Стража (Вршац)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
Друга значења су пописана у чланку Стража (вишезначна одредница).
Стража

Главна улица са румунском православном црквом
Главна улица са румунском православном црквом

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Јужнобанатски
Општина Вршац
Становништво
Становништво (2011) 531
Густина становништва 57 ст/km²
Положај
Координате 44°58′16″N 21°18′02″E / 44.971166, 21.3005
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 79 m
Површина 12,2 km²
Стража на мапи Србије
{{{alt}}}
Стража
Стража на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 26345
Позивни број 013
Регистарска ознака


Координате: 44° 58′ 16" СГШ, 21° 18′ 02" ИГД

Стража (рум. Strajă, мађ. Strázsa, (касније Temesőr), нем. Lagerdorf) је насеље у Србији у општини Вршац у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 531 становника.

Историја[уреди]

Први колонисти су дошли у Банат већ 1718. год. Убрзо Банат је постао обећана земља сиромасима широм Европе. Држава је под привилегованим условима насељавала Немце занатлије, који су били први десет година ослобођени свих пореза. Осталим насељеницима је био обезбеђен превоз, бесплатан плац, материјал за изградњу куће, оруђе за обраду земље и вишегодишње повластице. Бечка комора је, желећи да од Баната створи златни рудник, осим Немаца насељавала и друге народе, Италијане и Шпанце који су били носиоци потпуно нове привредне гране на овим просторима – свиларства. Италијани су, осим производње свиле развили веома успешно и производњу пиринча. Из других крајева аустријске царевине и Европе, досељавали су се у Банат и други народи: Чеси. Словаци, Румуни, Срби, Мађари, Бугари, Јермени и Цинцари. Разлози њиховог насељавања су били економске природе, рађени са циљем да се у Банату покрене заостала привреда. Носиоци привредног развоја су ипак били Немци, који су са собом из западне Европе донели најсавременија оруђа за индустрију и земљорадњу.

Назив места
Помиње се по први пут 1717г.: нем. Lagerdorf. Око 1880г.: Стража. Године 1894.: -мађ. Temes-Sträzsa-. 1911. г.: Temes Ör 1922. г.:Стража.

У зиму 1716-7. налазио се овде логор царске коњице у одбрану Нове Паланке. Од пратње, маргетана, војних продалаваца и царских занатлија развило се, по одласку војске, насеље Лагердорф (Стража). Црквено је Лагердорф припадао Вршцу, а 1733г. Белој Цркви. Године1734. помиње се као немачка колонија у вршачком диштрикту. Лагердорф је имао и пошту и, на Карашу, млин вршачких Немаца. Ова колонија је проала 1738г.
Године 1744. населили су напуштено село Румуни из Мале Влашке, на коју подсећа породично име „ Крајован“. Лагердорф године 1749. имао је 85 домова.

Године 1774. додељен је Лагердорф влашкој-илирскојграничарској регименти. Лагердорф године 1782. бројало је 917 православних становника. A 1792г. подигнута је црква. Године1802. броји 910 становника.

Године 1810. један од Ленгаурових узео је у закуп „ Немачки млин“, који је и данас модернизиран, поседу те породице (сада у 2008 затворен) 1838г. додељен Лагердорф српском батаљону, а 1845. јасеновачкој компанији српске граничарске регименте.

Октобра 1848г. био је овде табор једног одељења српске Алибунарске војске, које је прекинуло Мађарима везу између Вршца и Белецркве. Исти српски табор растурен је 7. новембра од Мађарског генерала Дамјанића.

1854г. било је 1195 становника. 1857г. изграђен је пут Лагердорф-Вршац. 1891г. отворена је железничка постаја.

Бројно кретање становништва: 1869г.:1242 становника, 1880г.:1367 становника, 1890г.:1510 становника, 1900г.:1606 становника, 1910г.:1678 становника. Дакле нормалан прираст

1880г. укинута пошта, алије 1902г. поново отворена. Од 2. октобра 1908г. до 17. новембра 1909 г. било је општинско представништво разрешено дужности.

31. јануар 1921г. пописано је 1482 становника, од којих је било Срба 17, Румуна 1389, Немаца 10, Мађара 14, и осталих 52.

Седам општинских бележника и пет општинских кнезова наименовани су од октобра 1918. до 20 новембра 1927г., када је извршен избор новог општинског представништва и општина своје функционере сама изабрала.

Демографија[уреди]

У насељу Стража живи 572 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 43,4 година (41,1 код мушкараца и 45,6 код жена). У насељу има 215 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,22.

Ово насеље је углавном насељено Румунима (према попису из 2002. године).

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 1261 [1]
1953. 1295
1961. 1393
1971. 1254
1981. 1207
1991. 1107 838
2002. 888 693
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Румуни
  
557 80,37%
Срби
  
52 7,50%
Роми
  
35 5,05%
Мађари
  
16 2,30%
Власи
  
6 0,86%
Хрвати
  
2 0,28%
Албанци
  
2 0,28%
Југословени
  
2 0,28%
Македонци
  
1 0,14%
непознато
  
12 1,73%


Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Литература[уреди]

  • Коришћена Литература
  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено (1927„Напредак Панчево,,)
  • Територија Подунавске Области написао Др. Владимир Марган Председник Обл. Одбора Смедереву 1928 г.*
  • Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Felix Milecker: (Вршац 1920) библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928 г.
  • A delibláti homok hőmérséklet ingadozása-u.a. (Mathem. És természtud. Ertes. 1903)
  • Délmagyar. őskori régisiségi leletei; Milecker Felix Temesvár 1891.
  • Der europäische Flugsand J. 1873.
  • Банатски живи песак. H.Košanin. (Политика. 22/ XII-1923.).
  • Пешчара П. Вујевић. У народној Енциклопедији. Кнј III стр.328-3
  • Летопис Период 1812 – 2009 г. Пешчари Написао М. Марина:(Беч 2009) Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Страже настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани: Литература:[1]
  • Ма какве му биле мане и недостаци, недоречености, али је суштина и језгро овог рада је остало и остаће нетакнут. Неки делови имаће само свој историјски значај, али сви остали задржаче и сачуваће у пуној мери своју научну вредност. Једно се ипак не може оспорити, да смо бар ударили темељ, да смо показали правац и обележили пут на коме се ваља кретати ако желимо успешан рад на пољу наше историје. Па ако и нисмо постигли више, него само толико да смо дали подстрек другима, од нас вичнимјима, мудријима, који ће овај и овакав посао боље и савршеније обавити него ми тада смо већ тиме учинили доста „М. Марина“

Спољашње везе[уреди]