Јабланка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Јабланка

Православна црква у селу
Православна црква у селу

Основни подаци
Држава Застава Србије Србија
Покрајина Застава Војводине Војводина
Управни округ Јужнобанатски
Општина Вршац
Становништво
Становништво (2011) 251
Густина становништва 14 ст/km²
Положај
Координате 45°04′25″N 21°23′19″E / 45.0735, 21.388666
Временска зона средњоевропска:
UTC+1
Надморска висина 153 m
Површина 20,6 km²
Јабланка на мапи Србије
{{{alt}}}
Јабланка
Јабланка на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број 013
Регистарска ознака


Координате: 45° 04′ 25" СГШ, 21° 23′ 19" ИГД

Јабланка (рум. Iablanca) је насеље у Србији у општини Вршац у Јужнобанатском округу. Према попису из 2011. било је 251 становника.

Историја[уреди]

Назив места: У 14 веку: Јаболнок (Jabolnok ).1713.:Јабука.1912.:Almád.1922.:Јабланка

Јабука се помиње први пут 1370. Двадесет година касније, 1390. припадала је Јабука утврђењу (Érd-somlyó). Она је надживела турску владавину. 1713. имала је 15 домова.

Године 1716. припојена је Јабука вршачком диштрикту (срез) темишварског Баната. 1717. било је 10 домова. 1740. дошли су румунски насељеници. Па је 1749. било 60, а касније, 1751., 55 домова. 1779 припојена је тамишком комитату.

Црквене обреде обављали су до 1774.калуђери манастира Месића. Те године основана је парохија, која је на поклон добила стару цркву брвнару из Варадије, где је подигнута нова црква. 1816г. срушио је Јабучки Поток 27 кућа. 1828. извршена је процена добара.

Године 1837. откупили су војни лиферанти Јосиф и Игњат Аделзберг од царске коморе ово место и мађаризирали своја презимена на „Немешхеђи“

Године 1837. било је православних (међу којима много Рома ) 1204, католика 2 и јевреја 2. У атару је било 53 сесије. Овде се производило врло добро бело вино, које је похваљено од енолога Фрање Шамса.

Садашња румунска црква подигнута је 1845г. године 1851. срушила је бујица Јабучког Потока 8 кућа. У години 1854. било је 1374 становника, а површина катастралне општине имала је 3426 ланаца, узев ту и бивши алодални посед од 544 ланаца. 1865. било је 2 великопоседника и 418 малопоседника, 1865г. износило је лозом посађено подручје 486 ланаца, које је 1884. имало беч 873 ланаца. филоксера је 1885г уништила све ове винограде.

1890. прешао у посед у руке Адолфу Сингеру. 1890. оделили се Срби од Румуна и подигли цркву. 1898. подигнута је општинска кућа.

6.септембра 1913. уништено је поплавом, услед провале облака, 49 кућа и оштећене су 32.

Бројно кретање становниђтва: 1869г. билоје 1445 становника, 1880.:1499. (највише бројно стање), 1890.:1198 (због штете коју је филоксера)[1] нанела, један део становништва напустио је село и отишао за фабричке раднике, у Вршац и друге вароши ), 1900.:1233, 1910.:1269.становника.

За време преврата (1918 ) избила је буна јачег размаха. Сељаци су напали на општинску зграду. Бележник, Јосиф Рапски, морао је да бежати. Општинску зграду су потпуно демолирали, а званичне књиге уништили. Поседников и бележников стан су опљачкали.

Војска из Вршца успела је да поврати ред. Том приликом погинуло је 9 људи. 10. новембра ушла је српска војска у село, које је 1919г. припојено торонталној тамишкој жупанији.

У години 1921. пописано је 1078 становника, од којих је било Срба 330, Румуна 732, Немаца 9, Мађара 6, осталих 1.

Са северне стране села је брег „Dealunou“ или „Gmalu-nou“ који подсећа на старо насеље Новак, које се помиње 1370. године.

Демографија[уреди]

У насељу Јабланка живи 231 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 42,9 година (40,5 код мушкараца и 45,2 код жена). У насељу има 96 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,93.

Ово насеље је углавном насељено Румунима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија
Година Становника
1948. 850 [1]
1953. 789
1961. 760
1971. 633
1981. 536
1991. 459 350
2002. 358 281
Етнички састав према попису из 2002.[2]
Румуни
  
191 67,97%
Срби
  
75 26,69%
Југословени
  
7 2,49%
Немци
  
2 0,71%
непознато
  
0 0,0%


Референце[уреди]

  1. ^ Књига 9, Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, мај 2004, ISBN 86-84433-14-9
  2. ^ Књига 1, Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-00-9
  3. ^ Књига 2, Становништво, пол и старост, подаци по насељима, Републички завод за статистику, Београд, фебруар 2003, ISBN 86-84433-01-7

Литература[уреди]

  • Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево“
  • Територија Подунавске Области написао Др. Владимир Марган Председник Обл. Одбора Смедереву 1928 г.
  • Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928. г.
  • A delibláti homok hőmérséklet ingadozása-u.a. (Mathem. És természtud. Ertes. 1903)
  • Délmagyar. őskori régisiségi leletei; Milecker Felix Temesvár 1891.
  • Der europäische Flugsand J. 1873.
  • Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига 3, Нови Сад, 1990.
  • Сима Ћирковић, Срби међу европским народима, Београд, 2004.
  • Лазо М. Костић, Српска Војводина и њене мањине, Нови Сад, 1999.
  • Драго Његован, Присаједињење Војводине Србији, Нови Сад, 2004.
  • Дејан Микавица, Српска Војводина у Хабсбуршкој Монархији 1690-1920, Нови Сад, 2005.
  • Василије Крестић, Из прошлости Срема, Бачке и Баната, Београд, 2003.
  • Милан Туторов, Банатска рапсодија, Нови Сад, 2001.
  • Летопис Период 1812 – 2009 г. Пешчари Написао М. Марина:(Beč 2009) Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Jablanke настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани: [2]

Спољашње везе[уреди]