Орешац (Вршац)
- За остале употребе, погледајте чланак Орешац.
| Орешац |
|
|---|---|
| Основни подаци | |
| Држава | |
| Покрајина | |
| Управни округ | Јужнобанатски |
| Општина | Вршац |
| Становништво | |
| Становништво (2011) | 420 |
| Густина становништва | 34 ст/km² |
| Положај | |
| Координате | |
| Временска зона | средњоевропска: UTC+1 |
| Надморска висина | 73 m |
| Површина | 12,2 km² |
| Остали подаци | |
| Позивни број | 013 |
| Регистарска ознака | VŠ |
Координате: 44° 57′ 17" СГШ, 21° 16′ 13" ИГД
Орешац је насеље у Србији у општини Вршац у Јужнобанатском округу. Према попису из 2002. било је 420 становника (према попису из 1991. било је 570 становника).
Садржај |
Историја [уреди]
У протеклом периоду Орешац је имао више имена: Орошиа -1462. године, Орашич-1690. године, Орешац-1713. године, Homokdiód -1911. године, a од 1919. године Орешац.
У орешачком атару, на једној хумци (Жидовар), налази се одкоп, који је крајем бронзаног доба био насељен. Ископине из тога места упућују у ватински културни круг.
Године 1462. име насеља на овом месту је било Оришија. После 1690. - Орич, који је 1713. године бројао 13 домова. Придошли су Румуни 1749. године па се број домова попео на 46. Године 1782. пописано је 536 православаца. Године 1871. је сазидана румунска црква, тада заједничка српска и румунска. Године 1910. извршена је подела црквене имовине између Срба и Румуна. Црква је остала Румунима, који су исплатили Србима њихов део. Срби су 1912. године подигли нову цркву.
Прираст становништва последњих деценија био је: 1869 - 552 становника; 1881 - 615; 1890 - 738; 1900 - 682; 1910 - 766 становника. На дан 31. јануара 1821. године пописано је 713. становника, од којих је било: Срба - 319; Румуна - 350; Рома - 44. [1]
Демографија [уреди]
У насељу Орешац живи 337 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 42,8 година (41,4 код мушкараца и 44,2 код жена). У насељу има 136 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,09.
Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
| Етнички састав према попису из 2002.[3] | ||||
|---|---|---|---|---|
| Румуни | 196 | 46,66% | ||
| Срби | 171 | 40,71% | ||
| Роми | 41 | 9,76% | ||
| Мађари | 8 | 1,90% | ||
| Хрвати | 1 | 0,23% | ||
| Македонци | 1 | 0,23% | ||
| непознато | 0 | 0,0% | ||
| м | ж | |||
| ? | 1 | 3 | ||
| 80+ | 4 | 5 | ||
| 75-79 | 10 | 9 | ||
| 70-74 | 12 | 26 | ||
| 65-69 | 15 | 15 | ||
| 60-64 | 12 | 15 | ||
| 55-59 | 14 | 10 | ||
| 50-54 | 14 | 12 | ||
| 45-49 | 23 | 13 | ||
| 40-44 | 10 | 17 | ||
| 35-39 | 11 | 8 | ||
| 30-34 | 5 | 14 | ||
| 25-29 | 14 | 4 | ||
| 20-24 | 18 | 14 | ||
| 15-19 | 14 | 9 | ||
| 10-14 | 14 | 11 | ||
| 5-9 | 10 | 10 | ||
| 0-4 | 10 | 14 | ||
| просек | 41.4 | 44.2 | ||
|
|
| Пол | Укупно | Неожењен/ Неудата |
Ожењен/ Удата |
Удовац/ Удовица |
Разведен/ Разведена |
Непознато |
|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 177 | 46 | 118 | 9 | 4 | - |
| Женски | 174 | 16 | 118 | 40 | - | - |
| Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија | Производња и снабдевање... | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Мушки | 109 | 80 | - | - | 3 | - | 4 | 8 | 1 | 3 |
| Женски | 64 | 54 | - | - | - | - | - | 4 | - | - |
| Оба | 173 | 134 | - | - | 3 | - | 4 | 12 | 1 | 3 |
| Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
| Мушки | - | - | 4 | - | - | 4 | - | - | 2 | |
| Женски | - | 1 | 1 | 2 | 1 | 1 | - | - | - | |
| Оба | - | 1 | 5 | 2 | 1 | 5 | - | - | 2 |
Референце [уреди]
- ^ Милекерови летописи Општина у јужном Банату ISBN 86-85075-04-1:85-86
- ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
- ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
- ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7
Коришћена Литература [уреди]
- Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,
- Територија Подунавске Области написао Др. Владимир Марган Председник Обл. Одбора Смедереву 1928.*
- Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Felix Milecker библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928.
- »Летопис« Општина у јужном Банату: Банатска места и обичаји Марина (Беч 1999).
Летопис период 1812 – 2009 г. Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о Банатских места и обичаји настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани<br
Спољашње везе [уреди]
- Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
- Сателитска мапа (Wikimapia)
- Гугл сателитска мапа (Maplandia)
- План насеља на мапи (Mapquest)
|
|||||||
