Олбани

Из Википедије, слободне енциклопедије


Координате: 42° 39′ СГ Ш, 73° 46′ ЗГД

Олбани
енгл. Albany

Dtalbany.jpg
Центар Олбанија

Грб

Застава
Основни подаци
Држава Застава Сједињених Америчких Држава САД
Савезна држава Застава Њујорка Њујорк
Округ Олбани
Становништво
Становништво (2010) 97.856
Густина становништва 2,119 ст/км²
Географске карактеристике
Координате 42°39′35″N 73°46′53″W / 42.6598, -73.7813
Временска зона UTC-5, лети UTC-4
Површина 55 км²

Albany, New York Map.png

AlbanyCounty Albany with NY.svg

Олбани на мапи САД
{{{alt}}}
Олбани
Олбани на мапи САД
Остали подаци
Градоначелник Џералд Џенингс
Позивни број 518
ЗИП код 12201-12, 12214, 12220, 12222-32
ФИПС код 36-01000
ГНИС код 0977310
Веб-страна www.albanyny.org

Олбани (енгл. Albany) је главни град државе Њујорк у Сједињеним Америчким Државама. По попису становништва из 2010. у њему је живело 97.856 становника.[1] Олбани је окружно седиште округа Олбани.

Град Олбани лежи на 233 километра северно и мало на исток од града Њујорка, и нешто јужно од ушћа река Мохок и Хадсон.

Историја[уреди]

Зграда владе државе Њујорк, завршена 1899. по цени од 25 милиона долара, била је најскупља државна зграда тог времена. Три тима архитеката је радило на њој.

Олбани је био друга насеобина у 13 првобитних америчких колонија, после Џејмстауна, Вирџинија. Његова колонијална историја је почела када је Енглез Хенри Хадсон, који је истраживао за Холандску источноиндијску компанију стигао у овај крај 1609. Године 1614, компанија је изградила Форт Насау, своју прву трговачку испоставу близу данашњег Олбанија. 1624. је у рејону изграђен Форт Оранџ, прва стална насеобина у колонији Нова Холандија. У околини је настало село Бевервик (Beverwyck), 1652. године. Када су земљу преузели Британци, 1664. име је промењено у Олбани, у част војводе од Јорка и Олбанија, који је касније постао Џејмс VII од Шкотске и Енглеске. Војвода од Олбанија је шкотска титула која се додељује од 1398, обично млађем сину шкотског краља. Име долази од речи Алба (Alba) - што значи Шкотска.

Олбани је добио градску повељу 1686.

Године 1754, представници седам британских северноамеричких колонија су се састали на Конгресу у Олбанију. Бенџамин Френклин из Пенсилваније је представио олбанијшки план уједињења, први формални предлог уједињења колонија.

Године 1797, престоница Њујорка је премештена из Кингстона у Олбани, око 50 миља уз реку Хадсон.

Географија[уреди]

Олбани се налази на координатама 42°39'35" север, 73°46'53" запад.

Према пописном бироу САД, град има укупну површину од 56,6 км². Од тога 55,4 км² отпада на копно, а 1,2 км² су водене површине. Укупан удео водених површина је 2,15%.

Демографија[уреди]

Према попису становништва из 2010. у граду је живело 97.856 становника, што је 2.198 (2,3%) становника више него 2000. године.[1]

Група 2000. 2010.
Белци 58.459 (61,1%) 52.857 (54,0%)
Афроамериканци 26.915 (28,1%) 30.110 (30,8%)
Азијати 3.116 (3,3%) 4.890 (5,0%)
Хиспаноамериканци 5.349 (5,6%) 8.396 (8,6%)
Укупно 95.658 97.856

Додатне информације о Олбанију[уреди]

На јужном делу центра града се налази Емпајер стејт плаза. Ерастус Корнинг тауер је висок 589 стопа (180 метара), и највиша је зграда у држави Њујорк, изван града Њујорка.

Неколико бродова Америчке морнарице су добили име по Олбанију.

Генерал Вилијем Александер је умро у овом граду 1783.

Познати индустријалац Ерастус Корнинг је био градоначелник од 1834. до 1837. Његов праунук, Ерастус Корнинг II, је био градоначелник Олбанија од 1942. до 1983, што је један од најдужих градоначелничких мандата у већим градовима САД.

Честер Артур, 21. амерички председник је сахрањен на гробљу у близини Олбанија.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б „New York Trend Report 2: State and Complete Places“ Приступљено 21. 12. 2012.. 

Литература[уреди]

  • Morris, Richard B. (1996). Encyclopedia of American History (Seventh ed.). Collins Reference. ISBN 0062700553. 
  • Peter C. Mancall, Gary B. Nash, Allan M. Winkler, Charlene Mires, John W. Jeffries, ed. (2009). Encyclopedia of American History. Facts on File. ISBN 0816071365. 
  • Stanley I. Kutler (2002). Dictionary of American History (Third ed.). Charles Scribners & Sons. ISBN 0684805332. 
  • Paul S. Boyer (2001). The Oxford Companion to United States History. Oxford University Press. ISBN 0195082095. 
  • Michael Kazin, Rebecca Edwards, Adam Rothman, ed. (2011). The Concise Princeton Encyclopedia of American Political History. Princeton University Press. ISBN 0691152071. 


Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :