Плава лагуна (филм из 1980)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Плава лагуна

{{{опис_слике}}}

Режија Рандал Клајзер
Продуцент Рандал Клајзер
Сценарио Даглас Деј Стјуарт
Главне улоге Брук Шилдс
Кристофер Аткинс
Лео Макерн
Вилијам Данијелс
Музика Базил Поледорис
Жанр Авантура
Издавачка кућа Columbia Pictures
Година 1980
Трајање 104 мин.
Земља САД
Језик Енглески
IMDb веза

Плава лагуна (енгл. The Blue Lagoon) је авантуристички филм из 1980. заснован на роману Хенрија де Вере Стакпула, иначе је римејк истоименог филма из 1949.


Радња[уреди]

Филм се бави паром веома младих бродоломника који су доспели на пусто острво кад су имали по седам година, где одрастају и где су упућени искључиво једно на друго с обзиром да остају на острву потпуно сами. Као адолесценти, доживљавају и љубав. Све то време морају да уче како да преживе у дивљој природи која пружа много могућности (дрва од којих праве колибу, изобиље хране, риба, тропских плодова), али и многе опасности, као што су отровне животиње. Препуштајући се углавном инстинктима они не само да опстају, већ успевају и да одгаје дете које су добили...

Датуми премијера[уреди]

држава датум
САД, Њујорк 5. јун 1980.
Јапан 16. август 1980.
Аргентина 25. септембар 1980.
Норвешка 5. децембар 1980.
Западна Немачка 19. децембар 1980.
Финска 25. децембар 1980.
Француска 28. јануар 1981.
Шведска 21. фебруар 1981.
Турска март 1984.

Критике[уреди]

У „Политикином забавнику“ овај филм је окарактерисан као веома лош, због обиља непотребних сцена (као што су прикази „изненађених“ папагаја), али и због нелогичности. На пример, колиба коју су бродоломници саградили изгледа као хотелска соба, што је касније пародирано у филму „Строго поверљиво“. Такође, на другом крају острва станују урођеници, односно дивље племе са којима се бродоломници уопште не срећу до краја филма, иако на острву проводе много година[1].

Као лоша оцењена је и глума Брук Шилдс, иако ју је управо овај филм и прославио. Прве године у којој је успостављена „наградаЗлатна малина као антипод чувеној награди Оскар, а то је управо година када је настао и филм (1980), за најгору глумицу је проглашена Брук Шилдс. Наиме, Златну малину је основао Џон Вилсон, а „награђује“ се најгори филм, најгори глумац и глумица, споредне улоге, сценарио, режија – заправо, готово све категорије које нуди и награда Оскар, али у негативном смислу.[2][3]

Извори[уреди]

  1. ^ „Политикин забавник“ број 2889, 26.6.2007. страна 52.
  2. ^ coolinarika.com: Златна малина, Приступљено 23. 4. 2013.
  3. ^ Званични сајт Златне малине, Приступљено 23. 4. 2013.

Спољашње везе[уреди]