РМС Титаник

Из Википедије, слободне енциклопедије
За остале употребе, погледајте Титаник (вишезначна одредница)
Титаник иде на пут - 2. април 1912.
Титаник испловљава из Белфаста, 2. априла 1912.
Лична карта British Blue Ensign
Земља: Велика Британија
Власник: Вајт Стар Лајн
Израда: Бродоградилиште Харланд и Волф, Белфаст
Капетан: Едвард Џон Смит
Регистрована лука: Ливерпул, Енглеска
Почетак изградње: 31. марта 1909.
Покренут: 31. маја 1911.
Крштен: Није крштен, што је била уобичајена пракса Вајт Стар Лајна
Прво путовање: 10. април 1912.
Судбина: Ударио у ледени брег у 23:40, 14. априла 1912. Потонуо 15. априла 1912, у 02:20; Роберт Балард открио олупину 1985.
Тренутни положај: 41°43′32″N, 49°56′49″W
Опште карактеристике
Укупна тежина: 46.328  тона
Запремина: 52.310 дужних тона
Дужина: 269 метара (882 стопе и 9 инча)
Највећа висина: 28 метара (92 стопе и 6 инча)
Висина од палубе до нивоа мора: 10,5 метара (34 стопе и 7 инча)
Снага: 37 MW
Погон: Два трокрака бронзана пропелера на задњој страни брода. Један четворокраки пропелер на централном делу корита.
Брзина: 40,6 km/h (21 чвор) (24.5 миља/ч)
Највећа брзина: 42.6 км/ч (23.75 чворова) (26.5 миља/ч)
Број путника: 1912 - Укупно 2.208
  • Прва класа: 324
  • Друга класа: 285
  • Трећа класа: 708
  • Посада: 891
    • Путници и чланови посаде који су преживели: Није прецизно утврђено, али се процењује да је реч о 705 људи
    • Путници и чланови посаде који су настрадали: Није прецизно утврђено, али се процењује да је у питању између 1.502 i 1.523 људи

РМС Титаник (енгл. Royal Mail Ship "Titanic") (познат и као СС Титаник) био је други од три путничка брода, који је требало да доминирају прекоокеанским путничким саобраћајем. Био је власништво компаније Вајт Стар Лајн, а изграђен је на бродоградилишту Нарланд и Волф. Титаник је био највећи путнички брод на свету у то доба. У току првог путовања, Титаник је ударио о ледени брег у недељу, у 23:40 (бродско време), 14. априла 1912. године. Потонуо је два сата и четрдесет минута касније, у 02:20.

У трагедији је смртно страдало преко 1.517 људи, што је једна од највећих поморских катастрофа за време мира, те је тим и широко позната. Титаник је користио најнапреднију технологију, доступну у то доба. За Титаник се веровало да је непотопив. Био је то велики шок за људе, јер је Титаник, упркос напредној технологији и искусној посади, на крају ипак потонуо уз велика људска страдања. Тачан број жртава је непознат зато што је комплетан списак путника и посаде изгубљен.

Два сата након што је Титаник потонуо, РМС Карпатија је дошла на место несреће и почела са спасавањем преживелих у току неколико наредних часова. У 08:50 часова, Карпатија је запловила пут Њујорка где је пристигла 18. априла 1912. године.

Олупине брода су 1. септембра 1985. године пронашли Жан-Луис Михел и Роберт Балард.

Потонуће[уреди]

Насловна страна Њујорк Хералда.

