Јабланка

Јабланка
Православна црква у селу
Основни подаци
Држава	Србија
Покрајина	Војводина
Управни округ	Јужнобанатски
Општина	Вршац
Становништво
Становништво (2011)	281
Густина становништва	14 ст/km²
Положај
Координате	45°04′25″N 21°23′19″E
Временска зона	средњоевропска: UTC+1
Надморска висина	153 m
Површина	20,6 km²
Јабланка Јабланка на мапи Србије
Остали подаци
Позивни број	013
Регистарска ознака	VŠ

Јабланка (рум. Iablanca) је насеље у Србији у општини Вршац у Јужнобанатском округу. Према попису из 2002. било је 281 становника (према попису из 1991. било је 459 становника).

Историја

Назив места: У 14 веку: Јаболнок (Jabolnok ).1713.:Јабука.1912.:Almád.1922.:Јабланка

Јабука се помиње први пут 1370. Двадесет година касније, 1390. припадала је Јабука утврђењу (Érd-somlyó). Она је надживела турску владавину. 1713. имала је 15 домова.

Године 1716. припојена је Јабука вршачком диштрикту (срез) темишварског Баната. 1717. било је 10 домова. 1740. дошли су румунски насељеници. Па је 1749. било 60, а касније, 1751., 55 домова. 1779 припојена је тамишком комитату.

Црквене обреде обављали су до 1774.калуђери манастира Месића. Те године основана је парохија, која је на поклон добила стару цркву брвнару из Варадије, где је подигнута нова црква. 1816г. срушио је Јабучки Поток 27 кућа. 1828. извршена је процена добара.

Године 1837. откупили су војни лиферанти Јосиф и Игњат Аделзберг од царске коморе ово место и мађаризирали своја презимена на „Немешхеђи“

Године 1837. било је православних (међу којима много Рома ) 1204, католика 2 и јевреја 2. У атару је било 53 сесије. Овде се производило врло добро бело вино, које је похваљено од енолога Фрање Шамса.

Садашња румунска црква подигнута је 1845г. године 1851. срушила је бујица Јабучког Потока 8 кућа. У години 1854. било је 1374 становника, а површина катастралне општине имала је 3426 ланаца, узев ту и бивши алодални посед од 544 ланаца. 1865. било је 2 великопоседника и 418 малопоседника, 1865г. износило је лозом посађено подручје 486 ланаца, које је 1884. имало беч 873 ланаца. филоксера је 1885г уништила све ове винограде.

1890. прешао у посед у руке Адолфу Сингеру. 1890. оделили се Срби од Румуна и подигли цркву. 1898. подигнута је општинска кућа.

6.септембра 1913. уништено је поплавом, услед провале облака, 49 кућа и оштећене су 32.

Бројно кретање становниђтва: 1869г. билоје 1445 становника, 1880.:1499. (највише бројно стање), 1890.:1198 (због штете коју је филоксера)[1] нанела, један део становништва напустио је село и отишао за фабричке раднике, у Вршац и друге вароши ), 1900.:1233, 1910.:1269.становника.

За време преврата (1918 ) избила је буна јачег размаха. Сељаци су напали на општинску зграду. Бележник, Јосиф Рапски, морао је да бежати. Општинску зграду су потпуно демолирали, а званичне књиге уништили. Поседников и бележников стан су опљачкали.

Војска из Вршца успела је да поврати ред. Том приликом погинуло је 9 људи. 10. новембра ушла је српска војска у село, које је 1919г. припојено торонталној тамишкој жупанији.

У години 1921. пописано је 1078 становника, од којих је било Срба 330, Румуна 732, Немаца 9, Мађара 6, осталих 1.

Са северне стране села је брег „Dealunou“ или „Gmalu-nou“ који подсећа на старо насеље Новак, које се помиње 1370. године.

Демографија

У насељу Јабланка живи 231 пунолетни становник, а просечна старост становништва износи 42,9 година (40,5 код мушкараца и 45,2 код жена). У насељу има 96 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,93.

Ово насеље је углавном насељено Румунима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија Година Становника 1948. 850 1953. 789 1961. 760 1971. 633 1981. 536 1991. 459 350 2002. 358 281

Етнички састав према попису из 2002.
Румуни			191	67,97%
Срби			75	26,69%
Југословени			7	2,49%
Немци			2	0,71%
непознато			0	0,0%

Становништво према полу и старости

	м			ж
?	0			0
80+	0			4
75-79	4			10
70-74	10			15
65-69	8			9
60-64	10			10
55-59	8			10
50-54	13			7
45-49	10			10
40-44	7			6
35-39	11			11
30-34	9			5
25-29	10			16
20-24	4			7
15-19	10			6
10-14	10			6
5-9	6			7
0-4	7			5
просек	40.5			45.2

Домаћинства

Број домаћинстава по пописима од 1948-2002. Година пописа 1948. 1953. 1961. 1971. 1981. 1991. 2002. Број домаћинстава 204 194 187 171 149 134 96

Домаћинства по броју чланова по попису од 2002. Број чланова 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 и више Просечан број чланова Број домаћинстава 27 24 14 10 8 8 4 1 - - 2.93

Становништво старо 15 и више година према брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/ Неудата	Ожењен/ Удата	Удовац/ Удовица	Разведен/ Разведена	Непознато
Мушки	114	23	80	7	4	-
Женски	126	19	77	28	2	-

Становништво према делатности коју обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија	Производња и снабдевање...	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	76	72	-	-	-	-	1	-	-	1
Женски	46	41	-	-	-	-	-	2	-	-
Оба	122	113	-	-	-	-	1	2	-	1
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	-	-	2	-	-	-	-	-	-
Женски	-	-	-	2	-	1	-	-	-
Оба	-	-	2	2	-	1	-	-	-

Литература

• Извор Монографија Подунавске области 1812-1927 саставио Др, Владимир Марган бив. Председник Обласног одбора Комесар Обласне Самоуправе, објављено 1927„Напредак Панчево,,
• Територија Подунавске Области написао Др. Владимир Марган Председник Обл. Одбора Смедереву 1928 г.
• Историјиски преглад Подунавске Области Банатски део написао: Феликс Милекер библиотекар и кустос градске библиотеке и музеја у Вршцу 1928. г.
• A delibláti homok hőmérséklet ingadozása-u.a. (Mathem. És természtud. Ertes. 1903)
• Délmagyar. őskori régisiségi leletei; Milecker Felix Temesvár 1891.
• Der europäische Flugsand J. 1873.
• Др Душан Ј. Поповић, Срби у Војводини, књига 3, Нови Сад, 1990.
• Сима Ћирковић, Срби међу европским народима, Београд, 2004.
• Лазо М. Костић, Српска Војводина и њене мањине, Нови Сад, 1999.
• Драго Његован, Присаједињење Војводине Србији, Нови Сад, 2004.
• Дејан Микавица, Српска Војводина у Хабсбуршкој Монархији 1690-1920, Нови Сад, 2005.
• Василије Крестић, Из прошлости Срема, Бачке и Баната, Београд, 2003.
• Милан Туторов, Банатска рапсодија, Нови Сад, 2001.
• Летопис Период 1812 – 2009 г. Пешчари Написао М. Марина:(Beč 2009) Саставио од Писаних трагова, Летописа, по предању о селу Jablanke настанак села ко су били Досењеници чиме се бавили мештани: [2]

Спољашње везе

Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Јабланка

• Мапе, аеродроми и временска ситуација локација (Fallingrain)
• Сателитска мапа (Wikimapia)
• Гугл сателитска мапа (Maplandia)
• План насеља на мапи (Mapquest)