Портал:Физика/Чланак месеца

Из Википедија

[уреди]

Изабрани чланци

[уреди] Јануар

Трансформатор је електрични уређај који трансформише енергију из једног кола у друго посредством магнетне спреге, без икаквих покретних делова. Трансформатор се састоји од два (или више) спрегнута намотаја или једног намотаја са више извода и, у већини случајева, магнетног језгра које концентрише магнетни флукс. Наизменична струја у једном намотају ће индуковати струју у другим намотајима.

Трансформатори се користе да спуштају или дижу напон, да мењају импедансу и да обезбеде електричну изолацију између кола.

Остали изабрани чланци
уреди

[уреди] Фебруар

Циркуларни дихроизам (ЦД) заснива се на различитој апсорпцији десно и лево кружно поларизоване светлости која је последица структурне асиметрије. Уређене структуре имају ЦД сигнале док неуређене немају. ЦД спектроскопија је метода која се користи за утврђивање оптичке изомерије молекула, а и за одређивање секундарне и терцијарне структуре протеина.

Остали изабрани чланци
уреди

[уреди] Март

Момент импулса (познат и као момент количине кретања или угаони момент) је физичка величина којом се мери настојање материјалног тела да настави да ротира. Формално се дефинише као:

• Векторски производ вектора положаја тела мереног од изабране референтне тачке и његовог импулса.
• Производ момента инерције и угаоне брзине.

Моментом импулса се изражава како кретање тела по орбити (кружење Земље око Сунца) тако и ротација тела око сопственог центра масе (ротација Земље око сопствене осе). Момент импулса је векторска величина, дакле, поседује интезитет, правац и смер. Правац вектора момента импулса је нормалан на раван орбите тела (паралелан са осом ротације) и поклапа се са правцем вектора угаоне брзине. Момент импулса има димензије дејства, ML²T^-1 и у МКС систему изражава се у Џул-секундама J s ili N m s, а СИ јединица за момент импулса је kgm²s^-1 (килограм метар на квадрат у секунди ).

Остали изабрани чланци
уреди

[уреди] Април

Квазар (скраћеница од „Квази-стеларни радио извори“ или на енглеском језику QUASi-stellAR radio source) је космолошки извор електромагнетног зрачења, укључујући и светлосно, које показује веома велики црвени помак. Међу научницима влада општа сагласност да је велики црвени помак квазара резултат Хабловог закона. Из тога следи да су квазари и веома удаљени од нас. Да би их уопште могли опазити на толикој удаљености, енергија зрачења квазара морала би да буде далеко већа од енергије зрачења скоро сваког од познатих космичких објеката, са изузетком релативно кратко живећих супернова и експлозија гама зрачења. Они би у ствари требало да зраче енергију која је једнака зрачењу које израче заједно стотину обичних галаксија.

На оптичким телескопима, квазари изгледају као усамљене светлосне тачке или звезде слабашног сјаја, одакле и потиче њихов придев квазистеларни (квазизвездани).

Неки од квазара показују нагле промене у луминозности, из чега се може закључити да су они и веома мали (један објект не може да се мења брже од времена које је потребно светлости да пређе са једног његовог краја на други). Највећи до сада познати црвени помак неког квазара износи 6,4.

Снага квазара сматра се да потиче од гомилања или пропадања материје у супермасивне црне рупе, које се налазе у језгрима удаљених галаксија, чинећи квазаре тако луминозном верзијом једне општије класе објеката под називом активне галаксије. Иначе, ни један други тренутно познати механизам не би могао да објасни толико велику снагу и брзу променљивост зрачења квазара.

Сазнања о квазарима убрзано напредују. Али све до 1990. није било јасне сагласности око њиховог порекла и природе.

Остали изабрани чланци
уреди

[уреди] Мај

Енергија је способност вршења рада. Ова општа дефиниција је део основних дефиниција савремене физике, и то у оном делу који треба да одговори на питање о узроку и пореклу природних феномена акције, дејства и силе. Сваки физички систем поседује енергију у извесној количини. Количина енергије система није апсолутна вредност већ релативна у односу на референтно стање или референтни ниво. Енергија физичког система се дефинише као количина механичког рада кога систем може да произведе када мења своје текуће стање и прелази у референтно стање; на пример ако се литар воде охлади до 0°C или када ауто удари дрво и успори од 120 km/h до 0 km/h.

У физици је енергија тесно повезана са појмом ентропија.

Остали изабрани чланци
уреди

[уреди] Јуни

Вода има молекулску формулу H₂O, дакле, један молекул воде састоји се од два водоникова атома и једног атома кисеоника. Исто може бити описана јонски као HOH, са водониковим јоном (H⁺) везаним за хидроксилни јон (OH^-). При нормалним условима код воде се течна и гасна фаза налазе у динамичкој равнотежи.

На собној температури вода је течност скоро безбојна, без укуса и мириса. У науци се често каже да је вода универзални растварач и једина је супстанца која се у природи налази чиста у сва три агрегатна стања.

Вода постоји у многим облицима - у чврстом стању позната је као лед који може имати неколико кристалних облика, а ултра брзо хлађена вода може да пређе у аморфно стање. У гасном стању вода је позната као водена пара. Течна фаза се као и само једињење назива вода.

