Павел Плоц

С Википедије, слободне енциклопедије
Павел Плоц
Павел Плоц
Лични подаци
Датум рођења(1964-06-15)15. јун 1964. (59 год.)
Место рођењаЈилемњице, Чехословачка
Држављанствочехословачко
чешко
Информације о каријери
ДисциплинеСкијашки скокови
Олимпијске игре
Учешћа2
Медаље1 сребро (1988), 1 бронза (1984)
Светско првенство
Учешћа5
Медаље2 бронзе (1984. и 1989)
Светски куп
Сезоне1982—1992

Павел Плоц (чеш. Pavel Ploc; Јилемњице, 15. јун 1964) некадашњи је чехословачки и чешки ски скакач, данашњи чешки политичар. Освајач је две олимпијске медаље.

Каријера[уреди | уреди извор]

Павел Плоц је рођен у спортској породици. Његов отац, такође по имену [Павел], представио је Чехословачку у биатлону на Зимским олимпијским играма 1983. у Греноблу и 1972. у Сапороу.

Плоц је почео са скијашкими скококовима у узрасту од 6 година, а са 17 година дебитовао је у сезони Светског купа 1981/82. 2. марта 1982. у Тауплицу и заузео 12. место, а 18. мартa 1983. на Свветско првенство у скијашким летовима на домаћем трену у Харахову освојио је сребрну медаљу.[1]. Поред освајања сребрне медаље Плоц је у четвртом скоку од 181 метар поставио свестски рекорд.[2] Два месеца пре тога на истом месту дошао је до своје прве победе у Светском купу.

На Олимпијским играма освојио је бронзану медаљу у Сарајеву на великој и сребрну медаљу у Калгарију на малој скакаоници. Са светских првенстава има 2 бронзане медаље из Енгелберга 1984. и Лахтија 1989. Овом је додао и једну бронзу са Светског првенства у летовима 1985. на Леталници у Планици.

Каријеру је окончао 15. децембра 1991. у Сапору. На то је утицала чињеница да се није могао прилагодити на тада нови стил скакања V-стил.

Од 1996. до 2002. био је члан градског већа Харахова. За место Чешком парламенту неуспешно се кандидовао 2002. године, али је 4 године касније успео и постао посланик Чешке социјалдемократске партије (ЧССД) у доњем дому.

Од 1996. води ски-пансион у Харахову. Са супругом Радком има сина Мартина који је кренуо очевим стопама и кћерке Еадку и Терезу.

Значајнији резултати[уреди | уреди извор]

Олимпијске игре[уреди | уреди извор]

Дисциплина / Игре Социјалистичка Федеративна Република Југославија Сарајево 1984 Канада Калгари 1988
Мала скакаоница 13.
Валика скакаоница 3.
Екипно — 4.

Светско првенство[уреди | уреди извор]

Дисциплина / Првенство Швајцарска Енгелберг 1984. Аустрија Зефелд 1985. Њемачка Оберстдорф 1987. Финска Лахти 1989. Италија Вал ди Фијем 1991.
Мала скакаоница 57. 8.} 7. 61.
Валика скакаоница 20. 14. 8. 26
Екипно 4. 4. 5.

Светско првенство у скијашким летовима[уреди | уреди извор]

Дисциплина / Првенство Чехословачка Хатахов 1983. Социјалистичка Федеративна Република Југославија Планица 1985. Аустрија Кулм 1986. Њемачка Оберстдорф 1988. Норвешка Вићерсунд 1990.
Појединачно 22. 4. 14

Светски куп[уреди | уреди извор]

  • 2. у генералном пласману 1988.
  • 3. у генералном пласману 1984.
  • 10 победа.
Година Место
1983. Харахов (Чехословачка)
1984. Лилехамер (Норвешка), Планица (СФР Југославија)
1986. Гармиш-Партенкирхен (З. Немачка)
1988. Лејк Плесид x2 (САД), Оберсдорф (З. Немачка), Гштад (Швајцарска)
1989. Либерец (Чехословачка)
1990. Солефтео (Шведска)

Победничка постоља[уреди | уреди извор]

Бр. Датум Место Скакаоница Бодови Пласман Победник
1. 9. 1. 1983. Чехословачка Харахов Чертјак 264,6 1. -
2. 18. 2. 1983. Норвешка Вићерсунд Вићерсубдбакен 350,5 2. Мати Никенен
3. 20. 2. 1983. Норвешка Вићерсунд Вићерсубдбакен 351,0 3. Мати Никенен
4. 14. 1. 1984. Чехословачка Харахов Чертјак 192,7 3. Јиржи Парма
5. 18. 2. 1984. Социјалистичка Федеративна Република Југославија Сарајево Игман 202,9 3. Мати Никенен
6. 4. 3. 1984. Финска Лахти Салпауселке ? 3. Мати Никененn
7. 9. 3. 1984. Норвешка Лилехамер Lysgårdsbakken ? 1. -
8. 11. 3. 1984. Норвешка Осло Холменколенn ? 2. Владимир Подзимек
9. 17. 3. 1984. Западна Немачка Оберстдорф Хајни Клопфер ? 2. Мати Никенен
10. 18. 3. 1984. Западна Немачка Оберстдорф Хајни Клопфер ? 2. Владимир Подзмирек
11. 25. 3. 1984. Социјалистичка Федеративна Република Југославија Планица Блоудекова великанка ? 1. -
12. 4. 1. 1985. Аустрија Инзбрук Бергизел 208,8 3. Мати Никенен
13. 1. 3. 1985. Финска Лахти Салпауселке 205,6 2. Мати Никенен
14. 8. 3. 1985. Шведска Фалун Лугнет 226,7 2. Андреас Фелдер
15. 14. 12. 1985. Сједињене Америчке Државе Лејк Плесид MacKenzie Intervale 201,5 3. Вегард Опас
16. 1. 1. 1986. Западна Немачка Гармиш-Партенкирхен Велика олимпијска 212,8 1. -
17. 25. 1. 1986. Јапан Сапоро Мијаномори 197,0 3. Мати Никенен
18. 5. 12. 1987. Канада Тандер Беј Тандер 227,2 2. Мати Никенен
19. 12. 12. 1987. Сједињене Америчке Државе Лејк Плесид MacKenzie Intervale 213,1 1. -
20. 13. 12. 1987. Сједињене Америчке Државе Лејк Плесид MacKenzie Intervale 246,2 1. -
21. 30. 12. 1987. Западна Немачка Оберстдорф Шатенберг 230,2 1. -
22. 22. 1. 1988. Швајцарска Гштад Mattenschanze 218,0 1. -
23. 26. 3. 1988. Социјалистичка Федеративна Република Југославија Планица Средња великанка 218,3 2. Примож Улага
24. 14. 1. 1989. Чехословачка Либерец Јештед 213,5 1[3] -
25. 16. 12. 1989. Јапан Сапоро Мијаномори 209,8 3. Ernst Vettori
26. 14. 1. 1990. Чехословачка Либерец Јештед 212,5 2. Werner Haim
27. 11. 3. 1990. Шведска Солефтео Халстабакен 224,5 1. -

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Egon Theiner, Enzyklopädie des Skispringens, стр. 385.
  2. ^ „Биографија Павела Плоца на sports-reference”. Архивирано из оригинала 14. 03. 2011. г. Приступљено 06. 04. 2018. 
  3. ^ Заједно с Јоном Ингеом Ћерумом

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Павел_Плоц&oldid=27257722”