Милорад Екмечић

Из Википедије, слободне енциклопедије
Милорад Екмечић

MiloradEkmecic.jpg
Милорад Екмечић

Општи подаци
Датум рођења 4. октобар 1928.
Место рођења Пребиловци (Краљевина СХС)
Рад

Милорад Екмечић (Пребиловци, Краљевина СХС, 4. октобар 1928) је српски историчар, доктор историјских наука, академик и члан Сената Републике Српске.

Биографија[уреди]

Рођен је у Пребиловцима, општина Чапљина, 4. октобра 1928. године, од оца Илије и мајке Кристине. Основну школу (четири разреда) завршио је у Чапљини, а гимназију у Мостару 1947, уз ослобађање од матуре. Рат је провео до 1943. у Чапљини, а након губитка и другог родитеља — у Пребиловцима на слободној територији. Од октобра 1944. до јула 1945. био је у НОВ. Уписао општу историју на Свеучилишту у Загребу, где дипломира 1952. године. Исте је године изабран за асистента на новоотвореном Филозофском факултету у Сарајеву, али је због болести на дужност ступио неколико месеци касније. Провео годину дана на истраживачком раду у архивима у Загребу, Београду, Задру, као и неколико месеци у Бечу.

Докторску дисертацију „Устанак у Босни 1875—1878.“ одбранио је на Свеучилишту у Загребу 1958. и она је до сада доживела три издања и непотпун превод на немачки језик (у издању Института за историју југоисточне Европе у Грацу).

Након специјализације у Принстону (САД) од годину дана, наставио са радом на Филозофском факултету у Сарајеву све до избијања грађанског рата 1992. године.

У мају 1992. ухапшен је од стране муслиманских „Зелених беретки“ заједно са породицом, пуштен у кућни притвор (из основне школе Вратник), успео да тајно пребегне на територију Републике Српске. Након тога је од септембра 1992. до пензионисања 1. октобра 1994. био редовни професор Филозофског факултета у Београду.

За дописног члана Академије наука и умјетности БиХ изабран 1973, а за редовног 1981. године. Члан Српске академије наука и уметности ван радог састава постао 16. новембра 1978; у радни састав преведен 1. јула 1992. године. Дописни члан је и Црногорске академије наука и умјетности од 1993, као и члан ван радног састава Академије наука и умјетности Републике Српске од 1996. године. Милорад Екмечић је члан Сената Републике Српске од 1996. године.

Награде[уреди]

Дана 1. новембра 2010. године предсједник Републике Српске Рајко Кузмановић га је одликовао Орденом части са златним зрацима.[1] Добитник је Кочићеве награде 2004. децембра 2011. добио је Орден Светог Саве.[2]

Библиографија[уреди]

  • Историјске и стратешке основе Републике Српске, научни скуп: Република Српска - 15 година опстанка и развоја, Академија наука и умјетности Републике Српске, Бањалука (26. и 27. јуни 2007)
  • Србија између Средње Европе и Европе. - Београд : Политика : БМГ, 1992. - 129 стр. ; 21cm. - (Библиотека Српско питање)
  • Ратни циљеви Србије : 1914-1918. - Београд : Политика : БМГ, 1992. - 229стр. ; 21cm. - (Библиотека Српско питање)
  • Жива реч Милорада Екмечића / Милорад Екмечић ; (разговоре водио) Милош Јевтић. - Горњи Милановац : Дечје новине, 1990. - 139 стр. : илустр. ; 20 cm. - (Одговори / Милош Јевтић ; 11) (Библиотека Разговори)
  • Стварање Југославије: 1790-1918. - Београд : Просвета, 1989. - 2 књ. (662 ; 842 стр.) ; 24 cm
  • Ратни циљеви Србије 1914., Београд 1973. (2. изд. - Београд: Просвета, 1990. - 550стр. ; 25cm. Библиотека Историјско-мемоарска дела )
  • Историја Југославије са Владимиром Дедијером, Иваном Божићем и Симом Ћирковићем, " Просвета ", Београд, 1972. (превод: History of Yugoslavia, Њујорк 1974;
  • Устанак у Босни: 1875-1878, Сарајево 1960 (II изд. 1973, III. измењено изд. - Београд : Службени лист СРЈ : Балканолошки институт САНУ, 1996. - 428стр.; 25 cm.);
  • Основе грађанске диктатуре у Европи између два рата, Сарајево 1965;

Збирке студија:

  • Огледи из историје, " Службени лист ", Београд, 1999, стр.498
  • Радови из историје Босне и Херцеговине XIX века, БИГЗ, Београд, 1997. стр. 483.

Извори[уреди]

Спољашње везе[уреди]