13:45 - Упозорења о леденим бреговима


У суботу вече, 14. априла, температура се спустила близу нуле, а океан је био веома миран. Други официр Чарлс Лајтолер касније је написао да је то вече „море било као стакло“. Није било месечине, али је небо било ведро. Капетан Едвард Смит, вероватно због упозорења о леденим бреговима, који су примљени протеклих дана, променио је курс Титаника за око 18 километара јужно у односу на уобичајну маршруту брода. Те суботе у 13:45, порука са пароброда СС Америка упозоравала је на велике санте леда јужно од Титаникове руте, али је упозорење било упућено у УСН хидрографску канцеларију и није никада достављено кабини брода. Упозорења су стизала током целог дана, али су била уобичајена за то доба године. Касније те вечери, око 21:30, телеграфски оператери Џек Филипс и Харолд Брајд примили су још један извештај о бројним, великим леденим бреговима, овога пута са брода Месаба, али ни овај извештај није стигао до кабине. Иако су упозорења и даље пристизала, није било оперативних или безбедносних разлога да брод промени курс. Титаник је имао три групе по два осматрача који су се мењали на свака два сата, и било које друге вечери скоро је извесно да би видели ледени брег на време. Ипак, у ноћи 14. априла поклопило се неколико фаталних фактора: без месеца и ветра, уз тамну страну брега која је била окренута према броду, осматрачи су били беспомоћни. Да су угледали санту десетак секунди раније, или чак касније, несрећа би вероватно била избегнута. Чак и да је брод ударио директно у ледени брег, претпоставља се да не би потонуо. Али, као што је Лајтолер рекао пред америчким истражитељима, „те вечери је све било против нас“.


23:39 - „Ледени брег, право напред!"


У 23:39, пловећи јужно од Њуфаундленда, осматрачи Фредерик Флит и Региналд Ли угледали су велики ледени брег право испред брода. Флит је три пута позвонио бродским звоном и телефонирао у кабину. Шести официр Муди се јавио.

Флит: Јесте ли ту!?

Муди: Да, шта видите?

Флит: Ледени брег, право напред!

Муди: Хвала вам.

Муди је истог тренутка обавестио првог официра Мурдока о позиву. Мурдок (који је у том тренутку већ видео брег) наредио је потпуни заокрет налево, пуном брзином уназад, што је променило правац у ком су мотори окретали спољашње пропелере (турбине које су покретале централни пропелер нису могле да промене правац). Десна страна брода сударила се са брегом 37 секунди након што је брег примећен, цепајући бродско корито на неколико места и потискујући закивке испод нивоа воде, правећи укупно шест пукотина у првих пет водоотпорних одељака. Пети одељак притом је оштећен за свега четири метра. Након судара, Мурдок је наредио окретање кормила крајње удесно, што је занело Титаник тако да је крма заобишла санту. Водоотпорна врата које деле преграде у потпалубљу одмах су спуштена, али је вода почела да пуни првих пет одељака - један више него што је Титаник могао да издржи на води. Капетан Смит, изненађен јачином удара, дотрчао је у кабину и наредио да се „све угаси“. Након инспекције коју су извршили бродски столар Џ. Хатчинсон и конструктор Титаника Томас Ендруз, било је јасно да ће брод потонути. У 00:30, око 50 минута након судара, Капетан Смит је наредио да се чамци за спасавање припреме за укрцавање. 15 минута касније четврти официр Јозеф Боксхол испалио је прву ракету за помоћ.


00:45 - Спуштен први чамац за спасавање


Први чамац за спасавање, број 7, спуштен је са десне стране брода нешто после 00:45, са свега 28 људи, иако је могао да прими 65. Титаник је имао 20 чамаца за спасавање са укупним капацитетом од 1.178 људи. Сматра се да је на броду те вечери налазило 2.227 путника и чланова посаде мада тачан број путника на броду није познат ни данас.

Титаник као културна баштина[уреди]

Због дивљих ловаца на потонуле бродове и честог узимања предмета, 18. јуна 2004. владе САД, Канаде, Уједињеног Краљевства и Француске договориле су се, да ће се остаци Титаника чувати нетакнути и ту локацију заштити као Музеј на отвореном.

Експедиције до Титаника организоване су са руским батискафом МИР, по цени око 60.000 $. Сам пут до потонулог брода траје око 1 час.

Виолина која је била на „Титанику“ продата је 2013. године на аукцији у Лондону за 1,6 милиона долара.[1][2]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

Спољашње везе[уреди]

Са других Викимедијиних пројеката :