Linolna kiselina

Из Википедије, слободне енциклопедије
Linolna kiselina
IUPAC ime
Drugi nazivi C18:2 (Lipidni brojevi)
Identifikacija
CAS registarski broj 60-33-3 YesY
ChemSpider[2] 4444105 YesY
UNII 9KJL21T0QJ YesY
KEGG[3] C01595
ChEBI 17351
ChEMBL[4] CHEMBL267476 YesY
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula C18H32O2
Molarna masa 280.45 g mol−1
Agregatno stanje bezbojno ulje
Gustina 0.9 g/cm3[5]
Tačka topljenja

−5 °C (23 °F)[6]
−12 °C (10 °F)[5]

Tačka ključanja

230 °C (446 °F) na 21 mba[6]
230 °C (446 °F) na 16 mmHg[5]

Rastvorljivost u vodi 0.139 mg/L[6]
Napon pare 16 Tor na 229 °C
Opasnost
Tačka paljenja 112 °C (234 °F)[6]

 YesY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Linolna kiselina je nezasićena n-6 masna kiselina. On je bezbojna tečnost na sobnoj temperaturi. U fiziološkoj literaturi, ona ima lipidni broj 18:2(n-6). Linolna kiselina je karboksilna kiselina sa 18-ugljenika dugim lancom i dve cis dvostruke veze; prva dvostruka veza je locirana na šestom ugljeniku sa metilnog kraja.

Linolna kiselina pripada jednoj od dve familije esencijalnih masnih kiselina koji ljudi i životinje moraju da unose putem hrane. Ona je neophodna telu za razne biološke procese, a ne može da bude sintetisana iz drugih komponenti hrane.[7]

Fiziologija[уреди]

Linolna kiselina je polinezasićena masna kiselina koja se koristi u biosintezi arahidonske kiseline i stoga dela prostaglandina. Na je nađena u lipidima ćelijske membrane. Nje ima u izobilju u mnogim biljnim uljima. Ona sačinjava više od polovine (po težini) ulja maka, suncokreta i kukuruza.[8]

Nedostatak linolne kiseline i drugih n-6 masnih kiselina u ishrani uzrokuje suvu kosu, gubitak kose,[9] i slabo zarastanje rana.[10] Međutim, postizanje deficiteta linolne kiseline je skoro nemoguće pri normalnoj ishrani.

Reference[уреди]

  1. ^ Beare-Rogers (2001). „IUPAC Lexicon of Lipid Nutrition“ (pdf) Приступљено 22. 2. 2006.. 
  2. ^ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining“. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  3. ^ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG“. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  4. ^ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery“. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  5. ^ а б в The Merck Index: An Encyclopedia of Chemicals, Drugs, and Biologicals (11th ed.). Merck Publishing. 1989. стр. 5382. ISBN 091191028X.  </noinclude>
  6. ^ а б в г Record of CAS RN 60-33-3 in the GESTIS Substance Database from the IFA
  7. ^ Burr, G.O., Burr, M.M. and Miller, E. (1930). „On the nature and role of the fatty acids essential in nutrition“. J. Biol. Chem. 86 (587): 1—9. 
  8. ^ U.S. Department of Agriculture, Agricultural Research Service. 2007. USDA National Nutrient Database for Standard Reference, Release 20. Nutrient Data Laboratory Home Page
  9. ^ Cunnane S, Anderson M (1. 4. 1997.). „Pure linoleate deficiency in the rat: influence on growth, accumulation of n-6 polyunsaturates, and (1-14C) linoleate oxidation“. J Lipid Res 38 (4): 805—12. PMID 9144095 Приступљено 15. 1. 2007.. 
  10. ^ Ruthig DJ & Meckling-Gill KA. (1. 10. 1999.). „Both (n-3) and (n-6) fatty acids stimulate wound healing in the rat intestinal epithelial cell line, IEC-6“. Journal of Nutrition 129 (10): 1791—8. PMID 10498749 Приступљено 15. 1. 2007.. 

Literatura[уреди]

Spoljašnje veze[уреди]