд, Обреновац, Палилула, Раковица, Савски Венац, Сопот, Стари град, Сурчин, Чукарица.
Мачвански управни округ Шабац, Богатић, Лозница, Владимирци, Коцељева, Мали Зворник, Крупањ, Љубовија.
Колубарски управни округ Ваљево, Осечина, Уб, Лајковац, Мионица, Љиг.
Подунавски управни округ Смедерево, Смедеревска Паланка, Велика Плана
Браничевски управни округ Велико Градиште, Пожаревац, Голубац, Мало Црниће, Жабари, Петровац на Млави, Кучево, Жагубица.
Шумадијски управни округ Крагујевац, Аранђеловац, Топола, Рача, Аеродром, Пивара, Станово, Стари град, Страгари, Баточина, Кнић, Лапово.
Поморавски управни округ Јагодина, Ћуприја, Параћин, Свилајнац, Деспотовац, Рековац.
Борски управни округ Бор, Кладово, Мајданпек, Неготин.
Зајечарски управни округ Бољевац, Књажевац, Зајечар, Сокобања.
Златиборски управни округ Бајина Башта, Косјерић, Ужице, Пожега, Чајетина, Ариље, Прибој, Нова Варош, Пријепоље, Сјеница.
Моравички управни округ Чачак, Горњи Милановац, Лучани, Ивањица.
Рашки управни округ Краљево, Врњачка Бања, Рашка, Нови Пазар, Тутин.
Расински управни округ Варварин, Трстеник, Ћићевац, Крушевац, Александровац, Брус.
Нишавски управни округ Ниш, Алексинац, Сврљиг, Мерошина, Ражањ, Медијана, Нишка Бања, Палилула, Пантелеј, Црвени Крст, Дољевац, Гаџин Хан.
Топлички управни округ Прокупље, Блаце, Куршумлија, Житорађа.
Пиротски управни округ Бела Паланка, Пирот, Бабушница, Димитровград.
Јабланички управни округ Лесковац, Бојник, Лебане, Медвеђа, Власотинце, Црна Трава.
Пчињски управни округ Владичин Хан, Сурдулица, Босилеград, Трговиште, Врање, Бујановац, Прешево.
Косовски управни округ Подујево, Обилић, Приштина, Косово Поље, Глоговац, Штимље, Штрпце, Урошевац, Качаник, Липљан.
Пећки управни округ Исток, Пећ, Клина, Дечани, Ђаковица.
Призренски управни округ Сува Река, Ораховац, Призрен, Гора.
Косовскомитровачки управни округ Зубин Поток, Лепосавић, Звечан, Косовска Митровица, Србица, Вучитрн.
Косовскопоморавски управни округ Косовска Каменица, Ново Брдо, Гњилане, Витина.
Сремски управни округ Шид, Стара Пазова, Сремска Митровица, Рума, Пећинци, Ириг, Инђија.
Севернобанатски управни округ Ада, Кањижа, Кикинда, Нови Кнежевац, Сента, Чока.
Јужнобанатски управни округ Алибунар, Бела Црква, Вршац, Ковачица, Ковин, Опово, Панчево, Пландиште.
Средњобанатски управни округ Житиште, Зрењанин, Нова Црња, Нови Бечеј, Сечањ.
Севернобачки управни округ Бачка Топола, Мали Иђош, Суботица.
Западнобачки управни округ Апатин, Кула, Оџаци, Сомбор.
Јужнобачки управни округ Бач, Бачка Паланка, Бачки Петровац, Беочин, Бечеј, Врбас, Жабаљ, Град Нови Сад, Нови Сад, Петроварадин, Србобран, Сремски Карловци, Темерин, Тител.

Општине у Аутономној покрајини Војводина[уреди]

Општине у Војводини
Име
општине
површина
y km²
број
становника
број
насеља
управни округ
Бачка Топола 596 33.321 23 Севернобачки управни округ
Мали Иђош 181 12.031 3 Севернобачки управни округ
Суботица 1.007 141.554 19 Севернобачки управни округ
Житиште 525 16.841 12 Средњобанатски управни округ
Зрењанин 1.326 123.362 22 Средњобанатски управни округ
Нова Црња 273 10.272 6 Средњобанатски управни округ
Нови Бечеј 623 23.925 4 Средњобанатски управни округ
Сечањ 523 13.267 11 Средњобанатски управни округ
Ада 227 16.991 5 Севернобанатски управни округ
Кањижа 401 25.343 13 Севернобанатски управни округ
Кикинда 782 59.453 10 Севернобанатски управни округ
Нови Кнежевац 305 11.269 9 Севернобанатски управни округ
Сента 293 23.316 5 Севернобанатски управни округ
Чока 321 11.398 8 Севернобанатски управни округ
Алибунар 602 20.151 10 Јужнобанатски управни округ
Бела Црква 353 17.367 14 Јужнобанатски управни округ
Вршац 800 52.026 24 Јужнобанатски управни округ
Ковачица 419 25.274 8 Јужнобанатски управни округ
Ковин 730 33.722 10 Јужнобанатски управни округ
Опово 203 10.440 4 Јужнобанатски управни округ
Панчево 755 123.414 10 Јужнобанатски управни округ
Пландиште 383 11.336 14 Јужнобанатски управни округ
Апатин 350 28.929 5 Западнобачки управни округ
Кула 481 43.101 7 Западнобачки управни округ
Оџаци 411 30.154 9 Западнобачки управни округ
Сомбор 1.178 85.903 16 Западнобачки управни округ
Бач 365 14.405 6 Јужнобачки управни округ
Бачка Паланка 579 55.528 14 Јужнобачки управни округ
Бачки Петровац 158 13.418 4 Јужнобачки управни округ
Беочин 186 15.726 8 Јужнобачки управни округ
Бечеј 486 37.351 5 Јужнобачки управни округ
Врбас 376 42.092 7 Јужнобачки управни округ
Жабаљ 400 26.134 4 Јужнобачки управни округ
Град Нови Сад 699 341.625 16 Јужнобачки управни округ
Нови Сад 610 307.760 11 Јужнобачки управни округ
Петроварадин 89 33.865 5 Јужнобачки управни округ
Србобран 284 16.317 3 Јужнобачки управни округ
Сремски Карловци 51 8.750 1 Јужнобачки управни округ
Темерин 170 28.287 3 Јужнобачки управни округ
Тител 262 15.738 6 Јужнобачки управни округ
Инђија 385 47.433 11 Сремски управни округ
Ириг 230 10.866 12 Сремски управни округ
Пећинци 489 19.720 15 Сремски управни округ
Рума 582 54.339 17 Сремски управни округ
Сремска Митровица 762 79.940 26 Сремски управни округ
Стара Пазова 351 65.792 9 Сремски управни округ
Шид 687 34.188 19 Сремски управни округ



Општине у Аутономној покрајини Косово и Метохија[уреди]

Општине самопроглашене Републике Косова 2009. године
Име
општине
површина
y km²
број
становника(процена 2006.)
број
насеља
управни округ
Обилић 625 Косовски управни округ
Подујево 105 23000 18 Косовски управни округ
Приштина 564 550.000 Косовски управни округ
Косово Поље 89 32.097 18 Косовски управни округ
Глоговац 290 Косовски управни округ
Штимље 134 29.000 24 Косовски управни округ
Штрпце 14.000 15 Косовски управни округ
Урошевац 344 Косовски управни округ
Качаник 294 38 Косовски управни округ
Липљан 401 76.000 Косовски управни округ
Исток 464 30 Пећки управни округ
Пећ 603 93.000 62 Пећки управни округ
Клина 403 64 Пећки управни округ
Дечани 402 30 Пећки управни округ
Ђаковица 85 Пећки управни округ
Сува Река 434 80.000 Призренски управни округ
Ораховац 401 25.000 Призренски управни округ
Призрен 640 100.000 77 Призренски управни округ
Гора 385,6 5000 19 Призренски управни округ
Зубин Поток 335 14.900 64 Косовскомитровачки управни округ
Лепосавић 18.500 72 Косовскомитровачки управни округ
Косовска Митровица 350 110.000 49 Косовскомитровачки управни округ
Србица 72.600 50 Косовскомитровачки управни округ
Звечан 104 16.600 18 Косовскомитровачки управни округ
Вучитрн 102.662 67 Косовскомитровачки управни округ
Косовска Каменица 523 63.000 76 Косовскопоморавски управни округ
Ново Брдо 90 3.900 25 Косовскопоморавски управни округ
Гњилане 130.000 62 Косовскопоморавски управни округ
Витина 60.000 31 Косовскопоморавски управни округ


Види још[уреди]

Референце[уреди]