Избиште

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Избишта.
Избиште

Главна улица у Избишту
Главна улица у Избишту

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Јужнобанатски
Општина Вршац
Становништво
Становништво (2011) 1472
Густина становништва 43 ст/km²
Положај
Координате 45°01′07″N 21°11′07″E / 45.0185, 21.185166
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 100 m
Површина 40,6 km²
Избиште на мапи Србије
{{{alt}}}
Избиште
Избиште на мапи Србије
Остали подаци
Поштански број 26343
Позивни број 013
Регистарска ознака


Координате: 45° 01′ 07" СГШ, 21° 11′ 07" ИГД

Избиште је насеље у Србији у општини Вршац у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 1472 становника.

Историја[уреди]

Темишварски Банат - насељавање јужног Баната[уреди]

После протеривања Турака из Баната 1716-1718. године, граница се померила на Дунав и ослобођена територија Баната је припојена Аустрији као посебна крунска област. Дугогодишњи ратови, оставили су тешке последице и дубоке трагове. Земља је била опустошена и запарложена. Огромна пространства су прикривале непроходне мочваре, а епидемије маларије, куге, колере и трбушног тифуса су дубоко косиле становништво. Већи део народа се разбежао и одбегао и само је мало староседелаца Срба и Румуна остало. За велику вредност овог земљишта знао је принц Еуген Савојски, победник у многим биткама и “ цар на бојним пољима“. Осим што је био војник, он је био изузетно мудар државник, дипломата и саветник три цара, Леополда I, Јосифа I и Карла VI. Остале су за памћење његове речи упућене цару Леополду I. “ Ја ћу вам говорити о једној земљи коју ви не познајете, о којој нисте чули. Ја сам ту земљу видео, ја сам по њеној масној, тешкој црној земљи јахао, ја сам тамо своје битке водио и волео бих да могу кроз њу да јашем као њен господар. У тој земљи не лежи само хлеб за много хиљада људи, у тој земљи је и рад за много незапослених руку. Та земља чека на нас Вас Ваше величанство! Ви имате у царству много људи који су гладни и жељни земље, поклоните ту земљу њима. Поклоните им створите им ново царство, не са мачем како се стварају царства него са ашовима и плуговима”!.

Гроф Флоримунд Мерси[уреди]

Због запуштености банатске покрајине, бечки ратни савет и дворска комора са гувернером Баната, генералом Клаудије Мерсијем, били су принуђени да израде план уређења Баната. Основне одреднице су биле – војна и политичка управа и брзи привредни препород Баната. Гроф Коловрат је рекао: “Двор неће губити време, ни прилику да Банат доведе у стање процвата”. Гроф Мерси је добро знао да до брзог привредног препорода Баната може доћи само масовном и организованом колонизацијом Немаца, који су били добре занатлије и уз то су били одани бечком двору. Немци су колонизовани највише из јужних немачких покрајина. Они су у Банат стизали Дунавом на малим, дрвеним лађама званим “улмске кутије”. Пут од Улма до Панчева, дуг 1.500 km, трајао је око два месеца и био веома напоран, јер је у свакој лађи било 150 – 200 људи.

Први колонисти су дошли у Банат већ 1718. год. Убрзо Банат постао обећана земља сиромасима широм Европе. Држава је под привилегованим условима насељавала Немце за натлије, који су били први десет година ослобођени свих пореза. Осталим насељеницима је био обезбеђен превоз, бесплатан плац и материјал за изградњу куће, оруђе за обраду земље и вишегодишње повластице. Бечка комора је, желећи да од Баната створи златни рудник, осим Немаца насељавала и друге народе, Италијане и Шпанце који су били носиоци потпуно нове привредне гране на овим просторима – цвиларства. Италијани су, осим производње свиле развили веома успешно и производњу пиринча. Из других крајева аустријске царевине и Европе, досељавали су се у Банат и други народи: Чеси. Словаци, Румуни, Срби, Мађари, Бугари, Јермени и Цинцари. Разлози њиховог насељавања су били економске природе, рађени са циљем да се у Банату покрене заостала привреда. Носиоци привредног развоја су ипак били Немци, који су са собом из западне Европе донели најсавременија оруђа за индустрију и земљорадњу.

Улмска кутија

Сесија[уреди]

Владавина Марија Терезија, позната у историји као “Терезијина епоха”, била је дуга пуних четрдесет година и запамћена је по дубоким и коренитим реформама. Статус банатских кметова је регулисано урбар Марије Терезије из 1767. год, по коме је регулисан статус положника. Одређене су дужности и обавезе и величина поседа кметова. По феудалним законима апсулистичке државе, владар је био искључиви власник земље, а кметови су били само плодоуживаоци, који су од државе узимали у закуп једну сесију земље, која износила 24 кј. Ораница 6 кј ливада 3 кј пашњака и 1 кј окућнице, на којој су плаћали порез општинским и коморским службеницима

Еуген Савојски
у Избишту Православна црква саграђена 1807-23

"Први службени попис становништва на територији данашње Војводине из 1880. показује њену шаролику етничку структуру. Од 1,2 милион грађана, 35,5 одсто били су Срби, 24,4 одсто Немци, 22,6 процената Мађари, 6,2 одсто Хрвати, 13,5 одсто Словаци и 17,5 процената Румуни. Етничке скупине различитог порекла, верске и језичке припадности нашле су се, стицајем околоности, у заједници. Међусобни утицаји били су врло јаки, што је довело до сличног начина живота, иако чврсто културно и политичко заједништво никад није остварено“.

Избиште[уреди]

Избиште се први пут помиње 1713 г. Са 23 дома. 1716. припојено је вршачком диктриту темишварском темишварског Баната. 1717. пописано је 20 домова. 1722 намеравали су Избиштани да се преселе у Уљму, због оскудице у води. Вероватно доцније придошли су нови насељеници, јер је 1749. било већ 60 домова. 1774. припојено је Избиште илирској, а 1775. влашко-илирској регименти. Када је последња регимента организована, избиштанска компанија, којој је припадало пет села, бројала је 968 способних војника и 206 полуинвалида.

1777. отпочиње вођење црквених матрикула. После тога Избиште је добило ерарну немачку тривиалну (просту) школу.

1782. пописано је 998 становника. По једнима је садашња црква сазидана 1807., а по другима 1823.

1838. припојено је Избиште, општина и компанија, српском батаљону, а 1845. српској регименти.

1846. било је 1516. православних становника са једним свештеником.

Када је 28. априла 1849. напустила Вршац, српска војска се повукла у Избиште.

1854. пописано је 1778 душа. Избиштанској компанији припадала села: Избиште, Уљма, Загајица, и Парта, са укупно 5647 становника.

1873. ушло је Избиште у састав тамишког комитета. Исте године укинута је приватна Школа.

1894. припојена је виноградарска колонија Шушара(нем. Сандорф) (мађ.Fejertelep) општини Избишту. Прираст становништва био је: 1869.:1932, 1880.:2108 1890.:2414, 1900.:2613+302, 1910.:2776+946.

1889 била је општинска имовина 65,200 fl., а порез 1213 fl. 87 kr., 1908 била је чиста имовина 410,744 К., а укупан порез 33,942 К., од главе 13 К.

У почетку светског рата (1914) било интернирано 5 становника (1 свештеник, 1 студент филозофије, 1 трговац и 2 економа ).

8. новембра 1918. заузела је српска војска Избиште, које је припојено тороталско-тамишкој жупанији.

31. јануара 1921. пописано је 3669 душа, од којих је било Срба 2571, Чехословака 59, [[Словена 8, Румуна 42, Немаца 589, Мађара 400, осталих 7. Од укупног броја на Шушару отпада 1044, тако да на Избиште остаје 2623 становника.

Треба споменути и два добротвора мештана који су, схватајући важност задругарства и просвете, завештали у поменуте сврхе: 1922. год. Арса Ђурић 50 кј. земље земљорадничкој задрузи, а 1914. год. Ђура Крачун 3 куће и 30 кј. земље Читаоници. Сем читаонице, земљорадничке задруге Избиште има још и певачко друштво. Све ове културно-просветне установе спадају међу најстарије које су у овом крају основане.

1. августа 1927. одвојена је Шушара од Избишта и постала засебна општина.

19. новембра исте године извршен избор новог општинског представништва.

Познате личности[уреди]

  • Занимљивости

Спорт[уреди]

ЈУЖНОБАНАТСКА ЗОНА Рекордна лига

  • Јужнобанатска зонска лига има рекордан број екикпа - чак 16. Максималан учинак.
  • ФК Полет Избиште Игралиште)

КУД[уреди]

КУД Венац 1899

ИСТОРИЈАТ Први записи о постанку аматерског друштва у Избишту потичу из 1899. године Љубомир Мали, учитељ у Избишту, један је од оснивача Српског певачког друштва „ Венац“ 1899. године. Први је хоровођа друштва. Значајну улогу од 1905. године у развоју аматеризма има учитељ Бранко Горонић. Он је хоровођа црквеног певачког друштва и вођа и редитељ Аматерског културно-уметничког друштва. Српско црквено певачко друштво нашег села са учитељем Горонићем било је на нивоу најбољих професионалних хорова у Србији. Позоришне представе које је са аматерима и чланицама Кола српских сестара припремао памте и данас наши најстарији суграђани. Велики значај оставио је и свештеник Велимир Сперњак и његових 55 композиција које су ауторизоване у Музикалном институту Српске академије наука и уметности у Београду.

Између два светска рата Културно- уметнички живот у Избишту имао је своје звездане тренутке. Коло српских сестара, Аматерско друштво, Певачко друштво и Тамбурашки оркестар припремали су програме и забаве завидног уметничког нивоа. После Другог светског рата аматеризам у селу добија нову форму и нове садржаје.

Почетком шездесетих година сеоски аматеризам доживљава потпуну реафирмацију у односу на период после Другог светског рата.

Оживљава драмска секција. Богданка М. Петров, ученица вршачке Гимназије радила је са фолклорном секцијом и припремала игре из Баната.

На Јужнобанатској смотри оркестара, одржаној у Банатском Карловцу 1961/1962 1961/1962, у јакој конкуренцији наш тамбурашки оркестар освојио је друго место.

Велики значај у развоју КУД-а „Жарко Зрењанин“ има и професор Славко Бранков који води драмску секцију и учитељ Душко Драженовић који води тамбураше и хор.

Током седамдесетих година аматеризам у селу оживљава захваљујући учитељском брачном пару Љубици и Миленку Бранкову. При Културно-уметничком друштву „Браћа Стефанвић“ основана је фолклорна секција и група певача. Неговало се аутентично фолклорно стваралаштво и певале изворне народне песме. Учитељица Љубица, као кореограф, успела је да окупи најбоље извођаче народних игара у селу. Играчи су својим умећем одушевљавали љубитеље фолклора, било да су наступали у селу, у Вршцу, Лесковцу или Загребу. Њихово учешће на Сабору народног стваралаштва Србије 1976 и Међународног фолклора у Загребу 1975 било је изузетно запажено и данас се с радошћу препричава. Група певача са својим вишегласним певањем старих банатских песама „Стиже премалеће „, „ Не лудуј, Лело „ и др. Изазвало је код слушалаца најпријатнија осећања. Црквено певачко друштво постоји и ових дана. Чува се традиција, ево, већ више од сто десет година. Они су, у ствари, наставили светле традиције црквеног певања још из времена свештеника Велимира Сперњака, учитеља Бранка Горонића Пере Путника и других.

Почетком осамдесетих долази до опадања интересовања за аматеризам у селу.

Многи Избиштани су у развоју културе села уткали свој таленат, добру вољу, безграничну љубав и осећања дужности према селу и мештанима.

После више од 20 година, фебруара месеца, 2007. године Културно-уметничко друштво у Избишту, предвођено групом ентузијаста и великом жељом да наше село опстане и да се у временима будућим увећава и развија, обнавља рад и у свом саставу има следеће секције: фолклорну секцију, певачко друштво и тамбурашки оркестар.

А од тада до данас, показали смо да можемо и хоћемо да своје село представимо у најбољем светлу, не само пајављујући се на манифестацијама које је организовала Општина Вршац, већ смо као чланови КУД –а боравили на Међународној смотри фолклорног стваралаштва у Грчкој, боравили смо и у Румунији. Били смо домаћини за време Вршачког венца, члановима КУД- а из Косовске Каменице. То дружење ће се још дуго препричавати по Избишту. Надамо се да ће млади, који су остали у селу своју љубав према земљи и одабраном занимању, наћи времена, знати и хтети да организују свој рад и врате углед и место у друштву које је наше село некада имало.

Демографија[уреди]

У насељу Избиште живи 1345 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,2 година (38,6 код мушкараца и 41,7 код жена). У насељу има 548 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 3,15.

Ово насеље је углавном насељено Србима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 2506 [1]
1953. 2410
1961. 2408
1971. 2257
1981. 2094
1991. 2004 1802
2002. 1932 1728
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Срби
  
1.499 86,74%
Роми
  
127 7,34%
Румуни
  
16 0,92%
Југословени
  
8 0,46%
Мађари
  
7 0,40%
Хрвати
  
6 0,34%
Албанци
  
4 0,23%
Словаци
  
3 0,17%
Немци
  
2 0,11%
Муслимани
  
2 0,11%
Македонци
  
2 0,11%
Црногорци
  
1 0,05%
непознато
  
5 0,28%


Избиште улична панорама

Галерија слика[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Литература[уреди]

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено (1927„Напредак Панчево,,)
  • Територија Подунавске Области написао Др. Владимир Марган Председник Обл. Одбора Смедереву 1928 г.*
  • Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Felix Milecker: (Вршац 1920) библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928 г.
  • A delibláti homok hőmérséklet ingadozása-u.a. (Mathem. És természtud. Ertes. 1903)
  • Délmagyar. őskori régisiségi leletei; Milecker Felix Temesvár 1891.
  • Der europäische Flugsand J. 1873.
  • Банатски живи песак. H.Košanin. (Политика. 22/ XII-1923.).
  • Пешчара П. Вујевић. У народној Енциклопедији. Кнј III стр.328-3
  • Летопис Период 1812 – 2009 г. Пешчари Написао М. Марина:(Beč 2009) Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Избишта настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани: [1]
  1. „М. Марина“[2] 2009 g. Ма какве му биле мане и недостаци, недоречености, али је суштина и језгро овог рада је остало и остаће нетакнут. Неки делови имаће само свој историјски значај, али сви остали задржаче и сачуваће у пуној мери своју научну вредност. Једно се ипак не може оспорити, да смо бар ударили темељ, да смо показали правац и обележили пут на коме се ваља кретати ако желимо успешан рад на пољу наше историје. Па ако и нисмо постигли више, него само толико да смо дали подстрек другима, од нас вичнимјима, мудријима, који ће овај и овакав посао боље и савршеније обавити него ми тада смо већ тиме учинили доста „М. Марина“

Спољашње везе[уреди]