Изнад критичне температуре (647 K и 22,064 MPa), вода се налази у суперкритичним условима када молекули воде образују гроздове који се понашају као течна фаза а који лебде у парној фази.

Тешка вода је вода у којој је атом водоника искључиво заступљен као изотоп деутеријум. По хемијским и физичким особинама је скоро идентична `обичној` води. Најпознатија примена тешке воде је као успоривач неутрона у нуклеарним реакторима.

Остали изабрани чланци
уреди

[уреди] Јули

Спектроскопија је дисциплина која се бави проучавањем међуделовања електромагнетног зрачења и материје. Основни елементи су извор зрачења, дисперзиони елемент (или монохроматор, дакле, део који разлаже зрачење на компоненте према енергији, фреквенцији или таласној дужини) и апсорбер зрачења. Ако су два од три елемента добро дефинисана онда се на основу емитованог и апсорбованог зрачења може сазнати нешто о ономе који је непознат. На пример, састав непознате легуре може да се одреди тако што се на њој високим напоном изазове варница чије се зрачење разложи призмом (или оптичком решетком) у спектар који се региструје погодним апсорбером (филм, фотоелемент...). На основу познатих особина диперзионог елемента (призме или решетке) може да се одреди таласна дужина сваке компоненте у спектру а на основу познатих особина апсорбера њихови релативни интензитети што је довољно да се утврди врста и концентрација метала у испитиваној легури.

Остали изабрани чланци
уреди

[уреди] Август

Субатомске честице је појам који обухвата све честице мање од атома, без обзира на њихову сложеност, док би израз елементарне честице требало да обухвати само честице које се не могу поделити на мање.

Пoрeд eлeктрoна, прoтoна и нeутрoна каo (матeриjалних) чeстица и фoтoна каo oснoвнoг кванта eнeргиje, oткривeнo je на стoтинe других чeстица. Дугo сe вeрoвалo да су нoвe чeстицe eлeмeнтарнe т.j. да сe нe мoгу разлoжити на прoстиje састojкe, али сe врeмeнoм пoказалo да je наjвeћи брoj чeстица слoжeн. Упркoс тoмe, назив eлeмeнтарнe чeстицe задржаo сe, сада у нoвoм, прoширeнoм, значeњу. Истo такo, други уoбичаjeни назив, субатoмскe чeстицe, извeдeн из чињeницe да су нoвe чeстицe мањe oд атoма, стрoгo узeвши, ниje исправан, jeр масe нeких чeстица вишeструкo прeвазилазe масe лакших хeмиjских eлeмeната. Називи eлeмeнтарнe или субатoмскe чeстицe задржали су сe дo данашњих дана каo синoними за чeстицe бeз oбзира на њихoву слoжeнoст и масу.

Остали изабрани чланци
уреди

[уреди] Септембар

Талас је периодична деформација која се шири у простору и времену. Таласи преносе енергију кроз простор без протока честица средине (не постоји пренос масе носећег медијума); честице средине само осцилују око својих равнотежних положаја. Док механички талас захтева присуство средине (која на деформације реагује еластичним силама), електромагнетни таласи се простиру и кроз вакуум (погледати Етар).

Бројне су појаве везане за таласно кретање:

• Рефлексија (одбијање) – промена смера простирања, услед наиласка на рефлексиону површину (наглу промену средине);
• Рефракција (преламање) – промена правца простирања таласа (ломљење), услед наиласка на нову средину;
• Дифракција (расејање) – кружно ширење таласа иза препреке на путу простирања таласа кроз средину;
• Интерференција (узајамни утицај) – слагање таласа који се нађу у истој тачки у истом тренутку;
• Дисперзија (распршивање) – разлагање таласа по учестаностима, таласним дужинама или енергијама;

Остали изабрани чланци
уреди

[уреди] Октобар

Нуклеарно-магнетно-резонантна спектроскопија (НМР) је свестрана спектроскопска дисциплина која може да региструје сигнале атома из различитих положаја у молекулу и при томе да сваки сигнал доведе у везу са неком од познатих спинских интеракција, главним изворима података о молекулској структури и динамици. НМР спектроскопија је данас, уз рендгено-структурну анализу (кристалографију x-зрака), једина метода којом може да се одреди структура биополимера са разлагањем на атомском нивоу.

Остали изабрани чланци
уреди

[уреди] Новембар

Неутрино је елементарна честица. Спада у лептоне, нема наелектрисање, спин је полубројни () па спада у фермионе. Сва до сада опажена неутрина су леве хеличности (т.ј., реализовано је само једно од два могућа спинска стања; хелицитетом се изражава пројекција спинског момента на правац кретања). Дуго се веровало да нема масу, међутим, постоје индикације да неутрино ипак има масу, мада врло малу. Постојање неутрина је постулирао Волфганг Паули, име им је дао Енрико Ферми, а експериментално их регистровао Фредерик Рејнс 1956, за шта је добио Нобелову награду за физику 1995. године.

Остали изабрани чланци
уреди

[уреди] Децембар

Портал:Физика/Чланак месеца децембар
уреди